Маглић (Бачки Петровац)

Маглић
Маглић;
	Евангеличка црква у селу
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бачки Петровац
Становништво
— 2011.	2.486
— густина	98/км2
Географске карактеристике
Координате	45° 21′ 46″ СГШ; 19° 31′ 54″ ИГД / 45.36276° СГШ; 19.53170° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	304 м
Површина	25,2 км2
	Маглић Маглић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	21473
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Маглић је село у општини Бачки Петровац, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2486 становника.

ИсторијаУреди

Маглић у свом развоју има четири фазе: средњовековну, немачку (1786—1945), грчку (1945—1949) и југословенску, у којој су створени предуслови за свеопшти напредак и изградњу модерног и развијеног насеља.

Маглић се помиње у средњем веку, када је Бачка била доста настањена. Од 50 тадашњих насеља познат је био и Буљкес, Име се први пут јавља већ у 18. веку као мађарско насеље Кеси. Касније се ово насеље помиње и у време Турака у тефтерима (пореским списима), 1554. године као насеље у бачкој нахији. После протеривања Турака ово село је, припало крунском поседу. Године 1717. се помиње Буљкес који се помиње као пустара а касније се припаја граничарима. После укидања војне границе 1745. пустара се опет припаја крунском поседу.

За време терезијанске колонизације ову пустару насељавају 1786. г. први Немци и то у прилично великом броју, много их је било из швапских крајева (Швабенланда), и др., па су их припадници осталих народа назвали „Швабама“. Ови немачки насељеници, колонисти имали су у односу на остале становнике, кметове, велике повластице, што им је омогућило да за кратко време организују живот.

Буљкес је током 18. и 19. века прилично брзо растао и 1900. године имао је преко 3000 становника.

За време Другог светског рата становници немачке народности су се ставили у службу окупаторима, они су у Буљкесу остали до краја рата, када су се повукли са окупаторима а делом су протерани у Немачку. Сва имања у околини и у селу су национализована.

У мају 1945. године у намештене куће доселило се 4650 грчких избеглица, припадника народноослободилачке армије (комесари, команданти, партијски руководиоци). Буљкес је у то време имао статус екстериторијалне општине Грчке у којој су важили грчки законски прописи. У почетку је то био само сабирни логор, но касније је живот у Буљкесу организованији. О реду се бринула полиција. Имали су своју штампарију која је издавала „Глас Буљкеса“ (Φωνη του Μπουλκες).

Резолуција Информбироа поделила је Грке у Буљкесу. Једни су подржавали Резолуцију а други КПЈ. Да би се спречило међусобно трвење па и убијање донесена је у пролеће 1949. г. одлука да Грци који су за Резолуцију буду исељени, а они који су верни КПЈ имали су право слободног избора. После овог масовног расељавања у Буљкесу је остало око 800 грчких избеглица, од којих је гро емигрирао у јужну Македонију, неколико њих је остало и данас овде живе као држављани Србије.

Буљкес је поново био ненасељен. Насељавање почиње у другој половини а нарочито пред крај 1949. године. Први и најбројнији досељеници су били из југоисточног Баната и других делова Војводине, из Босне и Херцеговине, Лике и других крајева.

Најмасовнији талас досељавања започиње пред крај 1949. године а нарочито 1950. г. досељеницима из Србије са подручја Грделичке клисуре. Завршетком овог досељавања означен је и крај досељавања, јер су скоро све куће биле усељене.

Коначан процес насељавања и стабилизације становништва завршава се 1953—1954. године.

Грађани су крајем 1949. г. одлучили да назив места Буљкес промене у Маглић, по планини Маглић која се налази на тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе.

У селу се налази олимпијски базен.

ДемографијаУреди

Поглед на село

У насељу Маглић живи 2128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,4 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 904 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	8
1953.	1.157
1961.	2.180
1971.	2.226
1981.	2.571
1991.	2.732	2.641
2002.	2.695	2.808

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	2.426	90,01%
Словаци	101	3,74%
Југословени	35	1,29%
Хрвати	28	1,03%
Мађари	16	0,59%
Македонци	6	0,22%
Црногорци	5	0,18%
Роми	4	0,14%
Бугари	4	0,14%
Украјинци	2	0,07%
Немци	2	0,07%
Словенци	1	0,03%
Муслимани	1	0,03%
Албанци	1	0,03%
непознато	13	0,48%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	2
80+	15	23
75—79	25	58
70—74	63	99
65—69	71	111
60—64	66	85
55—59	33	44
50—54	122	73
45—49	119	110
40—44	127	117
35—39	96	110
30—34	63	74
25—29	75	76
20—24	95	83
15—19	124	108
10—14	103	97
5—9	75	71
0—4	31	50
Просек :	38,4	41,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3	287	549	588	757	875	904

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	167	222	150	243	86	27	5	2	1	1	2,98

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.095	342	667	46	35	5
Женски	1.173	250	671	213	36	3
УКУПНО	2.268	592	1.338	259	71	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	543	223	0	1	124
Женски	397	125	0	0	122
УКУПНО	940	348	0	1	246
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	22	21	7	65
Женски	2	5	38	3	8
УКУПНО	10	27	59	10	73
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	6	24	7	6
Женски	6	6	7	31	37
УКУПНО	12	12	31	38	43
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	14
Женски	3	0	0	4
УКУПНО	12	0	0	18

РеференцеУреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]