Магнус Корт Нилсен
Магнус Корт Нилсен (дан. Magnus Cort Nielsen; 16. јануар 1993) дански је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI про тур тим — Уно Х мобилити.[8] По једном је освојио Класик де Алмерија трку и класификацију за најагресивнијег возача на Вуелта а Еспањи. Остварио је побједе на све три гранд тур трке, шест на Вуелти, двије на Тур де Франсу и једну на Ђиро д’Италији.
| Магнус Корт Нилсен | |||||
|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Корт Нилсен 2018. | |||||
| Лични подаци | |||||
| Пуно име | Магнус Корт Нилсен | ||||
| Надимак | „Конг Корт“, „Конкортен“ | ||||
| Датум рођења | 16. јануар 1993. | ||||
| Мјесто рођења | Рене, Борнхолм, Данска | ||||
| Држављанство | Данска | ||||
| Висина | 1,83 m[1] | ||||
| Маса | 68 kg[1] | ||||
| Тимске информације | |||||
Тренутни тим | Уно Х мобилити | ||||
| Дисциплина | друмски | ||||
| Улога | возач | ||||
| Тип возача | панчер | ||||
| Професионална каријера | |||||
| 2012 | Форсикринг—химерланд | ||||
| 2013—2014 | Култ енерџи[2] | ||||
| 2014 | Орика—гринеџ (приправник) | ||||
| 2015—2017 | Орика—гринеџ[3] | ||||
| 2018—2019 | Астана[4][5] | ||||
| 2020—2023 | ЕФ едукејшон—изипост[6][7] | ||||
| 2024— | Уно Х мобилити | ||||
| Успјеси | |||||
| |||||
| Друге трке | |||||
| Класик де Алмерија 1 (2017) | |||||
| Ажурирано: 5. јануар 2024. | |||||
Професионалну каријеру је почео 2014. године, када је остварио преко десет побједа, након чега је 2015. прешао у аустралијски ворлд тур тим Орика—гринеџ. Године 2016. возио је прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању и остварио је двије етапне побједе, обје у групном спринту. Године 2017. освојио је Класик де Алмерија трку и завршио је Лондон—Сари класик на другом мјесту, док је 2018. возио Тур де Франс по први пут и остварио је једну етапну побједу.
Године 2019. Остварио је етапну побједу на Париз—Ници и освојио је брдску класификацију на Дојчланд Туру, док је 2020. остварио етапну побједу на Вуелта а Еспањи. Године 2021. остварио је по једну етапну побједу на Руте д‘Окитани трци и на Париз—Ници, док је у финишу сезоне остварио три етапне побједе на Вуелти и освојио је класификацију за најагресивнијег возача. Године 2022. остварио је једну етапну побједу на Тур де Франсу, био је лидер брдске класификације на шест етапа и добио је награду за најагресивнијег возача на двије етапе. На четвртој етапи, срушио је рекорд Федерика Бамонтеса по броју освојених брдских циљева заредом, са укупно девет заредом од почетка Тура.[9]
Године 2023. остварио је етапну побједу на Ђиро д’Италији, чиме је постао 106 возач који је остварио побједе на све три гранд тур трке и трећи Данац који је то постигао.[10]
Референце уреди
- ^ а б „Magnus Cort Nielsen”. eurosport.com. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ „Magnus Cort Nielsen”. Cycling Archives. Cycling Archives. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ „Orica-GreenEdge signs neo-pro Cort for three years”. cyclingnews.com. Future plc. 18. 6. 2014. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ „Cort signs two-year deal with Astana”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 8. 2017. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ „Astana Pro Team presented renewed roster for 2019”. astanaproteam.kz. Apgrade. 16. 12. 2018. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ „Cort Nielsen signs with EF Education First”. cyclingnews.com. Future plc. 26. 8. 2019. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ „EF Education - Nippo”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ „Uno-X Mobility”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 5. 1. 2024.
- ^ Weislo, Laura (5. 7. 2022). „Cort breaks Tour de France consecutive mountain win record”. cyclingnews.com. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ „Cort Nielsen, the stage hunter”. giroditalia.it. 16. 5. 2023. Приступљено 23. 5. 2023.
