У месту је тридесетих година 19. века био парох, поп Недељко Петровић, отац Наталије Петровић Каравелове и Настаса Петровића професора Велике школе у Београду и истакнутог јавног и културног радника.[1]
Макце је чувено житарско село у плодном Стигу.[2] Ту се користи 1888. године једна вршаћа машина коју покрећу коњи. Мештани су вредни а село напредно, које дуги низ година учествује у раду "Српског пољопривредног друштва". Године 1934. у месту је подружница "Српског Пољопривредног друштва" са 18 чланова, а две године раније било их је чак 38.
Село има основну школу, у којој 1880. године почиње рад учитељ Ђорђе Живковић. Дамњан Тодоровић је постављен у Макцу 1884. године. А 1887. године ту је премештен за учитеља, заступник (приправник) Милић Поповић, из Петровца.[3] Године 1896. ту је четвороразредна школа са 101 ђаком. Миливоје Ђорђевић је учио сеоску децу 1899. године.
У општини Чешљеборској је крајем 19. века било седам села. Једно од њих је Макце са више од 1.500 становника.[4] У међувремену је дошло израженом вољом мештана до реорганизације. Године 1901. у сада властитој општини Макачкој је поред седишта Макца и Дољашница.[5]
У насељу Макце сада живи 793 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (42,0 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 263 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,71.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[8]
|
|
м |
| |
|
? |
8 |
|
|
7 |
80+ |
16 |
|
|
24 |
75—79 |
22 |
|
|
45 |
70—74 |
40 |
|
|
46 |
65—69 |
26 |
|
|
40 |
60—64 |
29 |
|
|
27 |
55—59 |
23 |
|
|
27 |
50—54 |
32 |
|
|
38 |
45—49 |
23 |
|
|
27 |
40—44 |
24 |
|
|
16 |
35—39 |
25 |
|
|
23 |
30—34 |
42 |
|
|
35 |
25—29 |
35 |
|
|
29 |
20—24 |
21 |
|
|
31 |
15—19 |
15 |
|
|
17 |
10—14 |
33 |
|
|
16 |
5—9 |
22 |
|
|
31 |
0—4 |
32 |
|
|
28 |
Просек : |
42,0 |
|
|
46,1 |
|
- ^ "Историјски часопис", Београд 16-17/1966-1967. године
- ^ "Тежак", Београд 1886. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1887. године
- ^ "Нова искра", Београд 1899. године
- ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.