Макце

Макце
Макце;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Велико Градиште
Становништво
— 2011.	820
Географске карактеристике
Координате	44° 34′ 19″ С; 21° 28′ 01″ И / 44.571833° С; 21.466833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	225 m
	Макце Макце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Макце је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 820 становника.

Прошлост уреди

У месту је тридесетих година 19. века био парох, поп Недељко Петровић, отац Наталије Петровић Каравелове и Настаса Петровића професора Велике школе у Београду и истакнутог јавног и културног радника.^[1]

Макце је чувено житарско село у плодном Стигу.^[2] Ту се користи 1888. године једна вршаћа машина коју покрећу коњи. Мештани су вредни а село напредно, које дуги низ година учествује у раду "Српског пољопривредног друштва". Године 1934. у месту је подружница "Српског Пољопривредног друштва" са 18 чланова, а две године раније било их је чак 38.

Село има основну школу, у којој 1880. године почиње рад учитељ Ђорђе Живковић. Дамњан Тодоровић је постављен у Макцу 1884. године. А 1887. године ту је премештен за учитеља, заступник (приправник) Милић Поповић, из Петровца.^[3] Године 1896. ту је четвороразредна школа са 101 ђаком. Миливоје Ђорђевић је учио сеоску децу 1899. године.

У општини Чешљеборској је крајем 19. века било седам села. Једно од њих је Макце са више од 1.500 становника.^[4] У међувремену је дошло израженом вољом мештана до реорганизације. Године 1901. у сада властитој општини Макачкој је поред седишта Макца и Дољашница.^[5]

Демографија уреди

У насељу Макце сада живи 793 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (42,0 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 263 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	1.837
1953.	1.852
1961.	1.805
1971.	1.624
1981.	1.519
1991.	1.282	1.101
2002.	975	1.197
2011.	820

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	963	98,76%
Румуни	4	0,41%
Власи	2	0,20%
Хрвати	1	0,10%
Украјинци	1	0,10%
непознато	1	0,10%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	8	7
80+	16	24
75—79	22	45
70—74	40	46
65—69	26	40
60—64	29	27
55—59	23	27
50—54	32	38
45—49	23	27
40—44	24	16
35—39	25	23
30—34	42	35
25—29	35	29
20—24	21	31
15—19	15	17
10—14	33	16
5—9	22	31
0—4	32	28
Просек :	42,0	46,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	384	382	381	346	320	299	263

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	41	57	37	28	41	33	16	9	0	1	3,71

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	381	63	275	39	3	1
Женски	432	41	272	96	21	2
УКУПНО	813	104	547	135	24	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	220	141	0	2	5
Женски	172	140	0	0	3
УКУПНО	392	281	0	2	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	9	21	1	4
Женски	0	0	6	1	1
УКУПНО	1	9	27	2	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	12	3	2	5
Женски	0	1	0	6	7
УКУПНО	0	13	3	8	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	12
Женски	0	0	0	7
УКУПНО	2	0	0	19

Галерија уреди

Референце уреди

^ "Историјски часопис", Београд 16-17/1966-1967. године
^ "Тежак", Београд 1886. године
^ "Просветни гласник", Београд 1887. године
^ "Нова искра", Београд 1899. године
^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] "Историјски часопис", Београд 16-17/1966-1967. године

[2] "Тежак", Београд 1886. године

[3] "Просветни гласник", Београд 1887. године

[4] "Нова искра", Београд 1899. године

[5] "Полицијски гласник", Београд 1901. године

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]