Манастир Јошаница
Манастир Јошаница припада епархији шумадијској Српске православне цркве, потиче из доба кнеза Лазара (14. век) и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Манастир Јошаница | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Јошанички Прњавор |
Општина | Јагодина |
Држава | Србија |
Координате | 43° 58′ 33.83″ N 21° 8′ 28.28″ E / 43.9760639° С; 21.1411889° И |
Време настанка | 14. век |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
Положај и прошлост
уредиСмештен је у клисури истоимене речице у подножју планине Црни врх, у близини села Јошанички Прњавор[1], око 10 km од Јагодине. Манастирски храм посвећен је светом Николи.
Током свог постојања више пута је рушен и изнова обнављан. Његова историја може се пратити тек од XVII века[1]. Османлије су га спалили крајем XVII века. Великим напорима јеромонаха Аксентија Теодоровића, свештеника Јована Поповића и кнезова Добросава и Бошка манастир је обновљен 1786. године. Како се манастир налазио у близини Цариградског друма У време Аустријско-турског рата, у Србији Кочине крајине, почетком 1788. капетан Коча Анђелковић, као један од вођа устанка, свој главни штаб је сместио у Јошаницу. На пролеће 1788. у јошаничкој клисури дошло је до окршаја између турске војске и устаника. Када се Коча повукао у дубину црновршког подгора, Турци су упали у манастир и запалили га. У противнападу Коча је успео да поврати манастир, али се касније истог лета, склонио из Србије, па су Турци Јошаницу још једном похарали и запалили. По завршетку рата, након Свиштовског мира 1791. године, почела је његова обнова. Обновитељи манастира, игуман Алексије и протопоп Јован Поповић, као и јошанички духовник Глигорије су учествовали у борбама Кочине крајине.
Манастир је поново страдао током Првог српског устанка. Током Другог српског устанка у Јошаници су се састали (1815) кнез Милош и Митрополит београдски Мелентије са великим везиром Марашли Али-пашом ради договора о миру. Због удела у ослободилачким ратовима, кнез Милош је овом манастиру 1832. године поклонио три звона.
Године 1851. манастир је обновљен и дограђена је припрата, а 1885, обновљени су манастирски конаци. У српско-турском рату 1876/77. године, у конацима је била болница.
Манастирска црква
уредиМанастирска црква је грађена у моравском стилу. Основа је једнобродна и издужена са главним кубетом. Мало кубе налази се изнад пронаоса. Засведена је полуобличастим сводом. Због дотрајалости припрата је срушена 1946. године.
У комплексу манастира посебно место припада породичној гробници кнеза Милоја Теодоровића, војводе левачког, који је предводио устанике јагодинског и беличког краја у оба српска устанка 1804—1815. Такође, у манастиру постоји и споменик српским ратницима из ратова 1912—1918, на коме су уклесани стихови Војислава Илића Млађег.
Манастир Јошаница је генерално обновљен од (1960—1970) у време игумана Христифора Обрадовића и епископа шумадијског Валеријана Стефановића.
Галерија
уреди-
гроб Милоја Тодоровића
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Споменици културе: Манастир Јошаница, Приступљено 13. фебруар 2013.
Литература
уреди- М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 182—183.
- Ј. Вујић, Путешествије по Сербији I, Београд 1902, 131.
- С. Мијатовић, Белица, Српски етнолошки зборник LIX, Београд 1949, 127—128.
- В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 136.
- В. Кораћ-Н. Петровић, Манастир Јошаница, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 162—163.
- Д. Дачић, Манастир Јошаница, Гласник, службени лист СПЦ, 1958, 28.
- П. Пајкић, О историји манастира Јошанице, Саопштења IX, Београд 1970, 117—118.
- Р. Прокић, Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури цркве манастира Јошанице, Саопштења IX, Београд 1970, 119—128.
- Р. Николић, Прилог проучавању живописа манастира Јошанице, Саопштења IX, Београд 1970, 129—143.
- Р. Гашић, Конзервација живописа манастира Јошанице, Саопштења IX, Београд 1970, 145—147.
- Д. Кашић, Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 99.
- В. Ј. Ђурић, Византијске фреске у Југославији, Београд 1975, 98, 224, слика 105.
- П. Пајкић, Неки проблеми реконструкције споменика у Шумадији и Поморављу, Зборник заштите споменика културе, књ. XXVI—XXVII, Београд 1980, 27.
- Амфилохије (Радовић), јеромонах, Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, Споменица о шестој стогодишњици манастира Раванице, Београд 1981, 125.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
- Е. Радуловић, Скупина моравских споменика без бочних кохни, Крушевачки зборник 4, Крушевац 1988/89, 52-54.
- Б. Цветковић, Прилог најстаријој историји манастира Јошанице, Зограф 24, Београд 1995, 70-77.
- В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 13, 96, 110, 160, 175, 176, 178, 181, 216.
- П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947—1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 191—197.
- Р. Прокић, Посебност архитектуре цркве Светог Николе манастира Јошанице, Српска православна епархија шумадијска 1999, Шематизам, Крагујевац 2000, 149—153.
- С. Петковић, Животи пустињака у сликарству манастира Јошанице с краја XIV века, Календар Црква за 2000. годину, Београд, 77-83.
Спољашње везе
уреди- Епархија шумадијска — Манастир Јошаница
- Манастир Јошаница
- О манастиру на сајту Манастири-цркве
- Документарна емисија о манастиру Јошаница из 2004. године
- Документарна емисија о манастиру Јошаница из 2014. године
- Јошаница код Светозарева (Каленић, број 6/1980, стр. 11-14)[мртва веза]
- Јошаница крије своје тајне (Каленић, број 1-2/1991, стр. 13-14)[мртва веза]
- Страдање манастира Јошанице и подизање новог конака (Каленић, број 6/1991, стр. 10-14)[мртва веза]
- Из старе архиве манастира Јошанице (Каленић, број 2/1992, стр. 12-14)[мртва веза]
- Манастир Јошаница