Википедија

Маргит Кафка

мађарски писац (1880-1918)

Маргит Кафка (мађ. Margit Kaffka; Нађкарољ, 10. јун 1880 — Будимпешта, 1. децембар 1918) је била мађарска књижевница и песникиња.[1][2]

Маргит Кафка
Маргит Кафка
Лични подаци
Пуно имеМаргит Кафка
Датум рођења(1880-06-10)10. јун 1880.
Место рођењаНађкарољ, Мађарска
Датум смрти1. децембар 1919.(1919-12-01) (39 год.)
Место смртиБудимпешта, Мађарска
Статуа Маргит Кафке у Будимпешти
Графика Шандора Мухија
Гроб Маргит Кафке у Будимпешти. Аутор Kövesházi Kalmár Elza (1876–1956) (1939).

Ендре Ади ју је назвао "великим, великим писцем"; била је једна од најзначајнијих мађарских писаца и важан члан Nyugat генерације (књижевни часопис Запад). Њено писање инспирисали су József Kiss, Mihály Szabolcska и група писаца часописа Hét.

Лични живот уреди

Маргит Кафка је рођена 10. јуна 1880. у Нађкарољу (данас Општина Муничипиу Кареј (Сату Маре), Румунија) у породици млађег мађарског племства.[3] Маргит Кафка је била ћерка мајке Мађарице и оца чешког порекла.[1] Њен отац је био јавни тужилац, али је рано умро и породица је живела у оскуднијим околностима. Добила је стипендију за школовање на Учитељском факултету Сестара милосрдница у Сатмару, а заузврат је годину дана предавала у Мишколцу. Студирала је у Будимпешти, где је стекла диплому учитеља у Женској школи Ержебет. Вратила се у Мишколц, где је предавала књижевност и економију у приватној женској школи, омиљеној од стране ученика. То је период када се појављују њени први списи, песме и романи. Касније је постала стални сарадник Nyugat-а, најважнијег часописа тог доба.

Удала се за Бруна Фрелиха, шумарског службеника, 17. фебруара 1905. године. Године 1906. родила је сина Ласла.[1] Године 1907. њен муж се преселио у Министарство пољопривреде, што је Маргит омогућило да се одсели из Мишколца, града који јој се није допао. Међутим, њихов брак је након неколико година постао стресан и завршио се разводом. Маргит је радила као учитељ у Будимпешти између 1910. и 1915. године. За то време објавила је своје најпознатије дело, Színek és évek (Боје и године) (1912).

Почетком Првог светског рата напустила је професорски посао да би се с пуним радним временом посветила свом књижевном раду.

Удала се по други пут 1914. за лекара Ервина Бауера, млађег брата Беле Балажа. Ервин Бауер је био десет година млађи од ње. Брак је био срећан, упркос раздвајању пара скоро одмах након њиховог меденог месеца: избио је Први светски рат и Бауер је позван да ради у војној болници.[1]

Књижевност уреди

Њени радови су се углавном бавили двема главним темама: падом племства и физичким и духовним недаћама независних жена почетком 20. века. Често је писала о својим личним сећањима на велике националне кризе, еклатантне опозиције анахроног друштва у Мађарској. Најчешће је ипак писала о жени, њеној судбини и души у кризним годинама од прекретнице столећа до избијања рата.[3][4]

Патња изазвана избијањем Првог светског рата утицала је на Маргит Кафку и њене савременике. Једног Божића, написала је песму „Покушала сам да се молим“, да би ослободила део свог очаја; у овом делу замолила је Бога да се смилује над патњама жена чији је живот рат неповратно преображавао.[1]

Њена књижевна каријера може се поделити на три поглавља, од 1901. до почетка Nyugatа 1908. године, друго завршено почетком рата 1918. године, а треће обележено тешким годинама после рата који се завршио њеном смрћу.

Година 1912. обележила је објављивање њеног првог и најважнијег романа Színek és Évek (Боје и године) који се бави судбином племићке класе и жена. Њено друго најпознатије дело је Hangyaboly (Мравињак) које прикупља њена сећања из година у Сестрама милосрдницама, објављена је 1917.[3][4]

Крајем новембра 1918. године почела је да планира истраживање и писање свог следећег великог дела, историјског романа смештеног у библијска времена. Док је са својим издавачем разговарала о условима, авансима и роковима, почела је да пати од главобоље. Убрзо се тешко разболела од грипа и умрла 1. децембра 1918. Њен син Ласло је умро следећег дана.[1]

Главни радови уреди

  • Versek (1903)
  • Levelek a zárdából (роман у облику дневника, 1904)
  • A gondolkodók és egyéb elbeszélések (приче, 1906)
  • Csendes válságok(приче, 1909)
  • Képzelet-királyfiak (приче, 1909)
  • Csendes válságok (приче, 1910)
  • Csonka regény és novellák (приче, 1911)
  • Tallózó évek (Године трагања) (песме, 1911)
  • Utolszor a lyrán (песме, 1912)
  • Süppedő talajon (приче, 1912)
  • Színek és Évek (Боје и године) (роман, 1912)
  • Mária évei (Маријине године) (роман, 1913)
  • Szent Ildefonso bálja (приче, 1914)
  • Két nyár (Два лета) (роман, 1916)
  • Állomások (Стенице) (роман, 1917)
  • Hangyaboly (Мравињак) (роман, 1917)
  • Kis emberek barátocskáim (збирка раних радова, 1918)
  • Az élet útján (песме, 1918)
  • A révnél (приче, 1918)

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ „Kaffka, Margit (1880–1918)”. encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2024. 
  2. ^ „Kaffka Margit, tarczafalvi”. nevpont.hu. Приступљено 22. 4. 2024. 
  3. ^ а б в Кафка, Маргит (1979). Мравињак. Београд: БИГЗ. стр. 167—168. 
  4. ^ а б Бан, Имре; Барта, Јанош; Цине, Михаљ. Istorija mađarske književnosti. Novi Sad : Matica srpska : Forum, 1976. стр. 230—231. 

Литература уреди

  • Czigány, Lóránt. "Women in Revolt: Margit Kaffka." The Oxford History of Hungarian Literature. Oxford: Clarendon, 1984. 333–36.
  • Bodnár, György. Kaffka Margit. Budapest: Balassi, 2001.
  • Borgos, Anna, ed. A te színed előtt. Kaffka Margit szerelmei. Budapest: Holnap, 2006.
  • Földes, Anna. Kaffka Margit: Pályakép. Budapest: Kossuth, 1987.
  • Fülöp, László. Kaffka Margit. Budapest: Gondolat, 1988.
  • Horváth, Györgyi. "Női irodalom a magyar századelőn. A női irodalom szerepe Kaffka Margit Színek és évek című regényének kritikai megítélésében". Sárkányfű 4 (1999): 54–66.
  • Kádár, Judit. "Feminista nézőpont az irodalomtudományban". Helikon 4 (1994): 407–16.
  • Nemeskürty, István, "Kaffka Margit." Diák, írj magyar éneket. A magyar irodalom története 1945-ig. Budapest: Gondolat, 1985. Vol. 2, 698–701.
  • Kárpáti, Béla. Miskolci irodalom, irodalom Miskolcon. Miskolc, 1989.
  • Simon, Zsuzsanna, ed. A lélek stációi. Kaffka Margit válogatott levelezése. Budapest: Nap, 2010.
  • Tötösy de Zepetnek, Steven. "Margit Kaffka and Dorothy Richardson: A Comparison." Hungarian Studies 11.1 (1996): 77–95.
  • Tötösy de Zepetnek, Steven. "Kaffka Margit prózája. Az irodalmi feminizmus kezdete Magyarországon". Régi és új peregrináció. Magyarok külföldön, külföldiek Magyarországon. Ed. Imre Békési, József Jankovics, László Kósa, & Judit Nyerges. Budapest: International Association for Hungarian Studies, 1993. Vol. 2, 1185–94.
  • Tötösy de Zepetnek, Steven (斯蒂文·托托西演). 文学研究的合法化: 一种新实用主义 ·整体化和经主 义文学与文化研究方法 (Legitimizing the Study of Literature: A New Pragmatism and the Systemic Approach to Literature and Culture). Trans. Ma Jui-ch'i (马瑞琪翻). Beijing: Peking University Press, 1997. 171–93.
  • Genealogy of the Kaffka de Tarczafalva Family IN: Tötösy de Zepetnek, Steven. Records of the Tötösy de Zepetnek Family. CLCWeb: Comparative Literature and Culture (Library) (2010-): <https://docs.lib.purdue.edu/clcweblibrary/totosyrecords>.
  • Tötösy de Zepetnek, Steven. "Women's Literature and Men Writing about Women". Comparative Literature: Theory, Method, Application. By Steven Tötösy de Zepetnek. Amsterdam: Rodopi, 1998. 174–214.
  • Wittmann, Livia K. "Desire in Feminist Narration: Reading Margit Kaffka and Dorothy Richardson." Canadian Review of Comparative Literature / Revue Canadienne de Littérature Comparée 21.3 (1994): 399–415.

Спољашње везе уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргит_Кафка&oldid=27713546”