Маринко Ивковић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Маринко Ивковић (1848 Бољевац — 1883 Зајечар) је свештеник, народни посланик и један од вођа Тимочке буне.
Маринко Ивковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1848. |
| Место рођења | Бољевац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 9. јун 1883. |
| Место смрти | Зајечар, Краљевина Србија |
Тимочка буна га је затекла осуђеног на 8 месеци затвора због тзв. гамзиградске афере. Наиме, између 20 и 23. маја 1883. сељаци у Гамзиграду успротивили су се жигосању стоке, па је дошло до оружаног сукоба с органима власти. По оптужби Ивковић је наговарао сељаке да одбију жигосање стоке и да се према потреби одупру силом. Окружни суд у Зајечару осудио га је на суђењу 7. — 9. јун 1883.
У току Тимочке буне Ивковић је утицао на становнике Бољевца да не предају оружје властима, а да већ предато оружје преотму разбијањем државног магацина. Према тексту пресуде:
у исти мах слегло се у Бољевац преко хиљаду побуњенука и поп Маринко ставио им се на чело као главни вођ.[1] Он им је изговорио беседу да полазе напред да се буне против насиља и неправде и од тог часа у бојном поретку одвео их је у Честобродицу и заузео бојне положаје.
У исто време заузео је среско и телеграфско надлештво, а чиновнике заробио и дотерао у логор. Ухваћена су и два среска начелника зајечарски и тимочки. Али Ивковић и побињени народ око њега разбијени су на Честобродици. Ивковић је побегао и ухваћен је у Књажевцу. На процесу против побуњеника, одржаном у Зајечару 7. новембра 1883. осуђен је на смрт, а потом стрељан.[2]
Референце
уреди- ^ „Љуба Дидић”. сокобања. Приступљено 28. 1. 2022.
- ^ „Srbija, istorija i Timočka buna: Kad se digla kuka i motika protiv vlasti Milana Obrenovića”. BBC. Приступљено 28. 1. 2022.
Литература
уреди- М. М. Николић, Тимочка буна I и II Београд 1954. и 1955.;
- А. Раденић, Тимочка буна 1883., из Историје Србије и Војводине, Београд и Нови Сад 1973.
Види још
уреди
