Марија Јефтимијевић Михајловић

Марија Јефтимијевић Михајловић је српска књижевна критичарка и есејист [1].

Марија Јефтимијевић Михајловић
Marija Jeftimijevic.jpg
Марија Јефтимијевић Михајловић
Датум рођења(1978-07-13)13. јул 1978.(42 год.)
Место рођењаКосовска Митровица
Социјалистичка Федеративна Република Југославија

БиографијаУреди

Рођена је у Косовској Митровици 13. јула 1978. године. Основну школу завршила је у Жеровници, а гимназију у Косовској Митровици. Филолошки факултет (катедру за српску књижевност и језик) у Приштини уписала је школске 1996/1997, a дипломирала 2001. године са темом Лирски дискурс у романима Иве Андрића. На Филозофском факултету у Косовској Митровици магистрирала је 2009. године на Поетици Бранка Миљковића. На истом факултету 2016. одбранила је докторску дисертацију Стилско-тематске одлике романа Петра Сарића[2].

Од 2002. године ради на Институту за српску културу – Приштина, са седиштем у Лепосавићу. Радећи на пројекту Духовне појаве и стваралаштво српског народа на Косову и Метохији од XV до XX века, бавила се проучавањем поезије песника са подручја Косова и Метохије, прозним стваралаштвом овог поднебља и дометима српских књижевних критичара и историчара књижевности такозваног „приштинског круга“ (Владете Вуковића, Вука Филиповића). Објавила је и радове о поетици Миодрага Павловића, поезији Аце Шопова, прози Ива Андрића, теорији књижевности Драгише Живковића, радове из књижевне теорије и историје књижевности, али и огледе о руској књижевности и руским песницима (Арсенију Тарковском, јеромонаху Роману (Матјушину)). Учесник је бројних домаћих и иностраних научних скупова. Члан је редакције часописа Баштина, гласника Института за српску културу. Удата је и мајка је два сина. Живи у Београду.

МонографијеУреди

  • Слика и идеја (поетика и критика), Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2011, ISBN 978-86-82797-95-1 COBISS.SR 186167564
  • Миљковић између поезије и мита, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2012, ISBN 978-86-89025-01-9 COBISS.SR 188948748,
  • Знамења и значења, огледи о српској књижевности Косова и Метохије, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2018, ISBN 978-86-89025-41-5 COBISS.SR 271985164

Значајнији радови у часописима и зборницимаУреди

  1. „Власт и подаништво у роману Сутра стиже Господар Петра Сарића“, Баштина, бр. 28, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, (2010). стр. 39-49,
  2. „Улога речи у стваралачком поступку у делу Бранка Миљковића“, Баштина, бр. 29, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, (2010). стр. 53-65
  3. „У едемском врту снова“, поговор збирке песама Мирјане Јовановић Живим за љубав, Косовска Митровица, (2010). стр. 67-70
  4. „Патријархална калокагатија једне Андрићеве јунакиње (прилог естетици)“, Serbian studies recearch, Научно удружење за развој српских студија, Нови Сад, год. 2, бр. 1, 2011, Нови Сад. стр. 153-164,
  5. „Бранко Миљковић и Стефан Маларме (поетичке сродности и разлике)“, Philologia Mediana, Годишњак за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета у Нишу, Ниш, 2011, год. III, бр. 3. стр. 237-252, .
  6. „Светосавље у делима Чедомира Ребића“, Зборник научних радова Духовно стваралаштво Чедомира Ребића, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, (2011). стр. 189-205,
  7. „Во потрага на битието на песната (Бранко Миљковиḱ и Ацо Шопов)“, Бранувања, Здружение на литература, култура и наука, бр. 2, јануар-фебруар, Струга, (2011). стр. 4-9,
  8. „Поетката на песната на Бранко Миљковиḱ“, Видело, списание на литература, култура и наука, НИУ Македонски информативен издавачки центар, бр. 10-11, зима-пролет, Панчево, (2011). стр. 177-182,
  9. „Историјско осећање и колективно памћење“, избор и поговор у збирци песама: Александар Деспотовић, Светопоље (изабране песме), Дом Културе „Свети Сава“, Исток, (2011). стр. 115-123.
  10. „Мудрост, лепота и хармонија (О заснованости естетичког тумачења Саре Петра Сарића), Баштина, свеска 31, Приштина – Лепосавић, (2011). стр. 101-117,
  11. „Светлост као божански (духовни принцип једног савременог романсијера)“, тематски зборник Духовне и материјалне специфичности културе Косова и Метохије кроз историју, национални научни скуп са међународним учешћем, Лепосавић, 15. новембар 2011. године, Лепосавић, (2012). стр. 131-139,
  12. „Функција наратора у Мушком писму Миленка Јевтовића (глас, фокализацја и дистанца)“, Баштина, свеска 32, Приштина – Лепосавић, (2012). стр. 87-96,
  13. „Панорама као модел обликовања стварности (Андрићева панорама у доживљају Вука Филиповића)“, Баштина, свеска 33, Приштина – Лепосавић, (2012). стр. 73-83.
  14. „Бесмисао егзистенције и смисао апсурда (сродности стваралачких проседеа Албера Камија и Петра Сарића)“, Баштина, свеска 34, Приштина – Лепосавић, (2013). стр. 141-153,
  15. „Херменеутички кодови Мирјане Бечејски“, поговор у књизи Мирјане Бечејски: Земаљски и небески знаци, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, (2013). стр. 269-278,
  16. „Историјски преглед развоја романа и његово место у књижевној традицији Косова и Метохије“, Културно наслеђе Косова и Метохије: историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, Зборник 1, Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије – Универзитет у Приштини, Косовска Митровица, Филозофски факултет у Приштини, Косовска Митровица, (2013). стр. 63-84,
  17. „Филиповићев теоријски и аналитички приступ Андрићевом делу“, Живот и дело Вука Филиповића, тематски зборник, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Косовска Митровица, (2013). стр. 129-144,
  18. „Од почетка света до погледа с Ветерника“ (Радосав Стојановић, Песме последњег заноса, изабране и нове песме, Панорама, Приштина, 2013), Летопис Матице српске, Год. 189, књ. 492, св. 6 (дец. 2013). стр. 917-920,
  19. „(Мета)физичка еманација лепоте (Естестско/анестетско као бинарне опозиције феномена лепоте у роману Дивљи калем Радосава Стојановића), Philologia Mediana, година VI, број 6, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, (2014). стр. 271-284,
  20. „Историјско наслеђе и одјеци савремених историјских дешавања у песништву Радосава Стојановића“, Традиција, промене, историјско наслеђе, питања државности и националног идентитета на Косову и Метохији, тематско зборник, Национални научни скуп са међународним учешћем, Лепосавић, 24. децембар, 2013. године, Лепосавић, (2014). стр. 141-153,
  21. „Стварање као судбина (Феномен стваралачког процеса у поеми „Ткаља“ и у роману Велики ахавски трг Петра Сарића), Баштина, свеска 36, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, (2014). стр. 81-94,
  22. „Косовски мит у критичарској перспективи Мирјане Бечејски“, Стремљења, часопис за књижевност, уметност и културу, Година LIV, јун (2014). стр. 131-135,
  23. „Поетика светопоља Александра Деспотовића“, у зборнику Светопоље (зборник поезије), песнички сусрети „Александар Аца Деспотовић“, Културни центар „Драгица Жарковић“, Косовска Митровица, (2014). стр. 5-14,
  24. „Велики ахавски трг – етимон свих Сарићевих каснијих романа“, зборник 30. књижевних сусрета Савремена српска проза, 30. мај – 1. јун и 5-6. новембар 2013. године, Трстеник, Трстеник: Народна библиотека „Јефимија“, Трстеник, (2014). стр. 139-150,
  25. „Зебња и нада (сведочанство рата и прогона)“, поговор у књизи Записи из ропства и прогонства (записи косовске деце 1999-2009), Records form slavery and exile (Writings by Cildren form Kosovo, „Лестве“, Косовска Митровица, (2014). стр. 217-211,
  26. „У трагању за бићем (Дијалектика егзистенције и дијалектика стварања као основа онтолошке утемељености поезије Богдана Џувера), Баштина, свеска 37, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, (2014). стр. 25-38,
  27. „Романи Петра Сарића у књижевној традицији Косова и Мезтохије“, Домети, Градска библиотека „Карло Бијелицки“ Сомбор, јесен-зима 2014, год. 41, двоброј 158-159. стр. 95-102.
  28. „Мајка као велики демијург и/или архетип страдања (Деградација породичних односа у роману Дечак из Ластве Петра Сарића), Гласник одјељења хуманистичких наука Црногорске Академије наука и умјетности, Књига 2, Подгорица (2015). стр. 153- 162,
  29. „Идентитет и његова обличја у роману Митрова Америка Петра Сарића“, Баштина, свеска 39, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, (2015). стр. 49-63,
  30. „Књига и њен аутор – о критичарском методу Јасмине Ахметагић“, Баштина, свеска 39, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, (2015). стр. 315-318,
  31. „Са собом на јутрење или дешифровање Фениксовог кода“, У: Зоран Недељковић, Шаптач, Алфеурс арт, Краљево, 2015, 102-106.
  32. „Петар Сарић а литерáрна традíциа Косова а Метохије“, Култúра, рочнíк XИX.- ч.9, 4.маја (2016). стр. 6-7.
  33. „Верски идентитет Симеона Лековца / Синана Бин Мухамеда (Између православне филозофије и психологије), Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Књига I, Језик, књижевност, социологија и културологија, тематски зборник, Национални научни скуп са међународним учешћем, Лепосавић 30. новембар 2015, Лепосавић, (2016). стр. 161- 172,
  34. „Песник ватре и смрти, празнине и заборава“ (о неким основним елементима Миљковићеве поетике), Исток, Књажевац, број 7-8, година II, јул-децембар, 2015 године; број 9, година III, јануар-март, 2016. године. стр. 23-32.
  35. „Невидљива присутност“, предговор у књизи: На путу Истине и Љубави (избор из руске поезије), приредио и препевао Александар Мирковић, Каћ: Удружење за развој духовности, уметности и традиције "Сродство по избору", Нови Сад, 2019, стр. 15-30.
  36. „Монах и война (Сербия дневниковых записах иеромонаха Романа (Матюшина)“, Политическое пространство и социальное время: система координат в меняющемся мире, Крымский федеральный университет имени В.И.Вернадского, Черноморский информационно-аналитический центр, Институт сербской культуры Приштина-Лепосавич (Сербия), vol. 369, pp. 353 - 365, ISBN: 978-5-907162-61-7, Симферополь, 2. - 7. Oct, 2018
  37. „Философија свејединства у поезији Арсенија Тарковског“, Наука без граница 1: изван оквира – међународни тематски зборник, Science beyond boundaries 1: Redrawing boundaries – Thematic Collection of Papers of International Significance, Наука без границ 1: Вне пределов, Международный тематический сборник, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са Привременим седиштем у Косовској Митровици, главни и одговорни уредник издавачке делатности прпф. Др Мирјана Лончар-Вујновић, Косовска Митровица 2018, стр. 209-227.
  38. „Велики ахавски трг Петра Сарића или алегорија о великој апокалипси“, Сарић – светлост, стварање, стра, зборник радова, уредници Марија Јефтимијевић и Жарко Миленковић, Дом културе „Грачаница“, 2018, стр. 23-55.
  39. „Очима се дух не може наситити“ или за чим трагамо по далеким земљама („Сусрет у Кини“ Ива Андрића), Иво Андрић у нашем времену, зборник радова, главни и одговорни уредник Емир Кустурица, уредник проф. др Александра Вранеш, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград, 2018, стр. 79-95.
  40. „Тренутак у чистом стању (Духовне основе поезије Жељка медића), Црквене студије, год. 15, бр. 15, Центар за црквене студије, Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије, Међународни центар за православне студије, Уредник др Драгиша Бојовић, Ниш, 2018, стр. 839-851.
  41. „Ерос и Логос у песништву Милице Јефтимијевић Лилић“, у: Милица Лилић, Посланице Одисеју, „Алма“, Београд, 2017, стр. 111-125.
  42. „Традиционное и современное как вызовы поэтического искусства (Влияние Арсения Тарковского на поэзию современного сербского поэта Желько Медича) / Traditional and modern as challenges of poetic art (The influence of Arseniy Tarkovsky on modern Serbian poet Zeljko Medic’s poetry)“. Международная научно-практическая конференция «Межкультурный диалог и вызовы современности» (г. Орел, 19-21 апреля 2017 г.) / International Scientific and Practical Conference «Intercultural Dialogue and Challenges of the Present» (Orel, April 19-21, 2017). Орловский государственный университет им. И.С. Тургенева Фонд «Русский мир» Институт русского зарубежья Приднестровский государственный университет им. Т.Г. Шевченко Конгресс Русских общин Республики Молдова, Орел, 2017, стр. 528-543.
  43. „Романи Петра Сарића као попришта људских драма појединаца“, Песничко и прозно ткање Петра Сарића, зборник, уредник Јован Делић, Фондација Група север – Центар за културу, Нови Сад – Плужине, 2017, стр. 54-72.
  44. „Бањански театар апсурда: Сутра стиже Господар Петра Сарића у светлу бекетовске филозофије чекања“, Баштина, свеска 41, Институт за српску културу – Приштина / Лепосавић, Лепосавић, 2016, стр. 35-47.

Спољашње везеУреди

РеференцеУреди