Марија Полидури

Марија Полидури (енгл. Maria Polydouri; 1. април 1902. — 29. април 1930) била је грчкa песникиња која је припадала школи неоромантизма.[1]

Марија Полидури
POLYDOURIMARIA gr.jpg
Датум рођења(1902-04-01)1. април 1902.
Место рођењаКаламата
 Грчка
Датум смрти29. април 1930.(1930-04-29) (28 год.)
Место смртиАтина
 Грчка
Занимањепесникиња

БиографијаУреди

Лични животУреди

Полидури је рођена у Каламати. Била је ћерка филолога Еугенеа Полидуриа и Киријаке Маркатоу, жене раних феминистичких веровања. Средњу школу је завршила у Каламати, а онда је кренула у школу у Гитиону, као и у Атини. Иако је од раног узраста писала поезију, њене најважније песме написане су у последње четири године њеног живота, када је боловала од туберкулозе и била смештена у атински санаторијум, где је умрла 1930. године.[2]

КаријераУреди

 
Полидури 1918. године

Први пут се појавила у књижевном свету са четрнаест година, прозном песмом Бол мајке, која се односи на смрт морнара. Са шеснаест година послата је у префектуру Месенија, где је изразила велика интересовања за женска питања. Године 1920, у периоду од четрдесет дана, умрла су јој оба родитеља.

Године 1921. пребачена је у префектуру Атине, када је уписала универзитет у Атини. Костас Кариотакис, тадашњи песник, радио је на универзитету где су се упознали. Између њих развила се љубав, која није дуго трајала, већ је пресудно утицала на њен живот и рад.[3]

Први пут су се срели у јануару 1922. када је Полидури имала двадесет година. Кариотакис је шест година старији од ње. Објавила је неколико песама за младе, а он је објавио две песничке збирке Бол људи и ствар (1919) и Непентхе (1921), и већ је стекао поштовање неких критичара и колега.[4]

У лето 1922. Кариотакис је открио да болује од сифилиса, болести која је неизлечива. Одмах је о томе обавестио Полидури и замолио је да оконча њихову везу. Предлагала му је да се ожене, чак и да немају децу, али он је био превише поносан да би прихватио жртву.[5] Марија је сумњала у његову искреност и осећала је да је његова болест изговор да је напусти.

Године 1924. упознала је Аристотелиса Георгиоја, адвоката који се управо вратио из Париза. Полидури се верила за њега почетком 1925.[6]

У лето 1926. отишла је у Париз. Није могла да ради јер је оболела од туберкулозе. Вратила се у Атину 1928. године, где је хоспитализована. Тамо је сазнала за самоубиство Костаса Кариотакиса. Исте године издала је своју прву песничку збирку, а 1929. другу. Полидури је оставила два прозна дела, њен дневник и неименовани роман у којима је напала тадашњи конзервативизам и лицемерје. Умрла је од туберкулозе ујутру, 29. априла 1930. године, упркос морфијуму који је добила.

РадУреди

Марија Полидури припада генерацији 1920, која је подстакла осећај незадовољства. Љубав и смрт су две теме њене поезије. Збирке које је објавила су:

  • The chirps that faint (1928)
  • Echo over chaos (1929)

Њене песме (или бар део њих) преведене су на бугарски, каталонски, холандски, немачки, француски, италијански, македонски, румунски, шпански[7] и шведски језик.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ „Fiction & More: The Maria Polydouri Project”. Fiction & More. Приступљено 21. 3. 2020. 
  2. ^ „Maria Polydouri (Μαρία Πολυδούρη) текст - SR”. lyricstranslate.com (на језику: српски). Приступљено 21. 3. 2020. 
  3. ^ Kousoulis, Antonis A (1. 11. 2014). „Maria Polydouri (1902–1930): The Greek poète maudit who died of tuberculosis”. Journal of Medical Biography (на језику: енглески). 22 (4): 220—223. ISSN 0967-7720. doi:10.1177/0967772013506815. 
  4. ^ „Kostas Karyotakis - Kostas Karyotakis Biography - Poem Hunter”. www.poemhunter.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 3. 2020. 
  5. ^ Kousoulis, Antonis A (1. 5. 2012). „Kostas Karyotakis (1896–1928): did the great Greek suicidal poet suffer from syphilis?”. Journal of Medical Biography (на језику: енглески). 20 (2): 88—90. ISSN 0967-7720. doi:10.1258/jmb.2011.011019. 
  6. ^ Apuleyo, Publicado por Asno de. „MARÍA POLYDOURI (1902-1930)” (на језику: шпански). Приступљено 21. 3. 2020. 
  7. ^ Polydouri, Maria (2013). Los trinos que se extinguen. Превод: Macías, Juan Manuel. Madrid: Vaso Roto. ISBN 978-84-15168-74-4. 
  8. ^ Polydouri, Maria (2013). Los trinos que se extinguen. Превод: Macías, Juan Manuel. Madrid: Vaso Roto. ISBN 978-84-15168-74-4.