Мајсор (кн. ಮೈಸೂರು) је град у Индији у држави Карнатака. Према незваничним резултатима пописа 2011. у граду је живело 887.446 становника. Град се налази у подножју Чамуди брда на око 145 км југозападно од Бангалора. Мајсор градска корпорација одговорна је за грађанску управу града, који је такође седиште округа Мисоре.

Мајсор
Mysuru Montage.jpg
Колаж заменитости Мајсора
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Индија
Савезна државаКарнатака
Становништво
Становништво
 — 2011.920.550[1][2]
Географске карактеристике
Координате12°18′ СГШ; 76°39′ ИГД / 12.3° СГШ; 76.65° ИГД / 12.3; 76.65Координате: 12°18′ СГШ; 76°39′ ИГД / 12.3° СГШ; 76.65° ИГД / 12.3; 76.65
Апс. висина763 m
Површина132.000 km2
Мајсор на мапи Индије
Мајсор
Мајсор
Мајсор на мапи Индије
Позивни број821

Мајсор је била престоница Краљевине Мајсор, скоро шест векова, од 1939. до 1956. године. Краљевином је владала династија Вадијар, са кратким прекидима током шездесетих и седамдесетих година 18. века, када су на власти били Хидер Али и султан Типу. Династија Вадијар била је покровитељ уметности и културе, док су султан Типу и Хидер Али такође значајно допринели културном и економском расту града и државе садњом стабала шљива, уводењем свиле у регион, а учествовали су и у Англо-мисорским ратовима против Британаца. Због улагања у уметност и културу, Мајсор је уједно и престоница културе Карнатке.

Град је познат по својим грађевинама, највише палатама, укључујући и Мајсор палату, али и по свечаностима које се одржавају током фестивала Дасара када град прима много туриста из целог света. Постоји велики број брендова који носе име овог града, козметиике, хране, обуће и одеће. Мајсор је такође познат по својој посебној разноврсности биљке јасмина. Туризам је главна индустрија поред традиционалних индустрија. Међуградски јавни превоз Мајсора укључује железницу, аутобусе и авионе.

ИсторијатУреди

Име Мајсор скраћено је од Махишуруа што значи пребивалиште на јужноиндијском језику канада.[3] Уобичајена именица Машиша на санскрт језику означава бивола, али се у овом случају односи на истоименог демона који је, према хиндуистичкој митологији, владао древним деловима Краљевина Мајсор.[4][5] Убила га је богиња Чамундесари чији се храм налази изнад брда Чамуди по којем је и добио име. У децембру 2005. године Влада Карнатаке објавила је намеру да промени назив града на енглеском језику у Мисуру.[6][7][8] Ово је одобрила индијска Влада у октобру 2014. године и Мисоре је 1. новембра 2014. преименована (заједно са још дванаест других градова) у „Мисуру”.[9]

Место на коме се сада налази палата Мајсор било је село по имену Прагере, почетком 16. века. Мајсор тврђава саграђена је 1524. године, а саградио ју је Џарамаја Вадијар III.[10] Од 16. века име Махишуру се обично користило за означавање града.[11] Краљевина Мајсор којим је управљала династија Вадијар у почетку је била вазална држава Виџајанагарског царства. Пардом Виџајанагарског царства након битке код Таликоте 1524. године, Краљевина Мајсур је постепено стицала независност, а у доба краљаНарасараја Вадијара постала је суверена држава. Серингапатам близу Мајсора био је главни град краљевства од 1610. године.[12] У 17. веку је дошло до ширења територије државе, а под династијом Вадијар, краљевство се значајно проширило нка југу, заузело делове Карнатке и делове Тамил Надуа.[13][14]

Краљевина је достигла врхунац моћи и доминације у другој половини 18. века под владарима Хидером Алијем и њеховим сином Типуом.[15][16] Поједини делови града и грађевине су срушени како би се уклониле заоставштине династије Вадијар.[8] За то време, Мајсор краљевство је дошло у сукоб са Марата царством, Британском империјом и Низамом што је довело до четири англо-мисорских ратова, где је Мајсор победио у прва два, а изгубио у трећем и четвртом.[17] Након смрти Типуа у четвртом англо-мисорским рату 1799. године, главни град краљевства постао је Серингапатама, а краљевстово су Британци поделили њихових савезницима у четвртом рату.[18] Краљевина Мајсор је након тога претворена у кнежевску државу под суверинитетом Велике Британије.[19][20] Бивши владари династије Вадијар постављени су на функцију марионетских монаха. Британској администрацији локално је помогао Диван, главни министар. Мајсор је изгубио статус административног центра краљевства 1831. године, када је британски комесар преселио главни град у Бангалор.[21] Стекао је тај статус 1881. године и остао је главни град кнежевске државе Мајсор у оквиру Британског индијског царства све док Индија није постала независна 1947. године.[13][22]

Општина Мајсор основана је 1888. године, а град је подељен на осам одељења.[23][24][25] Године 1897. након појаве бубонске куге умрло је готово пола становника града.[26][27] Оснивањем Градског одбора за унапређење града 1903. године, Мајсор је постао један од првих градова у Азији који је започео планирани развој града.[28] Демонстрације и састанци одржани су у граду у току покрета Кут Индија и других фаза индијског покрета за независност.[29][30] Након индијске независности, Мајсор је остао део државе Мајсор, данас познате као Карнатака.[31] Тадашњи краљ имао је све повластице као и краљеви током независности и бирао је државне гувернере.[32] Након смрти краља у септембру 1974. године. Након тога Мајсор је постао туристички центар.[33] Међу догађајима који су се одиграли у Мајсору и који су правили националне наслове били су пожар у телевизијском студију који је 1989. однео 62 живота, као и изненадне смрти многих животиња у зоолошком врту Мајсор.[8][34]

ГеографијаУреди

Мајсор има надморску висину од 770 метара, а распрострањен је на површини од 128,42 км2.[35][36] Налази се у подножју брда Чамунди у јужном делу Карнатке.[37] Мајсор је најјужнији град Карнатака и суседни је град држава Керала и Тамил Наду на југу, а окружени су државним градовима Мадикери, Чамраджнагар и Мандија.[38][39] Људи у Мајсору и његовој околини углавном се служе јужноиндијским језиком канада.[40] У граду се налази неколико језера као што су Кукарахали, Карањи и Лингамбдухи.[41] У 2001. години, укупна употреба земљишта у граду Мисоре износила је 39,9% , на 16,1% су путеви, 13,74% паркови и отворени пристори, 13,48% су индустријски објекти, 8,96% јавна имовина, 3,02% комерцијална имовина, 2,27% земљишта су пољопривредна, а 2,02% отпада на воде.[42] Град се налази на две реке, Кавери која тече северно од града и Кабини, која је притока Каверије и тече јужним делом града.[43][44][45]

Мајсор има тропску саванску климу.[46] Лета трају од марта до јуна, сезона монсуна су од јула до новембра, док зима траје од децембра до фебруара.[47] Највиша температура забележена у граду била је 39.4 °C 4. априла 1917. године, а најнижа 7.7 °C, 16. јануара 2012. године.[48] Просечна количина падавина у граду износи 898,6 мм.[49]

Клима Мајсора (1981—2010, 1901—2012)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 32,8
(91)
36,1
(97)
37,8
(100)
39,4
(102,9)
39,0
(102,2)
37,4
(99,3)
35,8
(96,4)
33,9
(93)
33,5
(92,3)
35,0
(95)
32,2
(90)
32,0
(89,6)
39,4
(102,9)
Максимум, °C (°F) 28,9
(84)
31,1
(88)
33,3
(91,9)
34,2
(93,6)
33,4
(92,1)
29,7
(85,5)
28,5
(83,3)
28,3
(82,9)
29,4
(84,9)
29,1
(84,4)
28,5
(83,3)
28,0
(82,4)
30,2
(86,4)
Минимум, °C (°F) 16,3
(61,3)
17,5
(63,5)
19,4
(66,9)
20,9
(69,6)
21,0
(69,8)
20,1
(68,2)
19,6
(67,3)
19,6
(67,3)
19,6
(67,3)
19,7
(67,5)
18,6
(65,5)
16,8
(62,2)
19,1
(66,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) 7,7
(45,9)
8,6
(47,5)
10,4
(50,7)
14,9
(58,8)
15,6
(60,1)
12,6
(54,7)
15,8
(60,4)
16,5
(61,7)
13,4
(56,1)
12,9
(55,2)
9,6
(49,3)
8,7
(47,7)
7,7
(45,9)
Количина кише, mm (in) 1,5
(0,059)
2,9
(0,114)
9,8
(0,386)
70,6
(2,78)
114,9
(4,524)
74,6
(2,937)
80,3
(3,161)
88,4
(3,48)
110,7
(4,358)
164,5
(6,476)
64,9
(2,555)
15,7
(0,618)
798,6
(31,441)
Дани са кишом 0,3 0,3 0,9 3,9 6,6 6,2 8,0 7,2 7,5 8,8 4,3 1,3 55,2
Релативна влажност, % (у 17:30 IST ч.) 49 47 43 49 58 71 74 73 70 69 66 60 61
Извор: India Meteorological Department[50][51]

АдминистрацијаУреди

Градском управом града управља Мајсор корпорација, која је основана као општина 1888. године, а претворена је у корпорацију 1977. Надгледање инжењерских радова, здравља, санитарне заштите, водоснабдевања, администрације и опорезивања врши корпорација.[52] Градоначелнику помажу повереници и чланови савета. Град је подељен на 65 одељења, а чланове савета бирају грађани Мисоре сваких пет година. Чланови савета, заузврат, бирају градоначелника. Годишњи буџет Корпорације за 20112012. Годину био је 426,96 круна (59,86 милиона америчких долара).[53]

Међу 63 града обухваћена националном мисијом за обнову града „Цавахарлала Нехру”, Мајсор корпорација проглашена је другом најбољом градском општинском корпорацијом и добила је награду „Нагара Ратна”, 2011. године.[54] Растом града, њим је почео да управља и урбани сектор на чијем је челу комесар. Његове активности укључују развој нових распореда и путева, планирање града и откуп земљишта.[55][13]{ Један од главних пројеката МУДА-е је стварање спољне обилазнице како би се олакшао застој у саобраћају.[56][57] Грађани Мајсора критиковали су неспособност градских власти да спречи окупирање земљишта и да почне правична расподела земљишта међу станонвицима града.[58][59] Корпорација за снабдевање електричном енергијом одговорна је за снабдевање електричном енергијом града.[14][60]

Питка вода за Мајсор долази из река Кавери и Кабини.[61] Град је добио свој први водовод када је пројекат Белагола започет 1896. године.[62] Град добија 42,5 милиона галона воде дневно.[63] У граду повремено нестаје воде углавном током летњих месеци, од марта до јуна и у годинама када је мање падавина.[64] Град има подземни одводни систем од 1904. године. Цела канализација из града исушује се у четири долине: Кесаре, Малалавади, Далаваи и Белаватха.[65] У вежби коју је спровело Министарство за урбани развој у оквиру државне градске санитарне заштите Мајсор је 2010. године проглашен за други најчишћи град у Индији, а најчешћи Карнатаке.[66][67] Грађани Масура бирају четири заступника у Законодавну скупштину Карнатаке кроз изборне јединице.[68][69]

Демографија и еконимијаУреди

Религија у Мајсору

  Хиндуизам (73,65%)
  Ислам (21,92%)
  Хришћани (2,71%)
  Ђаинизам (1,13%)
  Непотписани (0,42%)
  Сикизам (0,09%)
  Будизам (0,06%)
  Остали (0,02%)

Процењује се да Мајсор има популацију од 920.550 становника, од чега је 461.042 мушкараца и 459.508 жена, што га чини трећим најнасељенијим градом на Карнатаки.[72] Урбана алгометрација града је 990.900 људи, мушкараца је 497.132, док је жена 496.762.[73][74][75] Према попису становништва из 2011. године, Мајсор је био највећи нементропла град у Индији и имао је највиши основни индекс инфраструктуре од 2.846. Процењује се да је Мајсур премашио милион становника током 2017. године, што га чини метрополом.[76] Мушкараца и жена у граду је готово подједнако, а насељености је 6.910,5 по квадратном километру.[77]

Према попису становништва из 2001. године, 73,65% градског становништва су хиндуси, 21,92% су муслимани, 2,71% су хришћани, 1,13% су ђаинизми, а остатак припадају другим религијама. Број становника премашио је 100.000 по попису становништва из 1931. године и порастао за 20,5 процената у деценији 1991–2001. Стопа писмености града износи 86,84 процената, што је више од просека државе од 75,6 процената.[78] У граду се најчешће говори канада језиком.[79] Отприлике 19% становништва живи испод границе сиромаштва, а 9% живи у сламовима. Према попису становништва из 2001. године, 35,75% становништва у урбаним срединама Карнатаке су радници, а само 33,3% становништва Мајсора су радници. Припадници племена чине 15,1% становника.[80]

Према индијском Националном бироу за евиденцију криминала, број злочина пријављених у Мајсору током 2010. године био је 3.407 (други у држави, после 32.188 места у Бангалору), што је пораст од 3.183 инцидента пријављених 2009. године.[81] Спор између Карнатаке и Тамил Надуа око дељења воде реке Кавери често доводи до мањих препирки и демонстрација у граду.[82]

Раст индустрије информационих технологија у Мајсору довео је до промене у демографском профилу града.[83][84] Напредовање инфраструктуре и раст града је последица демографских промена, што је изазвало забринутост међу грађанима.[85]

Туризам је главна индустрија у Мајсору. Град је 2010. привукао око 3,15 милиона туриста.[86] Мајсор је традиционално био дом индустријама као што су ткање, резбарење, бронзани рад и производња креча и соли. Планирани индустријски раст града и државе први је пут предвиђен на економској конференцији 1911. године.[87] То је довело до успоставе индустрије попут фабрике уља.[88][89] За индустријски развој града, Одбор за развој индустријских подручја Карнатаке успоставио је четири индустријска подручја у и око Мајсора, у областима Белагола, Белавади, Хебал и Хотагали.[90][91]

Раст индустрије информационих технологија у првој деценији 21. века резултирао је тиме да се град буде други највећи извозник софтвера у Карнатаки, поред Бангалоре.[92]

Образовање и култураУреди

 
Каламандира

Пре појаве европског система образовања у Мајсору, аграхарас (брахманска четврт) Хиндусима је пружао верско образовање, а мердесе су муслиманима пружале школовање.

Модерно образовање почело је у Мајсору када је 1833. основана бесплатна енглеска школа. Махараџин факултет основан је 1864. године. Средња школа за девојчице основана је 1881. године, а касније је преименована у Махарански женски факултет. Индустријска школа, први завод за техничко образовање у граду, основана је 1892; након тога је 1913. уследило оснивање Техничког института.[93] Модерни систем образовања се усталио у граду, а основано је још неколико факултета, укључујући Мединциски (1924), Факултет за инжењерсрво који је најстарији у држави и Свеучилиште.[94]

Мајсор се често назива културном престоницом и познат је честим свечаностима укључујући фестивале као што је Дасара.[95] [96] Такође, Мајсор се назива „градом палата” због неколико њих које су добро очуване.[97][98][99] Међу најистакнутијим су Амба Вилас, популарно звана Мајсор палата; Палата Јаганмохана, која такође служи као уметничка галерија; Рајендра Вилас, позната и као летња палита; Лалита Махал, која је претворена у хотел и Јаиалаксхми вила.[100][101] Главна палача Мајсор изгорела је 1897. године, а на истом месту је саграђена данашња грађевина. Палата Амба Вилас има индо-сараценски стил архитектуре споља. Иако влада Карнатаке одржава палату Мајсор, мали део је издвојен за некадашњу Краљевску породица у којој живи.[47][48] Вилу Јаиалаксми саградио је Шри Џамараја за своју ћерку. Сада је та вила музеј посвећен народној култури и артефактима краљевске породице.[102]

Сликарство је доста присутно од давнина у граду. Град је познат по раду слика са ружама, а процењенео је да је око 4000 занатлија укључено у ову уметност током 2002. године.[103] Град је добио име по мисору, женског одевном предмету од чисте свиле и златних нити.[104][93] Мајсор пета, традиционални турбан који су носили некадашњи владари Мајсора мушкарци носе у неким традиционалним церемонијама.[105] Знаменити локални дезерт који ових простора је мајсор пак.[106]

Мисоре је локација Међународног истраживачког центра Гањифа, који истражује древну игру са картама Гањифа и уметност која је са њом повезана.[107] Академија визуелних уметности нуди образовање у визуелним уметничким облицима као што су слика, графика, скулптура, примењена уметност, фотографија, фото-новинарство и историја уметности. У граду такође постоји компанија која изводи представе и нуди курсеве и сертификате из предмета везаних за позориште.[108]

Саобраћај и медијиУреди

 
Аеродром Мајсор

Мајсор је повезан аутопутем НХ-212, који води до држава Керала и Тамил Наду.[109] Пројекат новог пута је планиран 1994. године за изградњу нове брзе цесте која би повезивала Бангалор и Мајсур.[110] Након бројних правних препрека, пут је остао недовршен.[111][112]

Државни аутопут 33 и Национални аутопут 275 који повезују Мајсор са другим градовима у региону.[113][114] Државна корпорација за друмски саобраћај Карнатака и друге приватне агенције управљају аутобусима како у граду тако и између градова. Унутар града су аутобуси јефтина и популарна превозна средства, а међу туристима популарне су кочије. Град има обилазницу дугу 42,5 км са шест трака.[115][116] Мајсор је имплементирао транспортни систем (ИТС) за управљање градским аутобусима и трајектима.[117]

Јавни систем превоза бициклима, Трин-Трин, који делимично финансирају Уједињене нације, популаран је начин превоза. ТринТрин-а је да охрабри локалне путнике и путнике да користе бицикл преферирајући моторизоване начине путовања и на тај начин помажу у смањењу различитих опасности по животну средину и саобраћај, повећавају удобност превоза и чине локалне дневне превозе економичан за обичног грађанина.[118]

Железничка станица Мајсор има три линије које га повезују са Мангалором, Бангалором и Чамраджнагаром. Прва железничка пруга успостављена у граду пуштена је у рад 1882. године.[119] Аеродром Мајсор је домаћи аеродром и налази се на око 10 км јужно од центра града.[120] Изградили су га краљеви Мајсора почетком четредесетих година 20. века.[121] Од маја 2020. године, најближи међународни аеродром је Међународни аеродром Канур у Кануру који је удаљен око 168 км од града Мисуру.[122][123]

Објављивање новина у Мајсору почело је 1859. године када је изашао новински лист под називом „Мајсору Вританта Бодини” и био једини лист у граду наредне три деценије.[124][125] Познати издавач током владавине династије Вадијар био је М. Венкатанах, отац новинарства на канада језику, који је покренуо неколико дневних новина и часописа. Данас се објављује велики број локалних новина у граду и његовој околини, а национални и регионални дневници на енглеском и канада језику достишни су у граду и другим деловима државе.[126][127] Судхарма је једини индијски дневни лист на санскрт језику и објављује се у Мајсору.[128]

Мајсор је уједно био локација прве радио-дифузне станице у Индији када је 10. септембра 1935. године у граду основан радио Аксахавани (у преводу „глас са неба”). Станицу је основао професор психологије и емитовао је из своје куће, а 1941. године преузела ју је Кнежевина Мајсор и она је пресељена у Бангалор 1955. године. Године 1957. Акасхвани је изабран за службено име Ал Индија радио станице, радио-дифузног сервиса Владе Индије. У Мајсору данас постоји неколико радио станица.

Мајсор је почео да прима телевизијске сингнале почетком осамдесетих година када је јавни сервис индијске Владе. почео са емитовањем свог националног канала широм Индије. Ово је био једини канал доступан граду, све док Стар ТВ није покренуо сателитске канале 1991. године.

ТуризамУреди

 
Капија и Мајсор палата, једна од главних туристичких дестинација у граду.

Мајсор је велико туристичко одредише државе Карнатака. Град прима велики број туриста и служи као основа за туристичке атракције у близини, највише током десетодневног фестивала Дасара. Један је од најпосећенијих фестивала у Индији. У граду су доста посећени Музеј скулптура и многи дворци и виле који га окружују. У граду је 1892. године основан зоолошки врт, а поред њега, туристи често одлазе до језера Карањи и Кукарахали. Језеро Плава лагуна такође је популарна рекреативна дестинација туриста у Мајсору и на њему се налази мало острво.

Мајсор има Регионални природни музеј, Железнички музеј и Институт за оријентална истраживања. Град је центар здравственог туризма везаног за јогу који привлачи домаће и стране туристе. У околини града налазе се природне оазе, два национална парка, које посећују љубитељи природе, укључујући посматраче птица и дивљих животиња.[129][130][131][132]

У граду су још од време краљевства игране игре са картама, које су увели владари Мајсора и државе Карнатака. Поред карташких игра у граду је одавнина популарно рвање. Мајсор и Бангалоре су 1997. године били домаћини били домаћини највећег градског спортског догађаја икад, Националних игри Индије, у Мајсору су одржани турнири у шест спортова као што су стреличарство, гимнастика, коњичарство, рукомет, стони тенис и рвање. Данас је крикет најпопуларнији спорт у граду и у њему се налази пет терена за тај спорт.

Побратимљени градовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Table 2: PR cities 1 lakh and above” (XLS). Provisional Population Totals, Census of India 2011. Registrar General and Census Commissioner of India. Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2012. Приступљено 3. 3. 2012. 
  2. ^ „Table 2: PR cities 1 lakh and above” (PDF). Provisional Population Totals, Census of India 2011. Registrar General and Census Commissioner of India. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. 02. 2020. Приступљено 3. 3. 2012. 
  3. ^ Deve Gowda Javare Gowda (1998), p. 82.
  4. ^ „Mysore second in State in software exports”. The Hindu. 23. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2018. Приступљено 28. 9. 2017. 
  5. ^ Khan, Liaqh A. (6. 6. 2008). „Software exports hover around Rs. 1,100 cr.”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2008. Приступљено 19. 2. 2012. 
  6. ^ „City/Town Summary” (PDF). Mysore City Corporation. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 7. 2015. Приступљено 8. 3. 2020. 
  7. ^ „Religion PCA” (XLS). Registrar General and Census Commissioner of India. Приступљено 8. 3. 2020. 
  8. 8,0 8,1 8,2 Rice, B.L. (1876). Mysore and Coorg: Mysore, by districts. Mysore: Mysore Government Press. Приступљено 29. 2. 2012. 
  9. ^ BEYER, BEVERLY; RABEY, ED (16. 7. 1989). „Mysore Is 'Sandalwood City' of India”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2011. 
  10. ^ „They will be Belagavi, Mangalooru, Mysuru from November next”. The Hindu. 19. 12. 2005. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2012. Приступљено 14. 12. 2007. 
  11. ^ „Welcome to our college website”. Maharani's Arts and Commerce College for Women, Mysore. Архивирано из оригинала на датум 21. 01. 2012. Приступљено 29. 2. 2012. 
  12. ^ „Education and literacy” (PDF). Human development in Karnataka 1999. Planning Department, Government of Karnataka. стр. 50. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 30. 9. 2007. 
  13. 13,0 13,1 13,2 Kamath, Suryanath U. (2001) [1980]. A concise history of Karnataka: from pre-historic times to the present. Bangalore: Jupiter books. LCCN 80905179. OCLC 7796041. 
  14. 14,0 14,1 Rice, B.L. (2001) [1897]. Mysore gazetteer compiled for government–vol 1. New Delhi: Asian Educational Services. ISBN 81-206-0977-8. 
  15. ^ „Roads in Karnataka”. Karnataka Public Works, Ports and Inland Water Transport Department. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2008. Приступљено 9. 4. 2008. 
  16. ^ Srivatsa, Sharath S. (1. 10. 2005). „Riding through time”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2013. Приступљено 5. 3. 2012. 
  17. ^ Raman, Afried (1994). Bangalore – Mysore. Hyderabad, India: Orient Longman. ISBN 0-86311-431-8. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2013. Приступљено 25. 9. 2007. 
  18. ^ „Mysore District Information Projects Approved”. Mysore: Mysore District Collectorate. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2013. Приступљено 3. 2. 2012. 
  19. ^ Rajendran, S (29. 7. 2007). „International consortium ready to take up Bangalore-Mysore Expressway project”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 26. 9. 2007. 
  20. ^ „New expressway may link Mysore and Bangalore”. The Times of India. 11. 3. 2012. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2013. Приступљено 11. 3. 2012. 
  21. ^ „Tree ownership rights to growers may boost green cover”. The Hindu. 26. 8. 2004. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2005. Приступљено 20. 11. 2007. 
  22. ^ „A museum to showcase Mysore's history”. The Hindu. 7. 7. 2005. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2011. Приступљено 20. 11. 2007. 
  23. ^ Renaming, Cities (18. 10. 2014). „Bangalore, Mysore, Other Karnataka Cities to be Renamed on 1 November” (ibtimes.co.in). ibtimes.co.in. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2015. 
  24. ^ Renaming, Cities (18. 10. 2014). „Centre nod for Karnataka's proposal on renaming cities”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2014. 
  25. ^ New City, Names to Karnatka. „New name for cities”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2014. Приступљено 1. 11. 2014. 
  26. ^ „Mysore Painting” (PDF). Indianfolklore.org. National Folklore Support Centre. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 10. 2003. Приступљено 5. 4. 2007. 
  27. ^ Chari, Pushpa (30. 5. 2002). „Intricate Patterns”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2007. Приступљено 4. 10. 2007. 
  28. ^ „Agreements with industry to help NIE improve quality of education”. The Hindu. 26. 2. 2006. Приступљено 20. 11. 2007. 
  29. ^ Sharma, Ravi (2004). „Record of excellence”. Frontline. 21 (3). Приступљено 29. 2. 2012. 
  30. ^ „About the University”. Official Webpage of the University of Mysore. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 4. 3. 2012. 
  31. ^ Raman, Afried (1994). „Climate and clothing”. Bangalore – Mysore. Hyderabad, India: Orient Longman. стр. 110. ISBN 0-86311-431-8. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2011. Приступљено 25. 9. 2007. 
  32. ^ „Mysore – silk weaving & printing silk products”. Karnataka Silk Industries Corporation. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2013. Приступљено 9. 4. 2007. 
  33. ^ Haldipur, Priyanka (19. 4. 2005). „Of monumental value”. Deccan Herald. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2013. Приступљено 3. 3. 2012. 
  34. ^ Sharma, Ravi (2004). „A city in transition”. Frontline. 21 (3). Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2008. Приступљено 29. 2. 2012. 
  35. ^ „KIADB industrial areas”. The Karnataka Industrial Development Board. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2007. Приступљено 1. 10. 2007. 
  36. ^ Rao, C. Hayavadana (1927). Mysore Gazetteer. Bangalore: Government Press, Mysore state. 
  37. ^ Sayeed, Vikhar Ahmed (2005). „House with a view”. Frontline. 28 (20). Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2011. Приступљено 29. 2. 2012. 
  38. ^ Deshpande, V A (3. 5. 2006). „CAVA—much sought after for visual arts students”. Deccan Herald. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2014. Приступљено 4. 10. 2007. 
  39. ^ Kaiappa B B, Anjali; N S, Islahuddin (19. 7. 2005). „Right on the cue”. Deccan Herald. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2014. Приступљено 12. 8. 2007. 
  40. ^ De, Aditi (8. 6. 2003). „A right royal hand”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 4. 10. 2007. 
  41. ^ „Bangalore-Mysore journey to be faster”. The Hindu. 30. 8. 2006. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 26. 9. 2007. 
  42. ^ „National Highways in Karnataka” (PDF). The National Informatics Centre. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 6. 2007. Приступљено 26. 9. 2007. 
  43. ^ Kumar, R. Krishna (10. 4. 2007). „Severe heat wave likely to hit Mysore in the next few weeks”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  44. ^ „Indian Meteorological Department – Meteorological Centre – Bengaluru” (PDF). Government of India – Ministry of Earth Sciences. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 05. 2017. Приступљено 19. 2. 2017. 
  45. ^ „Karnataka's coldest day in 100 years, 7 dead in Andhra Pradesh”. IBN Live. 18. 1. 2012. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2012. Приступљено 4. 3. 2012. 
  46. ^ „Autonomous colleges”. Directorate of Medical Education, Government of Karnataka. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2011. Приступљено 4. 3. 2012. 
  47. 47,0 47,1 „Mysore City Development Plan” (PDF). Jawaharlal Nehru National Urban Renewal Mission, Government of India. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 9. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  48. 48,0 48,1 Sharma, Ravi. „Mysore Dasara: A historic festival”. Frontline. 22 (21). Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2007. Приступљено 4. 4. 2007. 
  49. ^ „Action plan for solid waste management” (PDF). Mysore City Corporation. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 11. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  50. ^ „Station: Mysore Climatological Table 1981–2010” (PDF). Climatological Normals 1981–2010. India Meteorological Department. јануар 2015. стр. 517—518. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 2. 2020. Приступљено 10. 4. 2020. 
  51. ^ „Extremes of Temperature & Rainfall for Indian Stations (Up to 2012)” (PDF). India Meteorological Department. децембар 2016. стр. M102. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 2. 2020. Приступљено 10. 4. 2020. 
  52. ^ „Rs. 3-crore surplus budget for MCC”. The Hindu. 30. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2011. Приступљено 3. 3. 2012. 
  53. ^ „Procession taken out to mark Quit India movement”. The Hindu. 10. 8. 2006. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2016. Приступљено 20. 11. 2007. 
  54. ^ „Mysore City Corporation gets award for better civic amenities”. The Hindu. 10. 7. 2011. Архивирано из оригинала на датум 9. 9. 2011. Приступљено 4. 3. 2012. 
  55. ^ „NGOs welcome formation of ward panels”. The Hindu. 28. 6. 2007. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 26. 9. 2007. 
  56. ^ „Forum says land mafia is thriving in Mysore”. The Hindu. 2. 5. 2006. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2006. Приступљено 26. 9. 2007. 
  57. ^ „Outer Ring Road may ease traffic woes in Mysore”. The Hindu. 14. 2. 2004. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 26. 9. 2007. 
  58. ^ Deepak, S.N. (1. 8. 2004). „A doyen of film production”. Deccan Herald. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2014. Приступљено 1. 3. 2012. 
  59. ^ Krishna, M.J. (8. 10. 2004). „Caring in captivity”. Business Line. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2013. Приступљено 1. 3. 2012. 
  60. ^ Venkatkrishnan, Sriam (22. 9. 2006). „Maharajah of music”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2008. Приступљено 21. 11. 2007. 
  61. ^ „Mokshagundam Visvesvaraya”. Department of Science and Technology, Government of India. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2007. Приступљено 1. 10. 2007. 
  62. ^ „Mysore Dasara Sports from today”. The Hindu. 7. 10. 2005. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 27. 9. 2007. 
  63. ^ S Mageshwaran (1. 6. 1997). „Delayed start for gymnastics”. The Indian Express. Приступљено 27. 9. 2007. 
  64. ^ „Trin Trin”. Архивирано из оригинала на датум 12. 04. 2018. Приступљено 29. 05. 2020. 
  65. ^ Guha, Ramachandra (25. 4. 2004). „The Mysore generation”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2007. Приступљено 4. 10. 2007. 
  66. ^ „Mysore's Intelligent Transport System's success drives other cities to replicate model”. Hindustan Times. 27. 2. 2017. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2017. Приступљено 27. 2. 2017. 
  67. ^ „Trin Trin Bicycle system”. The Hindu. 3. 6. 2017. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2018. Приступљено 3. 6. 2017. 
  68. ^ „Business slows down as cricket fever rises”. The Times of India. 27. 2. 2011. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2011. Приступљено 6. 4. 2012. 
  69. ^ „Cricket brings Mysore to a grinding halt”. The Hindu. 14. 3. 2004. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 27. 9. 2007. 
  70. 70,0 70,1 „Provisional population totals, Census of India 2011”. Приступљено 29. 11. 2011. 
  71. 71,0 71,1 „Provisional population totals, Census of India 1941” (PDF). Приступљено 29. 11. 2019. 
  72. ^ „Mysore or Mysuru, pak tastes the same”. 4. 11. 2014. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2016. Приступљено 9. 8. 2015. 
  73. ^ „INDIA: Karnātaka”. Registrar General and Census Commissioner of India. Приступљено 8. 3. 2020. 
  74. ^ „INDIA: States and Major Agglomerations”. Registrar General and Census Commissioner of India. Приступљено 8. 3. 2020. 
  75. ^ „Mysore · Population”. Registrar General and Census Commissioner of India. Приступљено 8. 3. 2020. 
  76. ^ Vasudeva, Rashmi (3. 11. 2006). „Land of milk and honey”. Deccan Herald. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2014. Приступљено 12. 11. 2007. 
  77. ^ Station, Anthropological Survey of India South India (1. 1. 1978). Cultural profiles of Mysore City (на језику: енглески). Anthropological Survey of India, Govt. of India. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2017. 
  78. ^ „Grounds – India – Mysore”. ESPNcricinfo. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2016. Приступљено 28. 10. 2016. 
  79. ^ „Flight operations resume from Mysore Airport – Star of Mysore”. Star of Mysore. 21. 9. 2017. Архивирано из оригинала на датум 14. 9. 2018. Приступљено 8. 10. 2018. 
  80. ^ „Mysore CDP 2031” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 5. 2018. Приступљено 29. 5. 2020. 
  81. ^ Guha, Ramachandra (3. 2. 2002). „A cricketer and a gentleman”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2007. Приступљено 27. 9. 2007. 
  82. ^ „Table 3: PR UAs/ cities 1 lakh and above” (PDF). Provisional Population Totals, Census of India 2011. Registrar General and Census Commissioner of India. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 10. 2013. Приступљено 3. 3. 2012. 
  83. ^ „Council passes amendment bill”. The Hindu. 29. 1. 2005. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2005. Приступљено 13. 12. 2007. 
  84. ^ Kumar, R. Krishna (12. 6. 2007). „Is Mysore city heading for a water crisis?”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  85. ^ Kumar, R. Krishna (10. 3. 2005). „Three lakes of Mysore on IBAN list”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2007. Приступљено 5. 11. 2007. 
  86. ^ „Mysore Rail Museum celebrates silver jubilee”. The Hindu. 3. 6. 2004. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2007. Приступљено 26. 9. 2007. 
  87. ^ Gayathri, J. V. „Vernacular newspapers and periodicals: their influence on modernity, reforms and trends in nineteenth-century Mysore”. 17th European conference on modern South Asian studies, Heidelberg. University of Heidelberg. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2005. Приступљено 27. 9. 2007. 
  88. ^ Havanur, Shrinivas (27. 7. 2004). „His struggle for justice”. Deccan Herald. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2014. Приступљено 5. 3. 2012. 
  89. ^ Quattlebaum, Mary (25. 3. 2005). „Fun is the name of the game”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2012. Приступљено 27. 9. 2007. 
  90. ^ „Nada kusti as popular as ever”. The Hindu. 30. 9. 2003. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 27. 9. 2007. 
  91. ^ „BEML opens service training centre at Mysore complex”. Business Line. 11. 7. 2016. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2018. Приступљено 13. 2. 2017. 
  92. ^ „JK Tyre rolls out 10 million radial tyres”. Business Standard. 22. 8. 2016. Архивирано из оригинала на датум 14. 2. 2017. Приступљено 13. 2. 2017. 
  93. 93,0 93,1 Sharma, Ravi (2005). „Tourism delights”. Frontline. 22 (21). Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2007. Приступљено 29. 2. 2012. 
  94. ^ Kumar, R. Krishna (25. 9. 2005). „'Mysore Tourism Passport' to provide free entry to six places”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2011. Приступљено 5. 11. 2001. 
  95. ^ Srivathsan, A. (23. 2. 2007). „City of mythical beginnings”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2011. Приступљено 5. 11. 2001. 
  96. ^ Kumar, R. Krishna (17. 8. 2007). „Mysore Palace beats Taj Mahal in popularity”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 5. 11. 2001. 
  97. ^ „Two-Day Avishkaar-2017 begins”. Star of Mysore. 6. 3. 2017. Архивирано из оригинала на датум 10. 8. 2017. Приступљено 17. 6. 2017. 
  98. ^ „Wipro conducts 'Spirit of run'. The Financial Express. 25. 9. 2016. Архивирано из оригинала на датум 14. 2. 2017. Приступљено 13. 2. 2017. 
  99. ^ „Karnataka clears Uber, Reliance Comm Infra expansion projects”. Business Line. 19. 1. 2016. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2018. Приступљено 13. 2. 2017. 
  100. ^ Kumar, R. Krishna (6. 1. 2011). „Over 3 million tourists visit Mysore in 2010”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2013. Приступљено 12. 4. 2012. 
  101. ^ „Second stage of Melapura water project inaugurated”. The Hindu. 7. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  102. ^ THE KARNATAKA LOCAL AUTHORITIES (OFFICIAL LANGUAGE) ACT, 1981 https://indiacode.nic.in/bitstream/123456789/7897/1/30_of_1981_%28e%29.pdf
  103. ^ Corwin, Emily. „Nashua Sees Development Opportunities in Voyage To Indian City”. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2017. Приступљено 19. 9. 2017. 
  104. ^ „Zoo”. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2012. Приступљено 6. 7. 2012. 
  105. ^ „A day after Dasara in Mysore ..”. Deccan Herald. 23. 10. 2007. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2007. Приступљено 5. 11. 2007. 
  106. ^ Khajane, Muralidhara (21. 7. 2007). „Keeping Sanskrit alive”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2008. Приступљено 28. 11. 2007. 
  107. ^ „Circulation as claimed by publisher for 2005–06”. The Registrar of Newspapers for India. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 27. 9. 2007. 
  108. ^ „Electronic Media Production Centre (EMPC), facilities”. Indira Gandhi National Open University. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2012. Приступљено 4. 3. 2012. 
  109. ^ „Yoga draws people from all over to Mysore”. The Hindu. 5. 2. 2007. Архивирано из оригинала на датум 13. 9. 2011. Приступљено 5. 11. 2007. 
  110. ^ „List of operational pvt. FM radio stations in India” (PDF). Ministry of Information and Broadcasting, Government of India. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 11. 2012. Приступљено 4. 3. 2012. 
  111. ^ „Direct-to-Home service launched”. The Hindu. 21. 9. 2004. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 27. 9. 2007. 
  112. ^ „Mysore season from August 23”. The Hindu. 22. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 28. 9. 2007. 
  113. ^ Athrady, Ajith (10. 5. 2010). „Mysore comes clean over B'lore”. Deccan Herald. Архивирано из оригинала на датум 14. 5. 2010. Приступљено 12. 5. 2010. 
  114. ^ „Mysore Youth Hostel”. The Ministry of Youth Affairs and Sports, Government of India. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 28. 9. 2007. 
  115. ^ Ganesh, Deepa (9. 3. 2006). „Still a hot favourite at 50”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 27. 9. 2007. 
  116. ^ Kumar, Mala (8. 7. 2007). „Passion for transmission”. Deccan Herald. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2011. Приступљено 5. 9. 2012. 
  117. ^ „South Zone Region Services” (PDF). All India Radio. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 29. 10. 2016. Приступљено 27. 9. 2007. 
  118. ^ „Data on rural & urban areas: figures at a glance Karnataka” (PDF). Census of India 2011, Provisional Population Totals. Registrar General & Census Commissioner, India. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 24. 10. 2011. Приступљено 3. 3. 2012. 
  119. ^ „Non-Metropolitan Class I Cities of India” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 06. 2018. Приступљено 29. 05. 2020. 
  120. ^ „Religion”. Census GIS India. Registrar General & Census Commissioner, India. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2010. Приступљено 27. 11. 2007. 
  121. ^ Kahuri, Searh Kabui (2010). Engendered land administration system—Mysore slums upgrading (PDF) (PDF). Enschede, Netherlands: International Institute for Geo-information Science and Earth Observation. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 18. 5. 2013. Приступљено 28. 3. 2012. 
  122. ^ „PROJECTED POPULATION OF KARNATAKA 2012–2021” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 19. 2. 2018. 
  123. ^ „Triangular contest likely in four Assembly seats”. The Hindu. 4. 3. 2004. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2004. Приступљено 26. 9. 2007. 
  124. ^ Khan, Liaqh A. (2. 1. 2006). „Concern expressed over impact of anticipated IT boom on Mysore”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  125. ^ „Cauvery verdict: bandh total, peaceful in Mysore city”. The Hindu. 13. 2. 2007. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2007. Приступљено 25. 9. 2007. 
  126. ^ „City-wise Incidence of Cognizable Crime (IPC) During 2010” (PDF). Crime in India 2010. National Crime Records Bureau of India. стр. 301. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 11. 2013. Приступљено 3. 3. 2012. 
  127. ^ „City-wise Incidence of Cognizable Crime (IPC) during 2009” (PDF). Crime in India 2009. National Crime Records Bureau of India. стр. 301. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 1. 2011. Приступљено 3. 3. 2012. 
  128. ^ „Population of Karnataka”. Census GIS India. Registrar General & Census Commissioner, India. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2012. Приступљено 3. 3. 2012. 
  129. ^ S K John (7. 4. 1998). „Back-up cast needs a boost”. The Indian Express. Приступљено 27. 9. 2007. 
  130. ^ Ashok, Kalyan (6. 3. 2003). „A reverie with Reeth”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2010. Приступљено 1. 3. 2012. 
  131. ^ Rao, Rakesh (28. 10. 2005). „Rohana soars after stunning eagle”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2005. Приступљено 27. 9. 2007. 
  132. ^ „Kashyap to officiate up to Wimbledon quarters”. The Times of India. 7. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2013. Приступљено 14. 4. 2012. 
  133. ^ „Cincinnati USA Sister City Association Cincinnati Ohio”. Cincinnati USA Sister City Association. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2014. Приступљено 7. 6. 2015. 
  134. ^ "Cincinnati adds new sister city Архивирано 2016-10-29 на сајту Wayback Machine". WLWT (11 July 2012) Retrieved on 28 October 2016.
  135. ^ "Green signal for Mysore-Cincinnati pact". The Times of India (4 August 2012). Retrieved 26 November 2012.
  136. ^ „Mysuru and Nashua sister cities to have bilateral relationship initiative – Mysuru Today”. Mysuru Today. 27. 9. 2016. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2017. Приступљено 19. 9. 2017. 
  137. ^ Corwin, Emily. „Nashua Sees Development Opportunities in Voyage To Indian City”. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2017. Приступљено 19. 9. 2017. 

ЛитератураУреди

  • Javare Gowda, Deve Gowda (1998) [1998]. Village Names of Mysore District: An Analytical Study. New Delhi: Asian Educational Services. ISBN 81-206-1390-2. 
  • Kamath, Suryanath U. (2001) [1980]. A concise history of Karnataka: from pre-historic times to the present. Bangalore: Jupiter books. LCCN 80905179. OCLC 7796041. 
  • Nair, Janaki (2011). Mysore Modern: Rethinking the Region Under Princely Rule. Minneapolis, US: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-7383-4. 
  • Raman, Afried (1994). Bangalore – Mysore. Hyderabad, India: Orient Longman. ISBN 0-86311-431-8. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2013. Приступљено 25. 9. 2007. 
  • Rao, C. Hayavadana (1927). Mysore Gazetteer. Bangalore: Government Press, Mysore state. 
  • Rice, B.L. (1876). Mysore and Coorg: Mysore, by districts. Mysore: Mysore Government Press. Приступљено 29. 2. 2012. 
  • Rice, B.L. (2001) [1897]. Mysore Gazetteer Compiled for Government-vol 1. New Delhi: Asian Educational Services. ISBN 81-206-0977-8. 

Спољашње везеУреди