Мецово
Мецово[2] (Мечово, Мечково; грч. Μέτσοβο [Metsovon, Metsovo], цинц. Aminciu) је градић у Грчкој, у области Епира. Мецовон припада округу Јањина у оквиру периферије Епир.
Мецово Μέτσοβο | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Епир |
Округ | Јањина |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 6.196[1] |
— густина | 16,89 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 39° 46′ 00″ С; 21° 11′ 00″ И / 39.766667° С; 21.183333° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 1160 m |
Површина | 366,82 km2 |
Поштански број | 332 00 |
Регистарска ознака | ΙΝ |
Мецово је одувек био познат као средиште цинцарске заједнице у Грчкој, а последњих година град је постао и најважније зимско туристичко одредиште у држави.
Положај
уредиМецово се налази у источном делу Епира, на знатној надморској висини (1160 m). Насеље се сместило близу главног превоза преко Пинда, путем којег су Тесалија и Македонија повезане са Епиром и јонском обалом. Данас је овим питем изграђен савремен ауто-пут Игњација, па је град постао лако доступан и прометан. Ово је псоебно погодовало развоју зимског туризма током протекле две деценије.
Историја
уредиЗа време Другог светског рата на простору који су насељавали грчки Цинцари основана је квислишка творевина, тзв. Пиндско-македонска кнежевина са средиштем у Мецовону. После рата ова „квази-држава“ је укинута и поново враћена у оквир Грчке, али је цинцарско становништво деценијама трпело због овога.
Становништво
уредиТрадиционално становништво Мецова су Цинцари. Током 20. века услед погрчавања већина месног становништва се почела изјашњавати Грцима.
У последња три пописа кретање становништва Мецова било је следеће:
1981. | 1991. | 2001. |
---|---|---|
2.705 | 2.917 | 3.195 |
Кретање броја становника у општини по пописима:
1991. | 2001. | 2011. |
---|---|---|
4.125 | 4.417 | 6.196[1] |
Галерија слика
уреди-
Стара балканска градња доминира градом
-
Месна Црква св. Петке
-
Типични камени кровови старог Мецова
-
Пинди у близини града
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015.
- ^ Павловић, Миливој (1966—1967). „Симбиоза процеса и диференцирање прасловенског tj—dj”. Јужнословенски филолог: 149.