Мецово

(преусмерено са Мецовон)

Мецово[2] (Мечово, Мечково, грч. Μέτσοβο Metsovon, Metsovo, цинцарски Aminciu) је градић у Грчкој, у области Епира. Мецовон припада округу Јањина у оквиру периферије Епир.

Мецово
Μέτσοβο
Metsovo overview bgiu.jpg
Поглед на Мецово
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЕпир
ОкругЈањина
Становништво
Становништво
 — 2011.6.196[1]
 — густина16,89 ст./km2
Географске карактеристике
Координате39°46′00″ СГШ; 21°11′00″ ИГД / 39.766667° СГШ; 21.183333° ИГД / 39.766667; 21.183333Координате: 39°46′00″ СГШ; 21°11′00″ ИГД / 39.766667° СГШ; 21.183333° ИГД / 39.766667; 21.183333
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина2 m
Површина366,82 km2
Мецово на мапи Грчке
Мецово
Мецово
Мецово на мапи Грчке
Поштански број332 00
Регистарска ознакаΙΝ

Мецово је одувек био познат као средиште цинцарске заједнице у Грчкој, а последњих година град је постао и најважније зимско туристичко одредиште у држави.

ПоложајУреди

Мецово се налази у источном делу Епира, на знатној надморској висини (1160 м). Насеље се сместило близу главног превоза преко Пинда, путем којег су Тесалија и Македонија повезане са Епиром и јонском обалом. Данас је овим питем изграђен савремен ауто-пут Игњација, па је град постао лако доступан и прометан. Ово је псоебно погодовало развоју зимског туризма током протекле две деценије.

ИсторијаУреди

 
Панорама Мецовона 1899. године

За време Другог светског рата на простору који су насељавали грчки Цинцари основана је квислишка творевина, тзв. Пиндско-македонска кнежевина са средиштем у Мецовону. После рата ова „квази-држава“ је укинута и поново враћена у оквир Грчке, али је цинцарско становништво деценијама трпело због овога.

СтановништвоУреди

Традиционално становништво Мецова су Цинцари. Током 20. века услед погрчавања већина месног становништва се почела изјашњавати Грцима.

У последња три пописа кретање становништва Мецова било је следеће:

Демографија
1981.1991.2001.
2.7052.9173.195

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1991.2001.2011.
4.1254.4176.196[1]

Галерија сликаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. ^ Павловић, Миливој (1966—1967). „Симбиоза процеса и диференцирање прасловенског tj—dj”. Јужнословенски филолог: 149. 

Спољашње везеУреди