Милан Костић
Милан Костић (Сивац код Куле, 1839 — Бечеј, 22. јул 1880) био је српски професор, теолог, преводилац и ректор Цетињске богословије.
| Милан Костић | |
|---|---|
 Милан Костић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1839. |
| Место рођења | Сивац код Куле,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 22. јул 1880. (40/41 год.) |
| Место смрти | Бечеј,  Аустроугарска |
Образовање уреди
Потиче из свештеничке породице. Основну школу завршио је у Петроварадину, гимназију у Врбасу, Сремским Карловцима и Будиму (1851-1859) а богословију у Сремским Карловцима (1859—1863). Право је студирао у Пешти (1865-1867), где је био члан српске ђачке дружине „Преодница”. Потом у Кијеву похађа Духовну академију (1867—1869), где је стекао звање магистра богословских наука.[1]
Цетињска богословија и изградња црногорског школства уреди
На позив кнеза Николе Петровића, а по препоруци проте Рајевског, одлази у Црну Гору, и на Цетињу оснива и уређује богословију (1869). Био је професор, ректор и надзорник црногорских школа. Са Рајевским је саставио Устав Цетињске богословије, наставни план и програм, као и неколико уџбеника и приручника. Иницирао је оснивање књижевног друштва „Црногорски борац” у Цетињској богословији. Са Цетиња одлази по завршетку школске 1871/72. из материјалних и здравствених разлога, али и због сплетки на црногорском двору.
За допринос просвети Црне Горе одликован је орденом Данила I III степена (1871).[1]
Повратак у Војводину уреди
По повратку у родни крај радио је као професор државне гимназије у Сомбору (1872-1874). За свештеника је рукоположен 1874. у Сентандреји, да би у августу исте године био изабран за протојереја у Бечеју.[2]
Друштвени и политички ангажман уреди
Био је председник Српске читаонице, члан Конзисторије Бачке епархије и школског Бачког одбора, члан Патроната Српске православне велике гимназије у Новом Саду, члан Уједињене омладине српске и члан Одбора њене шесте Скупштине у Вршцу. Умро је од туберкулозе.[1]
Књижевни, теолошки и преводилачки рад уреди
Писао је чланке из теологије, публицистике и књижевности. Говорио је немачки, руски, француски, мађарски, а служио се латинским, грчким и црквенословенским. Сарађивао је у Даници, Јавору, Српској зори, Стармалом, Родољубу, Педагогијуму и Школском листу.
Преводио је позоришне комаде А. Бана, В. Шекспира и М. В. Карњева. Најзначајнији превод је Укроћена горопад од Шекспира, која је преведена с немачког и премијерно приказана у Српском народном позоришту 1874. За дело Школе у Црној Гори добио је новчану награду Српског ученог друштва у износу од 30 дуката.[1]
Библиографија уреди
- Говор Милана Костића: при произведењу свом за Проту Старо-Бечејског: у Бечеју 8.(20) октобра 1874. (Нови Сад, 1874)
- Школе у Црној Гори: од најстаријих времена до данашњега доба (Панчево, 1876)
- Превод с немачког Укроћена горопад