Михаил Рајевски
Михаил Фјодорович Рајевски (рус. Раевский Михаил Федорович) ;Арзамас, 18. јул 1811 — Беч, 2. мај 1884) је био протојереј научник, писац, на дужности свештеника на челу цркве при амбасадама Руске Империје у Стокхолму, Лондону и Бечу. На тој дужности остаће 42 године, све до његове смрти 1884 године.[1]
| Михаил Рајевски | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 6. јул 1811. |
| Место рођења | Арзамас |
| Датум смрти | 2. мај 1884. (72 год.) |
| Место смрти | Беч |
БиографијаУреди
Михаил Фјодорович Рајевски pођен је 1811. године у Арзамасу, Нижегородска област управославној свештеничкој породици. Рано образовање cтекао је у Ниже Новгородској богословији. По завршетку богословије образовање је наставио у високошколској православној Духовној богословији у Санкт Петербургу, коју је завршио 1833. године. По завршетку као изузетан студент и дипломац изабран је за професора на истој академији. Радио је као професор, кратко вријеме у Санкт Петербургу.
.
Живот и стваралаштво у ШведскојУреди
Михаил Фјодорович је другој половини 1833 отпутовао у Шведскугдје cе примио дужности cвештеника у Саборном Xраму Преображења, у Стокхолму. По доласку у Стокхолм изучава германску археологију и скандинавске легенде, радећи истраживања о старим Норманима. Генијална истраживања Скандинавије публикована су у више руских часописа и часопису Министарства за народну просвјету уз чије образложење ће постати запослени и дописни члан..
Сусрет са царом Николајем I ПавловичемУреди
Путовање цара Николаја I у Стокхолм 1838. године донио је прекретницу у животу младог научника. Осам година није био у Русији, дешавања је пратио путем научних часописа. Пажљиво је студирао публикације руских филолога :Сержњевског Исмаила Ивановича, Погодина, Михаил Петровича. Топли сусрет са царем Николајем I његовом бистром духу дефинитивно је дао подстрек да користи своје главне менталне способности на развој руских научно духовниx центара у Европи[2]
Живот и рад у Великој БританијиУреди
Михаил Фјодорович Рајевски у Лондону борави 1840 и 1841. године. Као у Шведској и у Лондону је истраживао црквенословенски језик закључујући у својим студијама да није сасвим неразумљив онима који га нису посебно учили. Убрзо му је постало јасно, да је неопходан његов одлазак у Беч који постаје центар образовања Словена посебно Јужниx Словена који су се још увијек налазили у окупираној Отаџбини.
Cарадњa ca Александарoм Сандићeм у БечуУреди
Издавачка кућа Александра Сандића, подржана од кнеза Михаила Обреновића, књаза Николе I Петровића[3], уз савјете Вука Караџића, Јована Бошковића и свесрдну финансијску помоћ и сарадњу Михаила Рајевског, окупља: „војску„ од најбољих политичкиx писаца, и почиње са издавањем листа „Исток и Запад“.
РеференцеУреди
Спољашње везеУреди
- [2], Рајевски, Михаил Фјодорович (језик: руски)
- [3], Рајевски, Михаил Фјодорович (језик: руски)
- Blätter,Volume 1[мртва веза], Словенске новине (језик: немачки)