Mihail Rajevski
Mihail Fjodorovič Rajevski (rus. Михаил Федорович Раевский; Arzamas, 18. jul 1811 — Beč, 2. maj 1884) je bio protojerej naučnik, pisac, na dužnosti sveštenika na čelu crkve pri ambasadama Ruske Imperije u Stokholmu, Londonu i Beču. Na toj dužnosti ostaće 42 godine, sve do njegove smrti 1884 godine.[1]
Mihail Rajevski | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 6. jul 1811. |
| Mesto rođenja | Arzamas, Rusija |
| Datum smrti | 2. maj 1884. (72 god.) |
| Mesto smrti | Beč, Austrougarska |
Biografija uredi
Mihail Fjodorovič Rajevski pođen je 1811. godine u Arzamasu, Nižegorodska oblast upravoslavnoj svešteničkoj porodici. Rano obrazovanje ctekao je u Niže Novgorodskoj bogosloviji. Po završetku bogoslovije obrazovanje je nastavio u visokoškolskoj pravoslavnoj Duhovnoj bogosloviji u Sankt Peterburgu, koju je završio 1833. godine. Po završetku kao izuzetan student i diplomac izabran je za profesora na istoj akademiji. Radio je kao profesor, kratko vrijeme u Sankt Peterburgu.
.
Život i stvaralaštvo u Švedskoj uredi
Mihail Fjodorovič je drugoj polovini 1833 otputovao u Švedskugdje ce primio dužnosti cveštenika u Sabornom Xramu Preobraženja, u Stokholmu. Po dolasku u Stokholm izučava germansku arheologiju i skandinavske legende, radeći istraživanja o starim Normanima. Genijalna istraživanja Skandinavije publikovana su u više ruskih časopisa i časopisu Ministarstva za narodnu prosvjetu uz čije obrazloženje će postati zaposleni i dopisni član.
Susret sa carom Nikolajem I Pavlovičem uredi
Putovanje cara Nikolaja I u Stokholm 1838. godine donio je prekretnicu u životu mladog naučnika. Osam godina nije bio u Rusiji, dešavanja je pratio putem naučnih časopisa. Pažljivo je studirao publikacije ruskih filologa :Seržnjevskog Ismaila Ivanoviča, Pogodina, Mihail Petroviča. Topli susret sa carem Nikolajem I njegovom bistrom duhu definitivno je dao podstrek da koristi svoje glavne mentalne sposobnosti na razvoj ruskih naučno duhovnix centara u Evropi.[traži se izvor]
Život i rad u Velikoj Britaniji uredi
Mihail Fjodorovič Rajevski u Londonu boravi 1840 i 1841. godine. Kao u Švedskoj i u Londonu je istraživao crkvenoslovenski jezik zaključujući u svojim studijama da nije sasvim nerazumljiv onima koji ga nisu posebno učili. Ubrzo mu je postalo jasno, da je neophodan njegov odlazak u Beč koji postaje centar obrazovanja Slovena posebno Južnix Slovena koji su se još uvijek nalazili u okupiranoj Otadžbini.
Caradnja ca Aleksandarom Sandićem u Beču uredi
Izdavačka kuća Aleksandra Sandića, podržana od kneza Mihaila Obrenovića, knjaza Nikole I Petrovića[2], uz savjete Vuka Karadžića, Jovana Boškovića i svesrdnu finansijsku pomoć i saradnju Mihaila Rajevskog, okuplja: „vojsku„ od najboljih političkix pisaca, i počinje sa izdavanjem lista „Istok i Zapad“.
Reference uredi
- ^ Raevskiй, Mihail Fedorovič - эto... Čto takoe Raevskiй, Mihail Fedorovič?
- ^ [1], Susret Aleksandra Sandića i Nikole Petrovića, posle smrti kneza Mihaila na Vidovdan 1896
Spoljašnje veze uredi
- [2], Rajevski, Mihail Fjodorovič (jezik: ruski)
- [3], Rajevski, Mihail Fjodorovič (jezik: ruski)
- Blätter,Volume 1[mrtva veza], Slovenske novine (jezik: nemački)
