Википедија

Милица Костић (ученица)

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Милица Костић.

Милица Костић (Стројинци, код Бруса, 24. април 1956 – Крушевац, 4. септембар 1974), је била ученица Средње медицинске школе у Крушевцу, која је била отета од стране насилника и смртно страдала покушавајући да избегне напаствовање.

Милица Костић
Милица 1974. године
Датум рођења(1956-04-24)24. април 1956.
Место рођењаСтројинци, код Бруса, ФНР Југославија
Датум смрти4. септембар 1974.(1974-09-04) (18 год.)
Место смртиКрушевац, СФР Југославија

Биографија

уреди

Рођена је 24. априла 1956. године у селу Стројинци, десетак километара удаљеном од Бруса према Крушевцу, као четврто дете родитеља, Милена и Славке Костић. Имала је брата и две старије сестре. Крштена је убрзо по рођењу, 7. маја 1956. године, у парохијском храму Светог Архангела Гаврила у суседном селу Дупцима. Четири разреда основне школе завршила је у родном селу подно Копаоника. Имала је скромно али безбрижно и срећно детињство. Од петог разреда, заједно са другарицом из детињства Милком Милошевић, похађала је школу до које су пешачиле седам километара у једном смеру. По повратку из школе, како је то било уобичајено и за другу децу на селу, најпре је пуштала овце на пашу, а потом је могла да учи.

Била је вредан и марљив ђак. Са породицом се редовно причешћивала на Божић и на Васкрс у парохијском храму у Дупцима, а као крсну славу славили су Ђурђевдан.[1] Њен брат од стрица и први комшија, Милан Костић, био је свештеник.

Полазак у средњу школу

уреди

Милица је пошла у први разред Средње медицинске школе у Крушевцу 1971. године. Једина је од четворо деце из породице Костић ишла у средњу школу. Разредни старешина је на крају треће године средње школе, почетком лета 1974. године, у рубрици „Опажања о ученику: индивидуалне особине“, записао о Милици: „Повучена је и мирна, готово неприметна, а пажљива је и ревносна, не прави изостанке.“[2][3] Заједно са другарицом из разреда Вером Итов становала је у приватном стану у Крушевцу, код Милана и Славке Јаковљевић у насељу Бивоље.[4]

Тог понедељка, 2. септембра 1974. године, Милица се рано ујутру поздравила са родитељима и кренула у Крушевац где је требало да пође у четврти разред средње медицинске школе. Стигла је у Крушевац око седам и петнаест ујутру, свратила у стан, а потом отишла у школу. Пошто је стигла много пре разредног часа, имала је времена да прошета.

Отпор

уреди

Околност да је у Крушевцу била гужва због мноштва ђака и почетка нове школске године стимулисала је једну групу младих проблематичних беспосличара који су окупљали у кули „Б“ небодера познатог као Рубинова кула у центру Крушевца, у стану на 11. спрату. Они су претходног дана, знајући да сутрадан почиње нова школска година, одлучили да у стан намаме неку од ученица и да је силују.[4] У једном моменту пажњу им је привукла Милица, лепа девојка тамнокестењасте косе, која је наишла сама, разгледајући излоге. Један од младића јој је пришао и отпочео подмуклу превару молећи је да му учини услугу и из одређеног стана позове његову девојку Драгану, јер су њени родитељи строги. Не слутећи да се ради о замци, вољна да помогне, Милица је пристала и кренула.

Видевши да је њихов друг успео да убеди Милицу да пође са њим, група младића је пошла ка стану, како би се припремила да их сачека. Попевши се на 11. спрат солитера, Милица је позвонила на врата стана. Младић који је отворио је на њено питање да ли ту станује Драгана, одговорио потврдно и рекао да уђе и позове је. Када је закорачила у предсобље стана, спољна врата су се затворила. Схватила је да је преварена и без успеха одмах покушала да изађе. Како би спречили да комшије чују Миличине позиве за помоћ, група је у кухињи стана гласно пустила музику са грамофона.[4][5]

Милица, девојчица ситне грађе, висине свега 161 цм, била је подвргнута тешкој принуди. Све њене молбе, сузе и преклињање да је тројица младића пусте, нису уродиле плодом. Након што је Милица плачући рекла да је невина, први насилник је одлучио да одустане.[4] Користећи се и физичким насиљем, други напасник био је упоран у науму да савлада девојку. Милица је истрајавала у свом отпору. У стан је тада дошао четврти младић у друштву своје девојке. Док је његова девојка у кухињи слушала плоче, он је давао упутства осталим учесницима напада. Како се време убеђивања одужило, напасници су улазили и излазили из собе у којој се налазила Милица. Зликовци су у једном моменту изашли, врата на соби у којој је био отворен прозор су се због промаје залупила и затворила, а како је раније квака била извађена, Милица је на кратко остала сама. Схвативши да насилници неће одустати од своје намере, Милица се у тренутку кратке тишине која је наступила, одлучила да скоком у смрт спасе своју част.[6]

Једини излаз

уреди

Изморена вишечасовним мучењем, разумевајући да силоватељи неће услишити њене молбе, чувајући своју слободу и част, Милица се одлучила на једино могуће бекство и са једанаестог спрата скочила кроз прозор у амбис.

Њен пад био је дуг 40 метара. Прво је пала на цираду локала са летњом баштом и пробила је, што је сачувало тренутне смрти, а затим на пластичну столицу ресторана, закачивши металну цев, услед чега је задобила вишеструке преломе. Најприсебнији су јој притекли у помоћ и одмах је пренели на Хируршко одељење крушевачке болнице. Када су насилници ушли у собу и видели да Милице нема, схватили су да је скочила кроз прозор и одмах се разбежали.[4]

На лице места убрзо је дошла патрола Милиције и инспектор СУП-а Добривоје Стефановић. Он се на лицу места није дуго задржао и одмах је отишао у болницу. Хирург Петар Машић је инспектору рекао да девојка има унутрашње повреде и да неће дуго издржати. Повративши се на кратко из несвести, Милица је у болници проговорила. Инспектор Добривоје Стефановић посведочио је писцу књиге о Милици Костић, архимандриту Тихону Ракићевићу, о последњим речима девојке пре пада у дубоку кому: „Нисам више могла да издржим... Једино сам на тај начин могла да сачувам своју част.“[7] Након разговора са инспектором Милица је пала у кому из које се више није пробудила.[4][8][9]

Сахрана и испраћај

уреди

Вест о Миличином страдању је изазвала бурне реакције. Интересовање јавности и грађана Крушевца за догађај у "Рубиновој кули" био је велики. Исте вечери се на месту догађаја окупио значајан број грађана и захтевао од надлежних најстрожије казне за починиоце. И наредних дана грађани су се окупљали на месту несреће, а скоро сви дневни листови у земљи извештавали су о Милици. Подлегла је повредама у среду 4. септембра, нешто пре 12 часова. У оптужници четворици насилника је наведено да је Милица погинула „бранећи своју част“:

„Поносно и достојанствено пошла је у смрт, скочивши са једанаестог спрата ове вишеспратнице. (...) Трагично, без трунке своје кривице, изгубила је живот узорна девојка, била је понос родитеља, села у којем је рођена и расла, изврстан друг, примерна ученица. Због тога су нечовечни поступци окривљених и њена трагична смрт изазвали револт, гнушање и осуду не само грађана Крушевца и околине, већ и читаве југословенске јавности“.[4][10]

Припадници Милиције ухапсили су осумњичене за покушај силовања. Ђаци крушевачких средњих школа су у центру Крушевца протестовали против насилника, а на челу поворке је ношена велика Миличина слика.[4]

У поткопаоничко село Стројинци тог четвртка, 5. септембра 1974. на мало сеоско гробље пристигло је неколико хиљада људи из Крушевца, Бруса и околине. Међу њима је било и 400 ученица Медицинске школе у Крушевцу, које су се с дубоким болом и тугом опростиле од своје другарице. На дан сахране крушевачке школе су обуставиле наставу. По одобрењу епископа жичког Василија, локални свештеник Мирослав Стефановић је Милици одржао опело.[4]

Последице и наслеђе

уреди

Скоро четрдесет година после Миличине смрти, у издању Издавачког фонда Архиепископије београдско-карловачке Српске Православне Цркве из штампе је изашла књига „Борба за достојанство, Изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956–1974)“, аутора архимандрита др Тихона Ракићевића, игумана Манастира Студенице.[11] Поред тога што су у њој прикупљени сви подаци, документи[12] и аутентичне фотографије о детињству и животу Милице Костић[13], она садржи транскрипте полицијских и медицинских списа, као и свих новинских вести у вези са трагичним догађајем, али и изјаве директних учесника у догађајима и изјаве њених блиских рођака и пријатеља. Сви ови материјали, а посебно сведочење инспектора Добривоја Стефановића, које је архимандрит Тихон забележио, постали су основни извор за новинске текстове који су се током последње деценије појављивали. Уводну реч за књигу "Борба за достојанство" написао је Патријарх српски Иринеј.[14] На почетку издања књиге „Милица Костић“ из 2016. године[15] истог аутора, кћерка Миличиног рођеног брата Миломира оповргла је причу је да је познати певач 1974. године посветио песму Милици, рекавши да је то измишљено.[16]

Иако је чин на који је Милица Костић била принуђена изузетно редак, и нико га не саветује, Црква је у неким изузетним случајевима препознала Божији благослов и благодат за такво мученичко страдање, због чега се, између осталог, прослављају свете мученице Пелагија, Домнина, Вероника, Просдока (пострадале почетком 4. века) и др.

Преглед књиге о Милици Костић, као и кратак филм о њој, доступан је на веб сајту који јој је посвећен.

У Цркви Христа Спаситеља у Убу осликана је фреска новомученице Милице Крушевачке која је посвећена Милици Костић и која се налази испод фреске Свете Евгеније, односно кнегиње Милице[17] Године 2015, у Крушевцу је била покренута иницијатива да једна од централних градских улица понесе назив „Улица Милице Костић”.[18]

Другог дана Покровских свечаности цркве Покрова Пресвете Богородице на Расини у Крушевцу је у недељу, 1. септембра 2024. године, одржано духовно вече "Пола века од страдања крушевачке новомученице Милице Костић".[1] Митрополит крушевачки Г. Давид је на почетку вечери рекао да је Милица Костић постала "симбол оних хришћанских врлина ради којих се ишло у воду, ватру, на страдања, најразличитија мучења, и све онако како је записано у житијима светих". Присутнима је приказан кратак филм о животу и страдању Милице, а потом је уследило предавање изабраног епископа моравичког Г. Тихона Ракићевића, архимандрита манастира Студенице, аутора књиге о Милици Костић "Борба за достојанство". [19]

Референце

уреди
  1. ^ Ракићевић, Тихон (2013). „Живот и личност Милице Костић”. Православље: новине Српске Патријаршије. бр. 1118: 32—35 — преко Cobiss. 
  2. ^ Ракићевић, Тихон (2013). „Живот и личност Милице Костић”. Православље: новине Српске Патријаршије. бр. 1118: 32—35 — преко Cobiss. 
  3. ^ Ракићевић, Тихон (2014). Борба за достојанство. Изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956-1974). Београд: Издавачки фонд Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке. стр. 67. ISBN 978-86-84799-67-0. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з Живот и страдање Милице Костић
  5. ^ Ракићевић, Тихон (2013). „Непоколебљиви отпор Милице Костић”. Православље: новине Српске Патријаршије. бр. 1119: 20—23 — преко Kobiss. 
  6. ^ KAKO JE IZGLEDAO NJEN POSLEDNJI DAN: Ispovest brata Milice koja je skočila sa zgrade da bi sačuvala svoju čast novosti.rs 8. 9. 2020
  7. ^ Ракићевић, Тихон (2013). „Последње речи новомученице Милице”. Православље: новине Српске Патријаршије. бр. 1120: 18—21 — преко Cobiss. 
  8. ^ Vučić, Jasna (3. 09. 2020). „Jedino tako sam mogla da sačuvam čast: Milica (18) skočila sa 11. sprata kule da je ne bi silovali”. Telegraf. Архивирано из оригинала 30. 08. 2023. г. Приступљено 30. 08. 2023. 
  9. ^ Crna, hronika (30. 10. 2015). „ŽIVOT I STRADANJE MILICE KOSTIĆ: Priča o devojci koja je otišla u smrt kako bi sačuvala svoju čast”. Kurir. Архивирано из оригинала 30. 08. 2023. г. Приступљено 30. 08. 2023. 
  10. ^ Ракићевић, Тихон (2013). „Мученички подвих ученице Милице”. Православље: новине Српске Патријаршије. бр. 1121: 14—17 — преко Cobiss. 
  11. ^ Ракићевић, Тихон (2014). Борба за достојанство. Изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956-1974). Београд: Издавачки фонд Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке. стр. 21—190. ISBN 978-86-84799-67-0. 
  12. ^ „Документи Милице Костић”. www.milicakostic.rs. 2014. Архивирано из оригинала 30. 08. 2023. г. Приступљено 30. 08. 2023. 
  13. ^ „Фотографије из живота Милице Костић”. www.milicakostic.rs. 2014. Архивирано из оригинала 30. 03. 2023. г. Приступљено 30. 08. 2023. 
  14. ^ „Уводна реч Патријарха Иринеја”. www.milicakostic.rs. 2014. Архивирано из оригинала 30. 08. 2023. г. Приступљено 30. 08. 2023. 
  15. ^ Ракићевић, Тихон (2016). Милица Костић: 1956-1974. Београд: Београд: Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке Српске православне цркве. стр. 1—75. ISBN 978-86-84799-84-7. 
  16. ^ Живић, Јасмина (2. 2. 2016). „Читаоцима”. milicakostic.rs. Архивирано из оригинала 30. 08. 2023. г. Приступљено 30. 8. 2023. 
  17. ^ „Милица Крушевачка — необична фреска у убском храму”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 01. 11. 2017. 
  18. ^ Трагедија на 11 спрату
  19. ^ Nikolić, Goran (02. 09. 2024). „POKROVSKE SVEČANOSTI CRKVE POKROVA PRESVETE BOGORODICE NA RASINI”. https://jefimija.tv. Приступљено 15. 09. 2024.  Спољашња веза у |website= (помоћ)

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милица_Костић_(ученица)&oldid=28702781”