Милош М. Богићевић
Милош Богићевић (Београд, 1876 — Берлин, јул 1938[1]) био је српски правник и дипломата.
Милош М. Богићевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1876. |
| Место рођења | Београд |
| Датум смрти | 1938. |
| Место смрти | Берлин |
Биографија
уредиОтац му је био Милан Богићевић, а мајка Перка, кћерка Михаила Барловца.
Објавио више стручних радова из области јавног права, углавном у иностранству. Он је Нијемцима 1916, под неразјашњеним околностима, понудио сепаратни мир са Србијом [2]. Убијен је у Берлину, под нејасним околностима, 1938. године. Делфа Иванић, чији је поочим био Мијаило Богићевић, је о њему записала да је био дугогодишњи дипломата и министар у Србији. Под разним утицајима, изашао је из равнотеже, газио је почев од 1915. у Нишу, Каиру и Женеви, све дубље и дубље, док једнога дана није постао издајник своје Отаџбине, стављајући се свјесно у службу њених непријатеља. Радећи тако, он је најзад 1938. године завршио свој живот трагично, јер је пријеваром позван маја–јуна из Беча у Берлин, гдје је био убијен у тоалету једне берлинске кафане.[3]
О њему је писао и Милош Црњански у својим Ембахадама. Личну повређеност је лијечио тако што је издао властиту земљу. Уочи балканских ратова одао је Нијемцима државну тајну, а након Првог свјетског рата писао је књиге у којима је одговорност за рат сваљивао на Србију, што је запрепстило Црњанског, који је о томе сазнао као аташе у Берлину (1928.-1929. године). Црњански је сматрао да га је страшна и безумна мржња, као главна црта наше унутрашње политике нагнала на то да пређе непријатељу.[4]
Сахрањен на Новом гробљу у Београду.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Владан Јовановић: „Богићевић, Милош”, стране 625-626, Српски биографски речник, том 1, Нови Сад, 2004. године
- ^ Милан Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда, Београд, 1971, стр. 279.
- ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 65. ISBN 978-86-7403-172-8.
- ^ Раичевић, Горана (2021). Светигора, бр. 290., Чабриновић, Верфел, Црњански, Принцип... Цетиње: Светигора. стр. 71.
