Михаило Васић (глумац)

Михаило Басић (Београд, 13. децембар 1897Беч, 1953) био је југословенски и српски глумац и позоришни редитељ.

Михаило Васић
Лични подаци
Датум рођења(1897-12-13)13. децембар 1897.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти1953.(1953-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (55/56 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
Занимањеглумац и редитељ

Биографија и каријера

уреди

Завршио је гимназију са великом матуром у Београду, а апсолвирао право у Паризу.[1][2] Први пут на сцену ступио је 1915. године у Народном позоришту у Скопљу, 1915. године. Чим је почела евакуација за време Првог светског рата, придружио се тек основаној (у Јагодини 1915) путујућој трупи Драгутина Крсмановића, а потом је отишао у избеглиштво.[3][4] Најдуже се задржао у Паризу, где је уз студије радио и као секретар позоришта „Ампир“.[2][5]

Од 1924. до 1928. био је глумац, редитељ и секретар у Српском народном позоришту у Новом Саду.[6][2] У сезони 1928/29. исте дужности обављао је и у Народном позоришту у Сарајеву, у којем је био и технички шеф. Од 1929. до 1931. био је члан Народног позоришта у Скопљу и од 10. марта 1931. до 1944. радио је у Народном позоришту у Београду.[2][7]

Због отворене сарадње са Немцима и квислинзима за време окупације емигрирао у Аустрију. Био је даровит карактерни, нарочито комично-карактерни глумац са реалистичним осећањем за комичне ефекте, али је прибегавао драстици, карикирању и грангињолском стилу.[2] Режије је радио претежно рутински.[8] Инсистирао је на француском булеварском репертоару уносећи на сцену еротизам, па и вулгарност како би постигао што јачи комерцијални успех.[2][9][10]

Улоге и режија

уреди

Улоге у позоришту

уреди
  • Трибун (Девојачка клетва)
  • Василије Бородачев (Љубав)
  • Земличка (Пут око света)
  • Енгштранд (Авети)
  • Семјон Захарович Мармеладов (Злочин и казна)
  • Хаџи Замфир (Зона Замфирова)
  • Иван Антонович Распљујев (Свадба Кречинског)
  • Зафир (Војвода Брана)
  • Дон Елифас (Вукодлак)
  • Директор Требизод (Бајадера)
  • Краљ (Мадам Помпадур)
  • Пењижек (Грофица Марица)
  • Милер (Стамбулска ружа)
  • Ђиљољи (Скамполо)
  • Пиеро Алвизе Кандиано (Госпођа са сунцокретом)
  • Дужде од Млетака (Максим Црнојевић)
  • Барон Префон (Господар ковница)
  • Бискуп орлеански (Бискупова синовица)
  • Старац (Велика недеља)
  • Јовановић (Идеали)
  • Џими Џинкс (Моја беба)
  • Копе (Лесковчани у Паризу)
  • Максимилијан Алгенек (Максимилијан верни)
  • Макотин (Ана Карењина)
  • Нерон (У знаку крста)
  • Цезар (Цезар и Клеопатра).

Режије

уреди
  • Председниковица
  • Адвокат Болбек и њен муж
  • Црквени миш
  • Еден
  • Хокус-покус
  • Школа за љубавнике
  • Узоран муж
  • Максимилијан верни
  • Нова Елојза
  • Жаклина
  • Политика
  • Божији човек

Референце

уреди
  1. ^ ., Премијера Беговићевог „Божијег човека“ у Новом Саду, Време, 26. XII 1927
  2. ^ а б в г д ђ ВАСИЋ Михаило Српско народно позориште 26. 10. 2023
  3. ^ А., Михаило Васић, Нови Сад, 1928, бр. 12, с. 4
  4. ^ Б. П., Нушићев „Пут око света“ у Новосадском позоришту, Јединство, 16. V 1924
  5. ^ К. Н(иколић), Михаило М. Васић, Нови Сад, 1927, бр. 15. с. 4
  6. ^ С. Зубац, Хенрик Ибзен: „Авети“…, Видовдан, 22. II 1925
  7. ^ А., Михаило-Мића Васић, Нови Сад, 1925, бр. 15, с. 6
  8. ^ Биографије наших уметника – драма – Г. Михаило Мића Васић, Српска сцена, 1942, бр. 8, с. 253-254
  9. ^ О. С(уботић), „Свадба Кречинског“, Застава, 20. III 1927
  10. ^ Ј. Лешић, Сарајевско позориште између два рата, II, Сарајево 1976, с. 11.