Отворите главни мени

Музеј Српске православне цркве је музеј смештен у згради Патријаршије у Београду, који чува предмете из историје Српске православне цркве.[1]

ИсторијаУреди

Музеј Српске цркве се први пут помиње у архивским документима из прве половине XIX века. 1851. године, на епископској конференцији у Бечу, патријарх Јосиф Рајачић је тражио да се оснује Српски народни музеј, што аустријске власти нису дозволиле. Исти захтев је поновљен и 1870. године.

Митрополит београдски Петар Јовановић је 1856. године апеловао је на свештенство Кнежевине Србије да сакупљају "српска живописна дела" како би се отворио "Српски музеум". Од прикупљених икона и уметничких слика, установљена је у просторијама Београдске митрополије, уметничка галерија, 1858. године. 1868. године ова збирка пренета је у београдски Народни музеј.

Митрополит београдски Михаило Јовановић је наставио рад на сакупљању црквених драгоцености али су оне депоноване у Народну библиотеку и Народни музеј.

Након њега, Митрополит Инокентије Павловић, предложио је 1899. године Светом архијерејском сабору да се одреди извесна сума "из црквених фондова за копирање слика свих оних митрополита Србије, чије се слике могу наћи, те да се на тај начин оснује галерија митрополитских слика при митрополији Србије".

1927. године Свети архијерејски сабор СПЦ донео је одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку.

Почетком 1937. године, стекли су се услови за поновно формирање Музеја српске цркве склапањем уговора између Краљевине Југославије и Српске православне цркве о закупу Конака кнегиње Љубице у Београду, на педесет година, за потребе смештаја Музеја. Почетком 1940. године, набављене су витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке Музеја предвиђено је за месец октобар 1940. године. Новонастале предратне прилике омеле су остваривање ове замисли, и јуна месеца исте године све особље Црквеног музеја разрешено је својих дужности. 1942. године др Радослав Грујић поново постављен за управника Музеја и на том положају је остао све до 1948. године када га је наследио проф. Светозар Ст. Душанић.

1946. године, нове власти ФНРЈ су раскинуле уговор са Српском Православном Црквом у вези са коришћењем Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј. Крајем исте године пренети су сачувани музејски предмети у зграду Патријаршије у Београду.

Музеј Српске православне цркве у Београду за постиоце отворио је тек 14. јуна 1954. године Патријарх српски Викентије.

Основни фонд Музеја чине: иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и друго. [2]

Види јошУреди

ИзвориУреди