Музеј града Пераста
Музеј града Пераста је основан 1937. године у Перасту. Смештен је у палати Бујовић и припада Општинској јавној установи "Музеји Котор" која представља комплексну установу културе града Котора. Музеј садржи богат фонд са преко 2000 предмета, подељен у поморску, етнографску и историјско-уметничку збирку и представља непроцењиво богатство у презентовању културе града Пераста, његових племићких породица и историје поморства, као и веродостојну слику живота у граду у периоду од XV до XX века. Под његовим окриљем су и фонд меморијалног музеја породице Висковић који обухвата њихов архив и библиотеку, архив перашке општине, архив основне школе, као и библиотеку Музеја града Пераста.
| Музеј града Пераста | |
|---|---|
| Музеј града Пераста | |
 Палата Бујовић у којој је смештен музеј | |
| Оснивање | 1937. |
| Локација | Пераст Црна Гора |
| Врста | музеј |
| Колекција | Портети, оружје, навигационе справе, рукописи |
| Број предмета | ~2000 |
| Директор | Андро Радуловић |
| Адреса | Пераст, Црна Гора |
| Веб-сајт | https://muzejikotor.me/naslovna/muzej-grada-perasta/ |
Положај уреди
Музеј града Пераста је смештен у самом граду Перасту, у палати Бујовић. Палата се налази на улазу у град Пераст из смера Рисна и сматра се једном од најлепших барокних палата у Боки которској. Подигнута је у знак захвалности градском капетану Вицку Бујовићу (1660 − 1709) од стране млетачких власти због исказаног јунаштва у борбама против Османлија у периоду 1684-1699. године. Првобитно место музеја је било здање перашке општине, на тргу испред Цркве Светог Николе, али је током 50-тих година од стране тадашњих власти СФРЈ, односно одлуком Министарства просвете НР Црне Горе, премештен у палату Бујовић.[1][2]
Историја уреди
Пераст уреди
Град Пераст поседује дугу историју током које је био изразито окренут поморству. У време српске династије Немањића доживљава први процват оснивањем бродоградилишта 1336. године,[3] које ће радити без стајања до 1813. године. Падом средњевековних српских држава ово подручје заузима Млетачка република на крају XIV и почетком XV века. Под Млечанима, Пераст добија статус општине 1580. године који је задржао све до 1950. године. Свој највећи процват доживљава у XVII и XVIII веку захваљујући великом развоју поморства и успешним ратовима Млечана против Османлија, због чега је доста перашких породица добило статсу племства. Један од покретача развоја поморства је била позната поморска школа у Перасту. У њој је, на препоруке Млетачких власти, руски цар Петар Велики послао синове познатих руских племићких породица да се школују и обучавају код капетана Марка Мартиновића (1663-1716), познатог перашког поморца и математичара. Нестанком Млетачке републике, 1792. године ово подручје заузима Аустроугарска монархија под чијом управом долази до стагнације, а након Првог светског рата подручје Бока которске улази у састав новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије.[1]
Музеј уреди
Одлука о усвајању статута Музеја града Пераста од стране општинског већа, а на позив председника Трипе Никовића, донесена је једногласно 28. фебруара 1937. године у 8 часова. Тиме је основан Музеј града Пераста, а седиште му је било здање перашке општине на тргу испред Цркве Светог Николе.[1]
Део музејске збирке везане за капетана Марка Мартиновића је био изложен у кући на крају Пераста, поводом 250 година од подучавања руских племића поморству и поморским вештинама, чиме је 1948. године музејски простор проширен. У време СФРЈ, од стране Министарства просвете НР Црне Горе, основан је Завичајни музеј у Перасту и донесена је одлука да се експонати преместе у палату Бујовић. Реконструкција палате у те сврхе је урађена 1957. године. Одлукама власти, 1967. године се музеју враћа име Музеј града Пераста, а током 1970. године му је припојен Меморијални музеј породице Висковић који је у потресу 1979. године био срушен.[1]
Музеј постаје сегмент Општинске јавне установе Музеји Котор 1992. године, заједно уз Лапидаријум и Галерију Солидарности. Дугогодишња санација палате Бујовић је трајала до 1998. године, а надоградњом анекса, Музеј града Пераста је поново отворен поводом 300 година поморског школства и педагошког рада капетана Марка Мартиновића.[1]
Музејски фонд уреди
Збирку музејског фонда чини око 2000 експоната. Фонд је класификован у поморску, етнографску и историјско-уметничку збирку, са својим подзбиркама. У њему је укључен и фонд меморијалног музеја породице Висковић, са њиховом архивом и библиотеком, као и архив перашке општине, архив основне школе и библиотека Музеја града Пераста.[1]
Збирка током друге половине XIX и почетком XX века је састављена и скупљена донацијом грађана, махом наследника перашких породица. Највећи број експоната је везан за период XVII и XVIII века, у коме је Пераст био на врхунцу моћи када је, иако под Млечанима, имао одређену аутономију.
Као део поморске збирке, изложени су различити предмети, као и модели бродова, навигационе справе, картографије и оружне. Салон на првом спрату садржи експонате који се тичу најзначајнијих Пераштана у виду њихових ликовно-уметничких приказа попут портрета, грбова, застава и приказа бродова и битака на мору. Ту се истичу портрети чувених перашких капетана попут Матије Змајевића, Вицка Бујовића, Марка Мартиновића и других, као и јединог приказа познатог перашког барокног сликара Трипе Кокоље.[1]
На другом спрату су експонати који се тичу етнографске збирке, попут накита, порцелана, ордњеа, као и украсних мушких и женских предмета, те и најзначајнији део фонда меморијалног музеја породице Висковић. Фонд породице Висковић поседује грађу која датира од 1447. до 1927. године. Како су чланови те породице заузимали врло важне функције у граду, њихови списи се односе на приватну и службену комуникацију са властима.[1]
Архивски фонд поседује различите акте везане за породицу Висковић, али и друге племићке перашке породице попут Буровића, Змајевића, Баловића, Мазаровића, Смекја и Мартиновића. Архив поседује и рукописне књиге чланова племићких породица, међу којима се налази и рукопис Драга Мартиновића, сина капетана Марка Мартиновића, као и научна и књижевна дела Баловића, Антуна Којовића и других.[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з Радуловић, Андро (2018). Музеј града Пераста - водич (PDF). Котор: Музеј града Пераста, ОЈУ Музеји Котор.
- ^ „Музеј града Пераста”. Музеји Котор. Приступљено 28. 4. 2023.
- ^ М. Благојевић, Мирјана (2014). Поморско право у Котору и Дубровнику по одредбама њихових статута. Београд: Универзитет у Београду, Правни факултет. стр. 172—176,216.