Напад на Добој 1994.
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додати изворе, пречистити текст да буде енциклопедијски — сувопаран, додати везе ка другим чланцима, категорије, везе ка овом чланку.. |
Током 1994. године, муслиманске снаге су побољшале своју оперативну способност и борбену готовост, нарочито у зонама одговорности 2. и 3. корпуса. Извршено је допуњавање јединица, а војници су добили и боље наоружање. Овим јачањем су муслиманске снаге биле у стању да озбиљније угрозе положаје 1. Крајишког корпуса ВРС, посебно у области Добоја и Требаве.
| Напад на Добој 1994. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Рата у БиХ | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Војска Републике Српске |
 Армија Републике Босне и Херцеговине | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Владимир Арсић | непознато | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 22-23. октобар: 9 погинулих, 18 рањених | непознато | ||||||
Претходница уреди
Претходницу офанзиве на град је чинио напад на село Скиповац, на планини Требави, током октобра. Муслиманске снаге делимично успевају да потисну српске борце код Скиповца, али не успевају да дубље напредују преко Требаве. Пре тога, у августу су заузели врх Вис. Ипак, померање српске линије одбране на Требави је представљало добру почетну позицију за напад на сам град. Охрабрени успехом, муслимани су у октобру предузели озбиљнију операцију, чији је циљ био Добој, планински ланац Требава (северно од Виса), са којег је команда АРБиХ планирала напад на Модричу, те посавски коридор северно од Градачца. За напредовање на Добој, ангажоване су 109. 242. и 251. бригада АРБиХ док је 212. бригада предводила напад на место Скиповац (Требава), те 107-ма ојачана са 241. бригадом. Са овим снагама муслиманска офанзива је отпочела 15. октобра нападом на положаје 1. Требавске бригаде северно од Виса. Муслимани су заузели 20 км територије пре него што је њихово напредовање заустављено на обронцима Требаве.[1]
Напад на Добој уреди
Ова битка је била покушај Тузланског корпуса АРБиХ да груписањем снага на Гавриће и Свјетличу изврши пробој линије одбране јединица ВРС и настави операције према Добоју. Напад је извршен у раним јутарњим часовима 22. октобра 1994. Напад је кренуо из правца Грачанице и Тешња. Непријатељ је током напада покушавао да изазове додатну панику и деморалише одбрану преко радија саопштавајући да су поједине јединице већ у самом граду и наводећи имена улица у којима се наводно налазе. Нападу су успешно одолеле Добојска и 4. лака бањалучка бригада и извиђачи Оперативне групе "Добој". Дејство тенкова 2. оклопне бригаде додатно је оснажило одбрану. Борбе су трајале недељу дана, али муслиманске снаге нису успеле да пробију одбрану ВРС. Током 8-10. новембра извршени су нови покушаји, који су такође одбијени. Град Добој је остао чврсто у српским рукама. Ово је био један од најјачих напада које је према Добоју усмјерила АРБиХ. Добојска бригада је имала петорицу погинулих, а међу њима је био и потпоручник Зоран Бошњак. Укупни губици ВРС у овој бици били су 9 погинулих и 18 рањених бораца. У Горњој Костајници подигнуто је спомен-обиљежје.[2]
