Отворите главни мени

Народна библиотека „Филип Вишњић” у Бијељини

Народна библиотека „Филип Вишњић” од свог оснивања 1932. године па до данас представља најзначајнијег носиоца културних активности на подручју Семберије. Библиотека представља матичну библиотеку регије и надлежна је за рад школских, факултетских и народних библиотека на подручју ове регије. Библиотека се налази на Тргу краља Петра првог Карађорђевића, на територији града Бијељина.

Народна Библиотека „Филип Вишњић”
Народна Библиотека „Филип Вишњић”
Народна библиотека Филип Вишњић, Бијељина (2).jpg
Зграда библиотеке
Народна библиотека „Филип Вишњић” у Бијељини на мапи Босне и Херцеговине
Народна библиотека „Филип Вишњић” у Бијељини
Оснивање1932.
ЛокацијаБијељина
Град Бијељина
 Република Српска
Координате44°45′28″ СГШ; 19°13′00″ ИГД / 44.757743° СГШ; 19.216579° ИГД / 44.757743; 19.216579
ВрстаМатична библиотека
ДиректорЈован Цвјетковић
АдресаТрг краља Петра првог Карађорђевића
Веб-сајтhttp://www.bibliotekabijeljina.rs.ba/

Библиотека је у сва одјељења увела унос и обраду књижног фонда преко програма за библиотечко пословање WINISIS-BIBLIO. Од 2015. године библиотека користи систем COBISS за обраду књижног фонда.

ИсторијатУреди

У правилима Друштва за народно просвећивање и чување народног здравља које је основано по завршетку Првог свјетског рата 1919. године и које је претходило оснивању Библиотеке, истакнуто је да је „задатак Друштва просвјећивање града и села у најбољем смислу и рад на побољшању народног здравља подизањем материјалне, хигијенске културе и хигијенског просвјећивања”.

Полазећи од становишта да је књига неопходан и незамењив фактор у културном уздизању, Друштво је одлучило да своју многострану делатност обогати новим видовима садржаја и на тај начин попуни осетну празнину у непостојању јавне библиотеке те оснива Централну књижницу са мрежом сеоских књижница.

Културно-просветни рад новоосноване Библиотеке био је веома разгранат. Он се огледао у обележавању значајних годишњица, организовању културних вечери, приказивању поучних филмова, одржавању аналфабетских течајева и предавања као и других видова делатности.

Од 1952. године Библиотека добија име Градска народна библиотека „Филип Вишњић”. Године 2012. 26. новембра Народна библиотека „Филип Вишњић” је обиљежила 80 година постојања. Законом је дефинисана као матична библиотека за подручје општина: Бијељина, Угљевик, Лопаре, Пелагићево, Доњи Жабар и Осмаци, а у свом саставу има: две народне библиотеке, 25 школских, 2 факултетске и 2 универзитетске.

Савремене информационе технологије омогућиле су библиотеци електронско пословање те могућност бржег приступа информацијама и већу проходност у комуникацији са корисницима и другим библиотекама. Програмима образовног, уметничког и информативног садржаја, Библиотека постиже велики успех у приближавању књиге читаоцима, откривању и неговању младих талената, укупном доприносу и афирмацији библиотечке делатности те подизању културног нивоа у својој средини. Обимом и квалитетом културног деловања, Библиотека је заузела запажено место међу институцијама које се баве истом или сличном делатношћу.

Препознатљивост у културном деловању Библиотеке огледала се последњих година у великом броју књижевних сусрета и осмишљеном програму тих сусрета који су бијељинској и семберској читалачкој и интелектуалној публици пружили прилику да се информише о најзначајнијој издавачкој продукцији, да чује живу реч најзначајнијих књижевних стваралаца, историчара, филозофа и књижевних критичара. Успела је да створи велики круг пријатеља, поштовалаца и корисника.

Брига о читаоцима свих узраста са различитим потребама и интерасовањима а нарочито брига о најмлађим читаоцима у виду књижевних, језичких и других радионица, приближила је Библиотеку корисницима свих узраста, тако да је поред испуњавања основних функција делатности Библиотека успоставила много ширу и садржајнију делатност.

Да са разлогом носи епитет најбољих библиотека у Републици Српској говори и активност и рад на пројектима у 2017. години. Такав један пројекат покренут је у априлу мјесецу под називом "Лудвит фест", први фестивал овакве врсте на овом подручју. Основни концепт овог фестивала јесте популаризија луткарства и књиге у коме су уествовали основци из локалних градских основних школа. Лутвид фетс је трајао од 23. до 28. априла.[1] Због успјешно рализованог пројекта ове године управа библиотеке је одлучила да настави са реализацијом и 2018. године, за када је расписан конкурс за нове пријаве свих заинтересованих школа.[2]

ОснивачиУреди

Године 1932. Библиотеку су основали ентузијасти различитих занимања: доктор медицине Војислав Кецмановић, доктор ветерине Јоаким Перендија, професор Никола Мачкић и студент Михајло Богдановић.

Доктор Кецмановић је истакао да је рад Друштва отпочео много пре оснивања (1928) и убрзо био усмерен на оснивање књижничне мреже у Бијељинском срезу. Израђен је Правилник Друштва и утврђена главна начела рада, а затим се приступило прикупљању књига. Један део књига купило је Друштво из својих средстава, а други део је добијен на поклон.

Председник је истакао предан рад књижничара Мачкића, који је целу годину већином сам радио на организацији Књижнице и тиме највише допринео да је ова установа тако брзо могла почети с радом. Историјат назива Библиотеке:

  • Књижница Друштва за народно просвјећивање и чување народног здравља од 1932. до 1934.
  • Од 1934. Просвјетно друштво „Филип Вишњић”
  • Од 1952. Градска Народна библиотека „Филип Вишњић”
  • Од 1958. Народна библиотека „Филип Вишњић” Бијељина

Име Филип Вишњић добила је по песнику и гуслару Филипу Вишњићу , хроничару Карађорђеве буне чији животни пут креће из родне Трнове преко Међаша у Семберији до смрти у Грку (Срем) по њему названом Вишњићево. О историјату Библиотеке објављења је 1986. године Монографија у којој је садржан период рада од 1932. Године 1986. поводом 70-годишњице Библиотеке 2002. године, објављена је Електронска монографија која садржи сљедеће:

  • 70 година рада Народне библиотеке «Филип Вишњић» Бијељина,
  • Разгледница Бијељине,
  • Живот и дело Филипа Вишњића.[3]

ОрганизацијаУреди

Основне организационе јединице Библиотеке су:

  1. Служба општих послова
  2. Служба за обраду библиотечке грађе и библиографских истраживања
  3. Одељење завичајног фонда, старе и ретке књиге
  4. Одељење матичних и развојних послова
  5. Информативно-позајмна служба
    • одељење за одрасле читаоце
    • одељење за читаоце до 14 година
    • читаоница за периодику
    • општа читаоница
    • студентска читаоница
    • АБИКЧ — Аудио Брај интернет клуб читаоница
    • велика сала за манифестациону делатност

РеференцеУреди

  1. ^ „Лутвид фест”. Народна библиотека „Филип Вишњић” Бијељина. Приступљено 25. 6. 2017. 
  2. ^ „Конкурс за Лутвид фест”. Народна библиотека „Филип Вишњић” Бијељина. Архивирано из оригинала на датум 29. 07. 2017. Приступљено 25. 6. 2017. 
  3. ^ „Историјат библиотеке”. Народна библиотека „Филип Вишњић” Бијељина. Приступљено 17. 10. 2016. 

Види јошУреди

Спољашње везеУреди