Нацрт:Ива Ненић
 | {{преместити|{{замени:PAGENAME}}}}. Проверите да ли је нацрт референциран и јесу ли испуњене опште стилске смернице пре него што га затражите премештање у простор чланака. Пронађи изворе: "Ива Ненић" — Гугл вести · Гугл новине · Гугл књиге · Гугл академик · HB · JSTOR · Гугл бесплатне слике · WL Последњу измену ове странице објавио је уредник Kizule (разговор | доприноси) на датум 3. новембар 2023. у 03:48. (освежи) |
Ива Ненић је српска етномузиколошкиња, феминисткиња и културолошкиња.
Биографија уреди
Рођена је 1979.године. Завршила је основне петогодишње студије на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду као студенткиња генерације и добитница награде из фонда „Александар Ђорђевић" за најбољи дипломски рад из области етномузикологије (2004). Магистрирала је на Интердисциплинарним студијама теорије уметности и медија Универзитета уметности, са радом Повратак прошлог: Критички приступ идеологијама традиције (2009). Докторске студије завршила је на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности 2015. године са тезом посвећеном генеалогији женског извођаштва на традиционалним народним инструментима у Србији (гусле, фрула) у прошлости и данас, као и питањима друштвене репродукције рода. Предавања по позиву одржавала је на Универзитетима у Аустрији, Великој Британији, Италији, Јапану итд. Тренутно ради као доценткиња на катедри за Етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.[1]
Додатно се усавршавала ангажовањем на различитим програмима. Похађала је једногодишњи додипломски програм Београдске отворене школе (2003), једногодишњи програм студија рода Центра за женске студије у Београду (2002) као и радионицу за докторанте - “Current trends in ethnomusicological research”. (Хилдешајм, Немачка, 2012). [2]
Ангажована је и на програмима Истраживачке станице Петница. [3]
Сарађивала је са трећим програмом Радио Београда.
Руководитељка је пројекта под називом „Женско лидерство у музици“ који је обухватао трајање од две године и у којем је учестовало 5 истраживача.[1]
Пројекат је подржан од стране Фонда за науку Републике Србије и подразумева међужанровско проучавање женских улога и сарадничких музичких пракси у Србији. Пројекат је довео до састављања међународног зборника на енглеском језику: „Лидерство жена у музици, облици, наслеђе и савезништва“. Зборник окупља 17 аутора и ауторки са института и факултета из Србије, других европских земаља, Сједињених Америчких Држава и Канаде. Издавач зборника је независни издавач Transcript Verlag са седиштем у Немачкој, специјализован за студије културе и друштвене науке. Др Ива Ненић је као руководитељка пројекта и једна од уредница зборника , а у уређивању је такође учестовала и др Линда Ћимарди, руководитељка пројекта „Црначка музика у региону бивше Југославије“ на Мартин Лутер Универзитету у Хале Витенбергу у Немачкој.[4]
Књига је, захваљујући финансијској подршци Фонда за науку Републике Србије, доступна за бесплатно преузимање на интернет сајту међународног издавача.[5]
Академски рад уреди
Објавила је бројне научне чланке, есеје, студије и критике. Превела је неколико текстова и две књиге из области филозофије, етномузикологије, музикологије и антропологије музике.
За књигу „Гусларке и свирачице традиционалних инструмената у Србији: идентификација звуком" (ЦЛИО, 2019) добила је награду „Анђелка Милић" Секције за феминистичка истраживања и критичке студије маскулинитета (СЕФЕМ) за најбоље остварење у области друштвених и хуманистичких наука које доприноси родним студијама у Србији.[1] Предговор књиге је написала Адриана Захаријевић.
Књига је резултат дугогодишњих истраживања историјских и текућих пракси женског свирања „мушких“ инструмената, али и теоријски покушај да се натурализује теорија интерпелације у контексту чинова „трансгресије звуком“, и појасни како музицирање може да за жене представља гест измицања из наметнутих образаца родних улога. Овом књигом је начињен значајан помак за положај жена у Србији и на Балкану.[6]
Области истраживања уреди
- Културалне студије музике, Критичка теорија, Музика и идентификација, Облици културног сећања и трансгенерацијско памћење, Друштвени режими рода, Студије популарне музике, Теорија идеологије, Етнографија и теренско истраживање, Дигитална хуманистика, Музика и медији, Популарна култура, Утопија/дистопија [2]
Награде уреди
Награда „Анђелка Милић“ , 2020.[6]