Ненад Радовић
Ненад Радовић (Београд, 28. фебруар 1978) је српски глумац, глумац са лутком, редитељ, педагог и продуцент. Члан је ансамбла Малог позоришта „Душко Радовић”. Оснивач је и директор Центра за културну едукацију деце и младих „Студио Центар”.
| Ненад Радовић | |
|---|---|
 Ненад Радовић у представи "Мали принц", 2006, Мало позориште "Душко Радовић", Београд, фото Ђорђе Томић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. фебруар 1978. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Занимање | глумац, глумац-аниматор, позоришни редитељ, продуцент и педагог |
Биографија
уредиНенад Радовић је дипломирао глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професорке Виде Огњеновић. Током студија је играо у Српском народном позоришту, Позоришту младих, као и у представама Академије уметности у Новом Саду.[1]
Након дипломске представе „Виза“, у Београдском драмском позоришту,[2] 2001. године у режији Виде Огњеновић, постао је члан драме Народног позоришта у Београду, где је остварио запажене улоге у представама:
- „Милева Ајнштајн“, 2001. године у режији Виде Огњеновић,
- „Хамлет“, 2002. године у режији Иване Вујић,
- „Хасанагиница“, 2003, у режији Јагоша Марковића.[1][2]
.jpg)
Мало позориште „Душко Радовић”
уредиНенад Радовић у овом позоришту активно игра од 2001. године, у којем је остварио више од 30 улога[2] у представама, од којих су значајније:
- „Последња смрт Френкија сузице“ (2003, Бојан Ђорђев),
- „Љуљашка“ (2003, Стеван Бодрожа),
- „Свет једног цвета“ (2004, Татјана Станковић),
- „Андерсенови кувари“ (2005, Драгослав Тодоровић),
- „Мали принц“ (2006, Ања Суша),
- „Лажеш Мелита“ (2008, Бојан Ђорђев),
- „Пинокио“ (2012, Ксенија Крнајски),
- „Циркус Марио & Нета“ (2016, Драгослав Тодоровић),
- „Цар је го“ (2016, Милица Краљ),
- „Књига о џунгли“ (2018, Марија Крстић).[1]
Краткометражни филмови и ТВ серијали
уредиНенад Радовић је снимио десет играних краткометражних филмова, и шест телевизијских серијала:
- „Судбине и савести“ ( РТС, 2002);
- „Зебра, знак, семафор“ (РТС, 2005);
- „Шта радите бре – новогодишњи специјал“ (РТС, 2008);
- „Моје ново ја“ (ТВ ПРВА, 2011);
- „Ургентни центар“ (ЕМОТИОН 2019);
- “Дрим Тим” (Zillion Филм, 2020).[3]
Књижевни рад
уредиНенад Радовић је аутор монографије „Двадесет година Рибље чорбе“, која је изашла марта 2000. године.[3]
_Jelena_Petrovi%C4%87,_Nenad_Radovi%C4%87.jpg)
Педагошки рад
уредиНенад Радовић је оснивач Центра за културну едукацију деце и младих који постоји од 2006. године и активно се бави позоришном и културном едукацијом деце и младих. [1][2]
Током првих петнаест година рада „Центра Студио”, режирао је или продуцирао више од тридесет представа, од којих су најзначајније:
- „Кључ ”(2007),
- „Баш наш кабаре” - Представа на 8 језика (2008),
- „Ми деца са станице Зоо“ (2010),
- „21.12.2012.” (2011)
- „Холивуд“ (2012)
- „Деца на интернету 1 и 2“ (2013/2018),
- „Дневник Ане Франк” (2015),
- „Све је то Rock’n’Roll“ (2016).
- „Борилачки клуб” (2019)
- „Деведесете у крају” (2020)[3]
Референце
уреди- ^ а б в г „Ненад Радовић | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Приступљено 2024-06-25.
- ^ а б в г „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-25.
- ^ а б в „Naš tim – Studio centar” (на језику: српски). 2021-05-12. Приступљено 2024-06-25.
Погледати још
уреди- Studiocentar- Centar za kulturnu edukaciju: https://studiocentar.com/
- Centar za kulturnu edukaciju dece i mladih Studio: Repertoar bogatiji za još dva naslova:https://glossy.espreso.co.rs/zabava/pozoriste/44028/studio-entar-repertoar-bogatiji-za-jo-dva-naslova-klju-i-elim-da-pobegnem-od-kue