Никола Димитријевић

Никола Димитријевић (умро 27. јуна 1744, Темишвар), епископ Српске православне цркве

БиографијаУреди

Никола Димитријевић родом је из Херцеговине. Постриженик је манастира Пећке патријаршије.[1]

За епископа Вршачког (Карансебешког) изабран је и посвећен 4. децембра 1725. године[2] у Карловцима. Положио је заклетву 15. августа 1726. године. Премештен је 21. априла 1728. године из Вршачке у Темишварску епархију, за епископа.

Димитријевић је два пута администрирао Београдско-карловачком митрополијом: у лето 1730. и 1736-1737. године. Када је по други пут постао администратор, био је неканонски постављен, што је изазвало сукобе и поделе међу вишим клиром.[3] Јер је још за живота Вићентија Јовановића 1736. године постављен за његовог помоћника - коадјутора, а по његовој смрти заузео и митрополијски трон. Године 1741. у јесен, док је био одсутан, непознати починиоци су запалили његов владичански двор у Темишвару.[4] Умро је као темишварски владика 26. јуна 1744. године.

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 30. мај 1899.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 30. септембар 1905.
  3. ^ "Српски књижевни гласник", Београд 1913.
  4. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1932.