Отворите главни мени

Никола Милојевић (Јагодина, 6. мај 1865Београд, 7. март 1942) је био познати јагодински сликар - портретиста, представник академског реализма 19. века.

Никола Милојевић
Nikola milojevic.jpg
Датум рођења(1865-05-06)6. мај 1865.
Место рођењаЈагодина,
Кнежевина Србија
Датум смрти7. март 1942.(1942-03-07) (76 год.)
Место смртиБеоград
Недићева Србија

РођењеУреди

Рођен је у Јагодини 6. маја 1865. године од оца Теодора, занатлије трговца, и мајке Милице. У детињству му веома рано умире отац, па мајка преузима бригу о породици. Суочена са оскудицом и немаштином губи преостала три детета. Мајка је Николи успела да омогући да у Јагодини заврши основну школу и Нижу гимназију. Млади Никола потом прелази у Београд где се о њему стара ујак који га даје на занат код познатог београдског трговца Јефте Павловића. У радњи канцеларијског материјала Николи постаје доступан прибор потребан за цртање, чему се он посвећује. Већ тада долази до изражаја и бива примећен његов таленат. У наредном периоду ради код трговца Ђоке Павловића и упоредо се посвећује учењу и усавршавању. Учествовао је као добровољац у српско-бугарском рату током 1885. године. Тај период оставља дубок траг у његовом животу који се касније огледао и у његовом стваралаштву.

Школовање и каснији радУреди

Године 1891. уписује Академију ликовних уметности у Бечу, захваљујући трговцу Павловићу и његовом брату и синовцу, Михајлу и Милораду. Студије није привео крају, највероватније из материјалних разлога, те се после три године студирања у Бечу враћа у Србију. Након повратка у Београд, отвара самостални студио у Кнез Михаиловој улици и убрзо постаје један од најтраженијих портретиста београдског средњег сталежа. Учествује на југословенским и иностраним сликарским изложбама, на којима је награђиван похвалама и дипломама. Користио је мајолик технику и браон тонер. Уједно је у свом атељеу пружао и фотографске услуге грађанима јер је поседовао и фотографску опрему.

Позни даниУреди

Крај његове сликарске активности условљен је гибитком вида, након чега је уследио и срчани удар од кога се није у потпуности опоравио. Неправедно заборављен, умро је 7. марта 1942. године у Београду.

ЛегатУреди

Завичајни музеј у Јагодини преузима 1980. године као поклон сликара Живана Вулића на трајно коришћење Легат Николе Милојевића који садржи 15 цртежа, 1 литографију и 14 уљаних слика. Ови радови су исте године представљени стручној и широј јавности. На тај начин дело најзначајнијег представника завичајног ликовног стваралаштва наставља да живи. Осим у приватном поседу, радови Николе Милојевића, налазе се и у уметничком збиркама Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Меморијалном музеју Јована Цвијића у Београду, Историјског музеја у Београду, Матице српске у Новом Саду, Народног музеја у Краљеву и у Војном музеју у Београду, где се чува његов Портрет војводе Живојина Мишића, из 1920. године.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Сликар Никола Милојевић: 1865-1942., Угљеша Рајчевић, Београд, 1999, COBISS.SR 149154823

Спољашње везеУреди