Отворите главни мени

Нориљск (рус. Норильск) је затворени град у Русији у Краснојарском крају. Нориљск се налази између западносибирске и средњесибирске равнице у подножју Путоранске планине. То је други најсевернији град у Русији (после града Дудинка) и други град по величини у свету (после Мурманска) који се налази у оквиру арктичког круга. Према попису становништва из 2010 има 175.301 становника. Основан је 1935. године.

Нориљск
Норильск
Norilskbus.jpg

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСибирски
ПокрајинаКраснојарски крај
Основан1935
Статус града1953
Становништво
Становништво
 — 2010.175.301
Географске карактеристике
Координате69°20′30″ СГШ; 88°13′00″ ИГД / 69.341667° СГШ; 88.216667° ИГД / 69.341667; 88.216667Координате: 69°20′30″ СГШ; 88°13′00″ ИГД / 69.341667° СГШ; 88.216667° ИГД / 69.341667; 88.216667
Временска зонаUTC+8
Ндм. висина90 м
Површина23,16 (2.005)
26,07 (план 2.025)[1] км2
Нориљск на мапи Русије
Нориљск
Нориљск
Остали подаци
ГрадоначелникСергеј Шмаков
Поштански број663300–663341
Позивни број3919
Регистарска ознака24
ОКАТО код04429
Веб-сајт
http://www.norilsk-city.ru

Рударство и обрада никла (корпорација Норилск Никел) су главне индустријске гране у граду. У области се вади још бакар, кобалт, платина и угаљ. С вађењем руда започело се тек 1939. године када је изграђена пруга према лукама на реци Јенисеј. Током лета, када море није залеђено, из ових лука се превозила руда у европски део Русије. Те 1939. године Нориљск је претворен у градско насеље, а статус града је добио 1953. године.

Садржај

ИсторијаУреди

 
Прва кућа саграђена у Нориљску 1921.
 
Град Нориљск окружен територијом Тајмирије.

Од 1948. до 1954. постојао је у Нориљску „Специјални логор бр. 2“, у коме је било заточено око 20.000 затвореника, претежно политичких. Услови живота у логору су били необично тешки. У лето 1953, пар месеци после Стаљинове смрти, затвореници су подигли ненасилну побуну (Нориљски устанак) која је трајала неколико месеци.

Године 2001. Нориљск је проглашен затвореним градом за странце, а улазне дозволе се издају и грађанима Русије и Белорусије.

СтановништвоУреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 175.301 становника, 40.469 (30,01%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
13.886109.442135.487180.358174.673134.832[2]175.365

ПривредаУреди

Топионица никла се налази у Нориљску. Прерада руда је директно одговорна за изузетно загађење, начелно киселе кише и смог. По неким проценама, 1 % од укупне светске емисије сумпор-диоксида потиче из овог града. Загађење тешким металима у близини Нориљска је тог нивоа да би било економски исплативо да се земљиште око града користи као руда услед високих концентеација платине и паладијума.[3]

Институт Блексмит из Њујорка[4] је ставио Нориљск на листу десет најзагађенијих места на Свету, сачињену 2007. године. Овде се наводи да је ваздух у Нориљску између осталог загађен честицама радиоизотопа стронцијума-90, цезијума-137 и метала никла, бакра, кобалта, олова и селена, као и гасовима као што су азот, угљеникови оксиди, сумпор-диоксид, феноли и водоник сулфиди. Такође, Нориљск је и место где је просечно животно доба радника за десет година краће него на другим подручјима Русије.

Партнерски градовиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Генеральный план городского округа Норильск. Основные технико-экономические показатели.
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Kramer, Andrew E. (12. 7. 2007). „For One Business, Polluted Clouds Have Silvery Linings”. The New York Times. Приступљено 12. 7. 2007.  (login required).
  4. ^ „World's Worst Polluted Places 2007”. The Blacksmith Institute. 2007. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2010. Приступљено 10. 8. 2010. 

Спољашње везеУреди