Односи Црне Горе и Италије

Односи Црне Горе и Италије су инострани односи Црне Горе и Републике Италије.

Историја односа уреди

Односи Млетачке републике и Црне Горе уреди

Под влашћу Млетачке републике, Котор се налазио од 1420. до 1797. године.

Односи Краљевине Италије и Црне Горе уреди

Краљ Никола и краљ Виктор Емануел у Француској 1917.

Други светски рат уреди

Италијанска, Немачка и Бугарска застава на Дурмитору јуна 1943. године

НАТО бомбардовање СРЈ уреди

Савремени односи уреди

Предсједници Серђо Матарела и Филип Вујановић у Црној Гори 2015.

Италијанска компанија Терна поставља подморски енергетски кабл преко Јадрана између Пескаре и рта у близини плаже Јаз.

Дипломатски представници уреди

У Риму уреди

Амбасада Црне Горе у Републици Италији покрива Малту и Сан Марино.

Антун Сбутега, амбасадор^[1]

У Подгорици уреди

Винцензо Дел Монацо, амбасадор, 2013. - .^[2]
Серђо Барбанти, амбасадор^[3]

Код црногорске владе у егзилу уреди

Маркиз Паоло де Монтанјари, 1918—1921.
Романо Авецана, 1916—1918.^[4]

На Цетињу уреди

Некадашње италијанско посланство на Цетињу

Романо Авецана, 1915—1916.
Негриф Камбиозо, 1913—1915.
Барон Николо Сквити, посланик, 1908—1913.
Андреа Карлоте ди Рипарбела, 1906—1908.
Луиђи Ђироламо Кузани, 1904—1906.
Рикардо Болати, - 1903.
Бјански од Лавање и Кастелбјанке, - 1901.
Санминијатели
Бјански од Лавање и Кастелбјанке, министар резидент, - 1894.
Ликурго Мацо, министар резидент, - 1889.
Цезар Дурандо, отправник послова, 1879—1883.^[4]

Занимљивости уреди

Дана 5. маја 1904. године између црногорске владе и Гуљерма Марконија, италијанског научника који је пет година касније добио Нобелову награду за физику, склопљен је у Лондону уговор за инсталирање радио-станице на брду Волујица. У име Црне Горе уговор је потписао главни управитељ поште и телеграфа Јово Поповић, а са италијанске стране министер пошта Скала и сам Маркони. Станица је била монтирана за непуна три месеца. Њеном свечаном пуштању у рад 3. августа 1904. Прва радио-станица на Бакану радила је, уз краће прекиде, све до почетка Првог светског рата. Аустријске торпиљерке ушле су 2. марта 1915.^[5]