Олга Јеврић

Олга Јеврић
Лични подаци
Датум рођења	29. септембар 1922.
Место рођења	Београд, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	10. фебруар 2014. (91 год.)
Место смрти	Београд, Република Србија

Олга Јеврић (Београд, 29. септембар 1922 — Београд, 10. фебруар 2014) била је српска вајарка, редовни члан САНУ.

БиографијаУреди

Олга Јеврић је рођена у Београду од оца Србислава Јеврића, директора Банкарско-трговачког друштва и мајке Ане.^[1] Деда по оцу био је свештеник и преводилац Дамјан Јеврић.

Дипломирала је на Музичкој академији у класи професора Ћирила Личара 1946, а на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у класи професора Сретена Стојановића 1948, где је и магистрирала 1949. Први пут излаже на Изложби радова студената Академије ликовних уметности и VII изложби УЛУС-а 1947. Године 1949. уписује Историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Изабрана за дописног члана САНУ 1977, а 1983. за редовног члана Одељења ликовне и музичке уметности САНУ. Од 1981. године почиње у САНУ рад на научном пројекту Речник појмова из области ликовних уметности.

СтваралаштвоУреди

Олга Јеврић се појављује у време које је веома бурно и окренуто новим вредностима, непосредно након II светског рата. У променама које су се догодиле у ликовним уметностима у Југославији после 1950. година, када се она ослободила државне естетике социјалистичког реализма, Олга Јеврић је од средине те деценије дала значајан допринос за настајање модерног и савременог израза у скулпторском стваралаштву.

Изложба Олге Јеврић „Просторне композиције“, одржана у галерији УЛУС 1957. године, снажно је одјекнула на ликовној сцени. Ова изложба окарактерисала је Олгу Јеврић као вајара која је на смео и радикалан начин, прва међу југословенским и српским скулпторима, прекинула традицију представљања стварности, окренувши се самој суштини скулптуре у којој је видела подстицај за сопствено деловање и формирање јединственог уметничког израза. Године 1958. Олга Јеврић излаже на XXIX Венецијанском Бијеналу када је запажа и страна ликовна критика.

Готово шест деценија дугим присуством на нашој ликовној сцени, скулпторски опус Олге Јеврић издваја се аутентичним модернизмом. Њене скулптуре поседују универзална формална и метафоричка значења изражена експресивним и сензибилним језиком, при чему је она створила оригиналну, чисто ликовну форму прочишћену до апстрактног, универзалног облика.

Постоји Легат Олге Јеврић у САНУ.

Самосталне изложбеУреди

1957 Галерија УЛУС, Београд
1959 Galleria Notizie, Торино
1960 Галерија Срема, Сремска Митровица
1962 Drian Galleries, Лондон
1964 Галерија сувремене умјетности, Загреб
1965 Салон Музеја савремене уметности, Београд
1981 Музеј савремене уметности, (ретроспективна изложба), Београд
1988 Галерија Студентског културног центра, Београд
1989 Савремена галерија Центра за културу „Олга Петров“, Панчево
1993 Центар за визуелну културу „Златно око“, Нови Сад
1999 Народна библиотека Србије, Београд
2001 Галерија САНУ, Београд, Замак културе, Врњачка Бања, Галерија „Платонеум“, Нови Сад
2008 Галерија ликовне уметности-поклон збирка Рајка Мамузића, Нови Сад
2012 Кућа легата, Београд
2014 Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад
2016 Хенри Мур Институт^[2], Лидс
2019 PEER галерија^[3], Лондон
2019 Народни музеј Краљево, Краљево
2022 Галерија САНУ, Београд^[4]

Награде (избор)Уреди

1961 Награда за достигнућа у скулптури из Фонда Владислав Рибникар, Политика, Београд, Награда за скулптуру на I југословенском тријеналу ликовних уметности, Београд
1967 Награда за скулптуру на III југословенском тријеналу ликовних уметности, Београд
1969 Награда за скулптуру на X октобарском салону, Београд
1979 Седмојулска награда СР Србије за животно дело, Београд
1990 Награда аутору чије је дело од трајне вредности у српској култури, Јесења изложба УЛУС-а, Београд
1993 Специјална награда на VII Панчевачкој изложби југословенске скулптуре, Панчево
2001 Награда Вукове задужбине, Београд
2013 Награда Сава Шумановић, Нови Сад
2013 Награда Града Београда за ликовно и примењено стваралаштво, визуелне и проширене медије, Београд

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Јеша Денегри, Скулптор Олга Јеврић, Музеј савремене уметности, Београд, 1981 (пред. кат.)
Јеша Денегри, Олга Јеврић, Topy и Војноиздавачки завод, Београд, 2005

ИзвориУреди

Документација Музеја савремене уметности, Београд
Dictionnaire de la sculpture moderne, Hazan, Париз, 1960
Dictionary of Modern Sculpture, Metheuen and CO LTD, Лондон, 1962
Енциклопедија ликовних умјетности, III, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1964
Sculpture index, vol. I, The Scare-Crow press inc, Metuchen, Њујорк, 1970
Општа енциклопедија Larousse, Вук Караџић, Београд, 1971
Evropski umetnostno zgodovinski leksikon, Mladinska knjiga, Љубљана, 1971
Dictionary of Twentieth Century Art, Phaideon, Лондон, Њујорк, 1973
Dictionnaire des peintres, sculpteures, dessinateurs et graveures, tom. 6, Jacobs-Loyer, Librairie gründ, Париз, 1976
Мала енциклопедија, Просвета, Београд, II изд. 1968, III изд. 1978

Спољашње везеУреди

[1] Олга Јеврић - ситна жена великих скулптура („Вечерње новости“, 4. новембар 2015)

[2] Олга Јеврић "Предлози за споменике" - Хенри Мур Институт у Лидсу ^{[мртва веза]}

[3] Олга Јеврић "Скулптуре" - PEER Gallery

[4] „Изложба „Олга Јеврић – Композиција и структура””. САНУ. Приступљено 10. 10. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]

Лични подаци

Датум рођења	(1922-09-29)29. септембар 1922.
Место рођења	Београд, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	10. фебруар 2014.(2014-02-10) (91 год.)
Место смрти	Београд, Република Србија