Олга Јеврић
Олга Јеврић (Београд, 29. септембар 1922 — Београд, 10. фебруар 2014) била је српска вајарка, редовни члан САНУ.
| Олга Јеврић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. септембар 1922. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Датум смрти | 10. фебруар 2014. (91 год.) |
| Место смрти | Београд, Република Србија |
Биографија уреди
Олга Јеврић је рођена у Београду од оца Србислава Јеврића, директора Банкарско-трговачког друштва и мајке Ане.[1] Деда по оцу био је свештеник и преводилац Дамјан Јеврић.
Дипломирала је на Музичкој академији у класи професора Ћирила Личара 1946, а на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у класи професора Сретена Стојановића 1948, где је и магистрирала 1949. Први пут излаже на Изложби радова студената Академије ликовних уметности и VII изложби УЛУС-а 1947. Године 1949. уписује Историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Изабрана за дописног члана САНУ 1977, а 1983. за редовног члана Одељења ликовне и музичке уметности САНУ. Од 1981. године почиње у САНУ рад на научном пројекту Речник појмова из области ликовних уметности.
Стваралаштво уреди
Олга Јеврић се појављује у време које је веома бурно и окренуто новим вредностима, непосредно након II светског рата. У променама које су се догодиле у ликовним уметностима у Југославији после 1950. година, када се она ослободила државне естетике социјалистичког реализма, Олга Јеврић је од средине те деценије дала значајан допринос за настајање модерног и савременог израза у скулпторском стваралаштву.
Изложба Олге Јеврић „Просторне композиције“, одржана у галерији УЛУС 1957. године, снажно је одјекнула на ликовној сцени. Ова изложба окарактерисала је Олгу Јеврић као вајара која је на смео и радикалан начин, прва међу југословенским и српским скулпторима, прекинула традицију представљања стварности, окренувши се самој суштини скулптуре у којој је видела подстицај за сопствено деловање и формирање јединственог уметничког израза. Године 1958. Олга Јеврић излаже на XXIX Венецијанском Бијеналу када је запажа и страна ликовна критика.
Готово шест деценија дугим присуством на нашој ликовној сцени, скулпторски опус Олге Јеврић издваја се аутентичним модернизмом. Њене скулптуре поседују универзална формална и метафоричка значења изражена експресивним и сензибилним језиком, при чему је она створила оригиналну, чисто ликовну форму прочишћену до апстрактног, универзалног облика.
Постоји Легат Олге Јеврић у САНУ.
Самосталне изложбе уреди
- 1957 Галерија УЛУС, Београд
- 1959 Galleria Notizie, Торино
- 1960 Галерија Срема, Сремска Митровица
- 1962 Drian Galleries, Лондон
- 1964 Галерија сувремене умјетности, Загреб
- 1965 Салон Музеја савремене уметности, Београд
- 1981 Музеј савремене уметности, (ретроспективна изложба), Београд
- 1988 Галерија Студентског културног центра, Београд
- 1989 Савремена галерија Центра за културу „Олга Петров“, Панчево
- 1993 Центар за визуелну културу „Златно око“, Нови Сад
- 1999 Народна библиотека Србије, Београд
- 2001 Галерија САНУ, Београд, Замак културе, Врњачка Бања, Галерија „Платонеум“, Нови Сад
- 2008 Галерија ликовне уметности-поклон збирка Рајка Мамузића, Нови Сад
- 2012 Кућа легата, Београд
- 2014 Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад
- 2016 Хенри Мур Институт[2], Лидс
- 2019 PEER галерија[3], Лондон
- 2019 Народни музеј Краљево, Краљево
- 2022 Галерија САНУ, Београд[4]
Награде (избор) уреди
- 1961 Награда за достигнућа у скулптури из Фонда Владислав Рибникар, Политика, Београд, Награда за скулптуру на I југословенском тријеналу ликовних уметности, Београд
- 1967 Награда за скулптуру на III југословенском тријеналу ликовних уметности, Београд
- 1969 Награда за скулптуру на X октобарском салону, Београд
- 1979 Седмојулска награда СР Србије за животно дело, Београд
- 1990 Награда аутору чије је дело од трајне вредности у српској култури, Јесења изложба УЛУС-а, Београд
- 1993 Специјална награда на VII Панчевачкој изложби југословенске скулптуре, Панчево
- 2001 Награда Вукове задужбине, Београд
- 2013 Награда Сава Шумановић, Нови Сад
- 2013 Награда Града Београда за ликовно и примењено стваралаштво, визуелне и проширене медије, Београд
Референце уреди
Литература уреди
- Јеша Денегри, Скулптор Олга Јеврић, Музеј савремене уметности, Београд, 1981 (пред. кат.)
- Јеша Денегри, Олга Јеврић, Topy и Војноиздавачки завод, Београд, 2005
Извори уреди
- Документација Музеја савремене уметности, Београд
- Dictionnaire de la sculpture moderne, Hazan, Париз, 1960
- Dictionary of Modern Sculpture, Metheuen and CO LTD, Лондон, 1962
- Енциклопедија ликовних умјетности, III, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1964
- Sculpture index, vol. I, The Scare-Crow press inc, Metuchen, Њујорк, 1970
- Општа енциклопедија Larousse, Вук Караџић, Београд, 1971
- Evropski umetnostno zgodovinski leksikon, Mladinska knjiga, Љубљана, 1971
- Dictionary of Twentieth Century Art, Phaideon, Лондон, Њујорк, 1973
- Dictionnaire des peintres, sculpteures, dessinateurs et graveures, tom. 6, Jacobs-Loyer, Librairie gründ, Париз, 1976
- Мала енциклопедија, Просвета, Београд, II изд. 1968, III изд. 1978
