Олга Даниловић (Београд, 23. јануар 2001) јесте српска тенисерка. Дана 26. јуна 2023. остварила је најбољи пласман на ВТА листи у појединачној конкуренцији када је била 93. на свету. Најбољи пласман у конкуренцији парова остварила је 24. априла 2023. када је била на 104. месту на свету. Уједно је најбоље рангирана српска тенисерка како у појединачној конкуренцији тако и у конкуренцији парова.

Олга Даниловић
Даниловићева 2023.
Лични подаци
Датум рођења(2001-01-23)23. јануар 2001.(23 год.)
Место рођењаБеоград, Србија, СР Југославија
Висина1,82 м
ПребивалиштеБеоград, Србија
Информације о каријери
Про. каријера2016—
Игралевом руком; дворучни бекхенд
ТренерРоберто Ортега
Зарада1.180.836 долара
Појединачно
Победе—порази160—98 (62,02%)
Освојени турнири1 ВТА (4 ИТФ)
Најбољи пласманбр. 93
(26. јун 2023)
Тренутни пласманбр. 109
(11. септембар 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије2К (2021)
Ролан Гарос3К (2023)
ВимблдонКВ3 (2019)
ОП САД2К (2018)
Парови
Победе—порази46—25 (64,79%)
Освојени турнири2 ВТА (1 ИТФ)
Најбољи пласманбр. 104
(24. април 2023)
Тренутни пласманбр. 325
(11. септембар 2023)
Тимска такмичења
Били Џин Кинг куп12—8 (60%)
Ажурирано: 11. септембра 2023..

Прву титулу у синглу на ВТА турнеји освојила је јула 2018. у Москви победивши Анастасију Потапову у финалу. Такође је била победница два ВТА турнира у дублу — Ташкента и Лозане. У склопу ВТА челенџер турнеје освојила је једну титулу у дублу. Била је шампионка пет турнира у синглу и једног турнира у дублу које организује Међународна тениска федерација (ИТФ).

Јуниорска конкуренција уреди

Године 2016. је освојила јуниорски Ролан Гарос у пару са шпанском тенисерком Паулом Ариас Мањон. Оне су у финалу победиле прве фавориткиње, руски пар, Олесју Первушину и Анастасију Потапову. Годину дана касније, али овога пута у пару са Словенком Кајом Јуван долази до титуле на Вимблдону. Оне су у финалу надиграле амерички дуо Озигве/МекНели.[1]

На турниру у Аустралији, учешће је завршила у осминифинала, пошто је због озбиљније повреде, у сузама, морала да преда меч. У пару са Украјинком Мартом Костјук, 2017. освојила је и Ју-Ес опен у јуниорској конкуренцији, савладавши у финалу Хрватицу Леу Бошковић и Кинескињу Ксију Ванг са 2:0 у сетовима (6:1, 7:5), док је у синглу дошла до четвртфинала.[2] То јој је био последњи наступ на јуниорским турнирима.

Најзначајније трофеје у сингл конкуренцији јуниора, освојила је у: Новом Саду, Хаскову, Медлингу, Вилени, на тениској академији Хуан Карлос Фереро, а у дублу, најзначајнији успех, поред титула на јуниорским Гренд слем турнирима је и титула на Оранж болу, у пару са Анастасијом Потаповом, тадашњом првом јуниорком света.

Највиша позиција у јуниорској конкуренцији јој је 5. место, уз однос победа и пораза, у синглу 93/33 и у дублу 72/24.

Сениорска конкуренција уреди

У сениорској конкуренцији дебитовала је у јуну на фјучерсу у Прокупљу, али је поражена у првом колу. На другом турниру у сениорској конкуренцији на којем је учествовала у турској Анталији, а који се играо за наградни фонд од 10.000 долара забележила је прву победу. У финалу је победила осам година старију Словакињу Вивијан Јухасову и освојила свој први професионални турнир.[3] На истом турниру у пару са домаћом тенисерком Берфу Ченгиз освојила је турнир и у дублу.[4] До своје наредне ИТФ титуле дошла је такође у Анталији, где је у финалу савладала Јулију Грабер из Немачке. На ИТФ турниру одржаном у Ходмезевашархељу је поражена у полуфиналу од Данке Ковинић. Дошла је и до финала турнира у Валенсији, а пре тога, добија специјалну позивницу за учешће на ВТА челенџер турниру, из серије 125к у Лиможу. Тамо бележи прву победу, на ВТА турниру, а у наредном колу губи од Забине Лизики. Наредна 2018. година, представља њен пробој ка врху светске листе и годину успеха.

2018. година, прва титула и ТОП 100 уреди

Крајем јануара, долази до полуфинала на ИТФ турниру у САД. Затим у марту осваја ИТФ турнир у Италији, чији је наградни фонд 25.000 америчких долара, учествује у квалификација за ВТА турнир из серије премијер обавезних турнира у Мадриду, где губи у другом колу, квалификационог дела турнира од Арине Сабаљенке. Након тога осваја титулу на ИТФ турниру у Ферсмолду у Немачкој, чије је наградни фонд 60.000 америчких долара. У финалу је савладала домаћу тенисерку и повратницу на терен, Лауру Зиегмунд и овом победом долази до уласка у најбољих 200 тенисерки света.

Захваљујући великој пожртвованости и победама у Фед Купу, добија награду Срце и чек на 1.000 америчких долара, које прослеђује у хуманитарне сврхе, дечијој болници у Тиршовој.

Највећи успех у досадашњој сениорској каријери, остварила је победом на ВТА турниру у Москви 2018. године и то као лаки лузер. Наиме, у главни жреб је ушла накнадно, иако је изгубила у другом колу квалификација. Даниловићева је ушла у историју као први лаки лузер и прва тенисерка рођена у 21. веку која је освојила ВТА трофеј. На турниру је редом побеђивала: Ану Каролин Шмиједлову 6:2, 6:4, Кају Канепи 7:6(3), 7:5, а затим у четвртфиналу остварује највећу победу у каријери, елиминисавши 10. тенисерку света Јулију Гергес резултатом 6:3, 6:3. У полуфиналу побеђује Александру Саснович 6:2, 5:7, 7:5, а у великом финалу, велику пријатељицу, али ривалку и партнерку из јуниорске конкуренције Анастасију Потапову резултатом 7:5, 6:7(1), 6:4. Трофеј јој је донео приближавање листи од 100 најбољих тенисерки света, 280 поена и чек на нешто више од 160.000 америчких долара, што је четири пута више, него што је зарадила до тада [5]

Након овог успеха, одлучила је да направи краћу паузу, како би се припремила за наредни турнир и направила планове за даље. Наредни турнир на којем је учествовала био је УС опен. Тамо је била постављена ѕа шестог носиоца у квалификацијама и учешће је завршила у другом колу квалификационог турнира. Наредни турнир, на којем је требало да учествује био је ВТА турнир у Квебеку, али нису познати разлози њеног отказивања.

После краће паузе, учествује на турниру у Ташкенту. Улази у главни жреб и долази до другог кола, где губи од, касније финалисткиње Анастасије Потапове 6:3, 6:3, која јој је се реванширала за пораз нанет на турниру у Москви. Такође учествује и у конкуренцији женских парова, са Тамаром Зиданшек из Словеније. Долазе до финала, где на крају побеђују прве носиоце турнира из Румуније Ирину Камелиу Бегу и Ралуку Олару резултатом 7:5, 6:3 и освајају прву ВТА титулу у дублу. На путу до титуле су савладале и друге и четврте носиоце турнира. Учешће на турниру јој је донело улазак међу 100 најбољих тенисерки света, у синглу и 200 у дублу.

Приватно уреди

Олга је ћерка познатог српског кошаркаша Предрага Даниловића и новинарке спортске редакције РТС-а Светлане Даниловић.

ВТА финала уреди

Појединачно (1) уреди

Легенда
Гренд слем (0–0)
Завршна првенства сезоне (0–0)
Обавезни Премијер (0–0)
Премијер 5 (0–0)
Премијер (0–0)
Међународни (1–0)
Титуле по подлогама
Тврда (0–0)
Трава (0–0)
Шљака (1–0)
Тепих (0–0)

Победе (1) уреди

Бр. Датум Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
1. 29. јул 2018. Москва, Русија Шљака   Анастасија Потапова 7–5, 6–7(1), 6–4

Јуниорска гренд слем финала уреди

Дубл девојке уреди

Исход Година Такмичење Подлога Партнер Противник Резултат
Победник 2016   Ролан Гарос Шљака   Паула Ариас Мањон   Олесија Первушина
  Анастасија Потапова
3–6, 6–3, [10–8]
Победник 2017   Вимблдон Трава   Каја Јуван   Витни Озигве
  Кети МекНели
6–4, 6–3

Референце уреди

  1. ^ „Олги Даниловић титула у дублу на Вимблдону!”. РТС. 16. 7. 2017. Приступљено 16. 7. 2017. 
  2. ^ „Олга Даниловић шампионка Ју-Ес опена”. Радио телевизија Србије. 11. 9. 2017. Приступљено 11. 9. 2017. 
  3. ^ „Олги Даниловић титула у дублу на Вимблдону!”. Спортски журнал. 20. 11. 2016. Приступљено 20. 11. 2016. 
  4. ^ „Чудо Олге Даниловић у Анталији”. Спортски журнал. 20. 11. 2016. Приступљено 20. 11. 2016. 
  5. ^ Srpkinja ispisala istoriju – Olga Danilović osvojila Moskvu!

Спољашње везе уреди