Операција Фолмонд

Према заповести штаба Трећег корпуса НОВЈ[4], три дивизије (16, 36. и 38.) кренуле су из шире области Шековића у наступање према Мајевици и Семберији. Као противмеру, штаб 13. СС дивизије покренуо је операцију Фолмонд (нем. Vollmond) у циљу заустављања и разбијања ових снага. На тај начин дошло је до судара концентрисаних јаких снага обеју страна у наступању. До најжешћег судара дошло је у месту Лопаре и околини. Током вечери 8. јуна јединице НОВЈ су разбиле делове 13. СС дивизије и заузеле Лопаре, а током следећег дана, након разбијања даљих делова 13. СС дивизије и артиљеријске положаје код места Заједница и Брезоваче.

Напад НОВЈ на Лопаре јуна 1943.
Део Другог светског рата
Време:8.12. јун 1944.
Место:Мајевица
Сукобљене стране
Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg
Народноослободилачка војска Југославије
Трећи рајх
Немачки Вермахт
Команданти и вође
Генерал Коста Нађ, командант Трећег ударног корпуса НОВЈ Групенфирер Карл-Густав Зауберцвајг (нем. Gruppenführer Karl-Gustav Sauberzweig), командант 13. СС дивизије
Укључене јединице
Шеснаеста војвођанска дивизија НОВЈ (делови)
38. источнобосанска дивизија НОВЈ (делови)
13. СС дивизија (делови)
Жртве и губици
59 погинулих, 165 рањених, 32 нестала[1][2] 205 погинулих, 538 рањених, 89 несталих[3]

Штаб 13. СС дивизије наредио је противнапад и поновно заузимање Лопара по сваку цену[5]. 9. и 10. јун протекли су у енергичним нападима и противнападима обеју страна. У тим борбама Немци су имали високе губитке. Између осталих, погинули су хауптштурмфирер Дризнер (нем. SS-Hauptsturmführer Driesner, Heinz), командант Првог батаљона 28. СС пука, и командир 10. чете 28. пука оберштурмфирер Ајден (нем. SS-Obersturmführer Eiden, Johann)[5]. Током послеподнева 10. јуна Немци су успели поново да заузму Лопаре, а затим и да овладају изгубљеним артиљеријским положајима код места Заједнице. Пошто нису могли да их извуку, партзани су заплењене хаубице приликом повлачења уништили.

Штаб 13. СС дивизије је ове борбе, односно операцију Фолмонд, представио као успех, иако је пријавио високе сопствене губитке од 822 борца (205 погинулих, 538 рањених и 89 несталих)[3]. Насупрот томе, аутор књиге о 13. СС дивизији Џорџ Лепре (Georg Lepre), борбу је представио као тежак ударац који је уздрмао дивизију, описавши је у поглављу под карактеристичним насловом "Disaster at Lopare".[6]

У истом извештају 1.586 убијених партизана. Извештај дивизије о 3.000 убијених партизана командант V СС корпуса Флепс оценио је као велико претеривање.[7] Накнадни извештај од 18. јуна проценио је партизанске губитке на чак 9.538 људи, од чега 4.526 погинулих.

Јединице НОВЈ које су учествовале у борбама око Лопара (Прва и Друга војвођанска и Седамнаеста мајевичка бригада) пријавиле су сопствене губитке од укупно 256 избачених из строја (59 погинулих, 165 рањених и 32 нестала)[1][2].

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Извод из операцијског дневника Штаба 16. НОУ дивизије за јуни 1944. године, Зборник НОР-а IV/26. стр. 452.
  2. 2,0 2,1 Извјештај штаба 17. мајевичке бригаде од 14. јуна 1944. штабу 38. НОУ дивизије о борбама бригаде у рејону Лопара, Зборник НОР-а IV/26, документ 60. стр. 230.
  3. 3,0 3,1 Дневни извештај Команде Југоистока за 15. јун 1944 (Tagesmeldung OB Südost 15. jun 1944), NAW, T78, roll 331, frame 6289029 Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 10, 2013) (језик: енглески), Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ Заповијест Штаба 3. корпуса НОВЈ од 4. јуна 1944. потчињеним јединицама за офанзивна дејства у правцу Мајевице, Посавине и Семберије, Зборник НОР-а IV/26. стр. 452.
  5. 5,0 5,1 Lepre, HIMMLER'S BOSNIAN DIVISION. стр. 220.
  6. ^ Lepre, HIMMLER'S BOSNIAN DIVISION. стр. 214.
  7. ^ Lepre, HIMMLER'S BOSNIAN DIVISION. стр. 222.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди