Ото Дикс

Ото Дикс (нем. Otto Dix; Унтермхаус, 2. децембра 1891 — Зинген, 25. јул 1969) је био немачки сликар и графичар.[1] Значајни представник друштвено- критичког веризма.

Ото Дикс
Bundesarchiv Bild 183-45912-0002, Berlin, Otto Dix-Ausstellung.jpg
Ото Дикс 1957. године
Датум рођења(1891-12-02)2. децембар 1891.
Место рођењаУнтермхаус
Немачко царство
Датум смрти25. јул 1969.(1969-07-25) (77 год.)
Место смртиЗинген
Западна Немачка

Почеци и образовањеУреди

 
Ото Дикс, Портет новинара Силивије фон Харден, 1926

Родио се у Утремхауса у Немачкој што је садашњи део града Гера као прворођени син Франца и Лујзе Дикс радника у фабрици гвожђа и кројачице[2] која је у младости писала поезију и био је одмалена у контакту са уметношћу.[3] Проводио је много времена у атељеу своје сестричине Фриц Аман која је била сликарка и која је подупирала његове сликарске амбиције. 1906- 1910. био је шегрт сликара Карла Сенфа и ту почео да ради своје прве пејзаже. 1910. је почео студије на Дрезденској академији лепих уметности.

Живот и делоУреди

Дикс је апсолвирао као сликар декорација (декоративно сликарство) и у периоду између 1919. и 1925. године студирао је сликарство на Академији у Дрездену и Диселдорфу. Од 1927. па све док га 1933. нацисти нису отерали из службе предавао је на Дрезденској академији.[4] Дикс је у своме стварању у пресудној мери експресионизмом и дадаизмом али је ипак сликао веристичке слике у стилу старих мајстора.[5] Своје војничке доживљаје из Првог светског рата покушао је да разради на сликама као што су Стрељачки ров (насликана 1920. а нестала 1923) или Рат (насликано 1929. а нестала 1933) као и истоименом серијом бакрописа. Суочен са проблемима са којима су се суочавале социјалне групе на рубу друштва (инвалиди рата, просјаци, проститутке), оштро је критиковао ондашње друштво. Његови портрети (међу којима и аутопортрет) на упечатљив начин кроз сурови реализам разоткривају беду и сиромаштво. У својим делима од 1936. посветио се у већој мери религиозној тематици (нпр. слике на стаклу 1959, литографије за Јеванђеље по Матеји око 1960), далеко умеренијим портретима и пејзажима.

Умро је 25. јула 1969. у Зингену у Немачкој.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ „Otto Dix | German artist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  2. ^ York, Neue Galerie New. „Neue Galerie New York”. www.neuegalerie.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  3. ^ Karcher 1988, pp. 21–24.
  4. ^ „Otto Dix | German artist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28. 
  5. ^ „Otto Dix - 128 artworks - painting”. www.wikiart.org. Приступљено 2021-01-28. 
  6. ^ „Otto Dix | artnet”. www.artnet.com. Приступљено 2021-01-28. 

ЛитератураУреди

  • Marion Ackermann (ed): Getroffen. Otto Dix und die Kunst des Porträts.. Texte: Daniel Spanke, Ausstellungs-Katalog Kunstmuseum Stuttgart Dumont, Köln 2007. 2007. ISBN 978-3-8321-9057-6.
  • Rainer Beck (Kunsthistoriker)|Rainer Beck: Otto Dix. 1891–1969. Zeit, Leben, Werk. Stadler, Konstanz 1993.
  • Rainer Beck: Otto Dix. Die kosmischen Bilder. Zwischen „Sehnsucht“ und „Schwangerem Weib“.. Verlag der Kunst (Philo Fine Arts), Dresden. 2003. ISBN 978-3-364-00389-4.
  • Ralf Georg Czapla: Verismus als Expressionismuskritik. Otto Dix’ „Streichholzhändler I“, Ernst Tollers „Hinkemann“ und George Grosz’ „Brokenbrow“-Illustrationen im Kontext zeitgenössischer Kunstdebatten. In: Stefan Neuhaus, Rolf Selbmann, Thorsten Unger (ed): Engagierte Literatur zwischen den Weltkriegen. Schriften der Ernst-Toller-Gesellschaft, 4; Königshausen & Neumann, Würzburg 2002. S. 338–366.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ото_Дикс&oldid=23576436”