Павел Валеријевич Дуров (рус. Павел Валерьевич Дуров; рођен 10. октобра 1984[1]), руски предузетник који живи у Уједињеним Арапским Емиратима, најпознатији је по томе што је оснивач друштвене мреже VK, а касније и апликације Telegram.[2] Млађи је брат Николаја Дурова. Откако је смењен са позиције генералног директора компаније VK 2014. године[3], брат и он путују светом у самонаметнутом изгнанству као грађани Федерације Сент Кит и Невис.[4] Током 2017. године, Павел је постао члан Светског економског форума (енгл. WEF) Младих лидера (енгл. YGL) као представник Финске.[5][6] Према наводима Француског службеног гласника, Дуров је постао грађанин Француске 25. августа 2021. године. Од 14. марта 2022. нето вредност његовог богатства износи 15,1 милијарду долара.[7]

Павел Дуров
Павел Дуров
Лични подаци
Датум рођења(1984-10-10)10. октобар 1984.(39 год.)
Место рођењаЛењинград,  Совјетски Савез
ДржављанствоРуска Федерација, Република Француска, Федерација Свети Китс и Невис, Уједињени Арапски Емирати
ОбразовањеУниверзитет у Санкт Петербургу
ЗанимањеПредузетник
Породица
Деца2
РодитељиВалери Дуров (отац) Албина Дурова (мајка)
Научни рад
Познат поОснивање VK 2006. године Оснивање Telegram Messenger-a 2013. године
Званични веб-сајт
durov.com


Породица уреди

Дуровов деда, Семјон Петрович Тулијаков (енгл. Semyon Petrovich Tulyakov), био је војник у 65. пешадијском пуку у Другом светском рату. Учествовао је у биткама на Лењинградском фронту код Красноборског, Гатчинског и на другим местима. Био је рањен три пута због чега је добио oрден Црвене звезде[8] и Отаџбинског рата другог степена, а на 40. дан победе у Другом светском рату, 9. маја, добио је и орден Отаџбинског рата првог степена. Међутим, након рата су га ухапсили.[9]

Дуровов отац, Валери Семјонович Дуров (енгл. Valery Semenovich Durov), је доктор филолошких наука и аутор многих академских радова. Од 1992. године је шеф Катедре за класичну филологију на Филолошком факултету државног универзитета у Санкт Петербургу.[10]

Детињство, младост и школовање уреди

Павел Дуров је рођен у Лењинграду (даншњи Санкт Петербург), али је већину свог детињства провео у Торину у Италији, где је његов отац био запослен.[11] Дипломирао је са почастима 2006. године на Катедри за филологију на Филолошком факултету државног универзитета у Санкт Петербургу. Детаљи Дуровове младости и каријере су описани у књизи која је објављена 2012. на руском језику: Код Дурова. Истинита прича о VK и његовом оснивачу (енгл. The Durov Code. The True Story of VK and its Creator).

Каријера уреди

VK уреди

Дуров је 2006. године покренуо компанију VKontakte, познатију као VK, по угледу на Фејсбук. Док су он и његов брат Николај правили VKontankte веб-сајт, вредност компаније достигла је три милијарде америчких долара.[4]

Дуров је 2011. године био умешан у сукоб са полицијом зато што је руска влада захтевала да уклони странице опозиционих политичара након избора за Думу 2011. године. Уместо да се повинује наређењима руске владе, Дуров је на свој профил поставио слику пса са исплаженим језиком који носи капуљачу, па је полиција отишла након сат времена јер им није отварао врата.[12]

Павел је 2012. године поставио профилну слику на којој показује средњи прст, наглашавајући да је то његов званични одговор покушајима Mail.ru групе да купи VK. У децембру следеће године, Дуров одлучује да прода својих 12% компаније Ивану Таврину (у то време је Mail.ru група поседовала 40% акција компаније VK, а преосталих 48% је припадало компанији United Capital Partners). Касније је Иван Таврин ове акције препродао Mail.ru групи.[4][13][14]

Отпуштање из VK уреди

Првог априла 2014. године Дуров је поднео оставку управном одбору, а како је компанија то јавно потвдила, испрва се веровало да оставка има везе са руско-украјинским ратом који је почео у фебруару исте те године[15]. Међутим, само два дана након наводног подношења оставке, Дуров је тврдио како је у питању била првоаприлска шала.

Дуров је 16. априла 2014. године јавно одбио да руским безбедносним агенцијама преда личне податке о украјинским демонстрантима и блокира налог Алексеја Наваљног на друштвеној мрежи VK. Павел се, уместо тога, обратио путем свог VK профила и у објави приложио доказ о ономе што је руска влада од њега захтевала, тврдећи да су ти захтеви противзаконити.[3]

Двадесет и првог априла 2014. године Дуров је разрешен дужности генералног директора компаније VK. Надлежни у комапнији су тврдили како поступају по његовој оставци коју је поднео месец дана раније, а коју није опозвао.[3] Дуров је онда трвдио да су компанију успешно преузели савезници Владимира Путина.[16] Притом је сугерисао да су га збацили са позиције генералног директора компаније VK из два разлога. Пре свега, због одбијања да преда Федералној служби безбедности Руске Федерације (ФСБ РФ) личне податке корисника друштвене мреже VK, а затим због одбијања да преда податке чланова VK групе посвећене покрету отпора у Украјини.[16] Недуго затим Дуров је напустио Русију тврдећи да „не планира да се враћа“[16] и да „земља тренутно није компатибилна за интернет пословање“.[3]

Телеграм уреди

По одласку из Русије, Дуров је осигурао 300 милиона долара у готовини у швајцарским банкама и добио је држављанство Сент Китса и Невиса зато што је донирао 250 хиљада долара државној Фондацији за диверзификацију шећерне индустрије. [4]То му је омогућило да оснује следећу компанију,Телеграм, која је фокусирана на креирање истоименог сервиса за слање шифрованих порука. Седиште Телеграма је првобитно било у Берлину, али је касније измештено у Дубаи. Након неког времена Дуров је, у покушају да монетизује све већи успех Телеграма, креирао криптовалутуГрам“ и платформа ТОН.

У том пројекту је успео да прикупи 1,7 милијарди долара од инвеститора. Ипак, ове пословне подухвате је обуставила Комисија за хартије од вредности и берзе САД која је на суду тврдила да је „Грам“ заобишао одређене финансијске законе САД и да мора да врати сав уложен новац инвеститорима.[17]

Током 2018. године, Русија је покушала да блокира Телеграм, наводно након што је компанија одбила да сарађује са руским снагама безбедности. Процурело је писмо једног од запослених у ФСБ РФ у којем је писало да је блокада заправо има везе са намером компаније да лансирa своју друштвену мрежу Telegram Open Network.[18] За време покушаја блокаде, Министарство спољних послова Русије је наставило да води званичне канале на апликацији. Налог за блокадом је укинут 2020. године, након две година покушаја блокаде апликације, коју је компанија избегавала користећи технику смањења видљивости веб сајта (енгл. domain fronting). Званичан разлог за блокаду је то што је Телеграм пристао на „борбу против тероризма и екстремизма“ на платформи.[19][20][21][22]

Иметак уреди

Павел Дуров је уврштен на листу милијардера часописа Forbes 2022. године са нето вредношћу богатства у износу од 15,1 милијарди долара. Његово богатство се умногоме може приписати власништву над Телеграмом. Од марта 2022. године Дуров је 112. најбогатији човек на свету.[7]

Приватни живот уреди

Према часопису Forbes, Павел Дуров није ожењен, али има двоје деце.[7] Живи у Дубаију.[23] Добио је држављанство УАЕ 21. априла 2021.[24]

Лични ставови уреди

Дуров себе описује као либертаријанца, вегетеријанца и особу која не пије алкохол.[25][26][27][28][29] Током 2012. године је објавио манифестe у којима је детаљно описао своје идеје за унапређење Русије, а критичари су закључили да су ставови повезани са либертаријанизмом.[30] На свој 27. рођендан, 2011. године, Дуров је донирао милион долара фондацији Wikimedia[31] чији је оснивач и почасни председник такође либертаријанац Џими Вејлс.[32]

Дуров тврди да води аскетски живот и промовише слободу од личне имовине.[33][34]

Признања уреди

Дурова зову руским Марком Закербергом.[35]

У августу 2014. године, именован је за најперспективнијег лидера Северне Европе који има мање од 30 година.[36] Током 2017. позван је да се прикључи организацији Млади лидери као представник Финске.[5][6]

Удружење казахстанских новинара је 21. јуна 2018. године Дурову доделио награду „за залагење против цензуре и мешања државе у слободну комуникацију грађана на интернету“.[37]

Часопис Fortune је 2018. године уврстио Дурова на листу „40 испод 40“, која сваке године рангира најутицајније младе људе у свету бизниса.[38]

Референце уреди

  1. ^ Cook, James. „The incredible life of Pavel Durov — 'Russia's Mark Zuckerberg' who is raising $2 billion for his messaging app”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-04. 
  2. ^ „Why Telegram has become the hottest messaging app in the world | The Verge”. web.archive.org. 2016-03-13. Архивирано из оригинала 13. 03. 2016. г. Приступљено 2022-06-04. 
  3. ^ а б в г „Durov, Out For Good From VK.com, Plans A Mobile Social Network Outside Russia | TechCrunch”. web.archive.org. 2017-07-06. Архивирано из оригинала 06. 07. 2017. г. Приступљено 2022-06-04. 
  4. ^ а б в г Hakim, Danny (2014-12-02). „Once Celebrated in Russia, the Programmer Pavel Durov Chooses Exile”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-06-04. 
  5. ^ а б „ExoAtlet CEO Ekaterina Bereziy named Young Global Leader by World Economic Forum”. web.archive.org. 2017-05-17. Архивирано из оригинала 17. 05. 2017. г. Приступљено 2022-06-04. 
  6. ^ а б „World Economic Forum | 404: Page cannot be found”. widgets.weforum.org. Приступљено 2022-06-04. 
  7. ^ а б в „Pavel Durov”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-04. 
  8. ^ „Наградной лист моего деда, который участвовал.. | Павел Дуров | VK”. vk.com (на језику: српски). Приступљено 2022-06-04. 
  9. ^ „VKontakte's Pavel Durov investigated by Russian police”. BBC News (на језику: енглески). 2013-04-17. Приступљено 2022-10-20. 
  10. ^ „Pavel Durov – Russiapedia Science and technology Prominent Russians”. russiapedia.rt.com. Приступљено 2022-10-20. 
  11. ^ „Is Pavel Durov, Russia's Zuckerberg, a Kremlin Target? - Businessweek”. web.archive.org. 2016-03-07. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 2022-06-04. 
  12. ^ „Going, going, gone - Pavel Durov quits VK | RusBase.com”. web.archive.org. 2016-03-06. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 2022-06-04. 
  13. ^ „Subscribe to read | Financial Times”. www.ft.com. Приступљено 2022-06-04. 
  14. ^ „Russia's Mail.Ru buys remaining stake in VKontakte for $1.5 bln”. Reuters (на језику: енглески). 2014-09-16. Приступљено 2022-06-04. 
  15. ^ „No joke as 'Russian Facebook' founder resigns amid dispute (Update)”. web.archive.org. 2016-03-08. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 2022-06-04. 
  16. ^ а б в „Pavel Durov left Russia after being pushed out - The Economic Times”. web.archive.org. 2014-04-26. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 2022-06-04. 
  17. ^ „The Virtual Currency Regulation Review - The Law Reviews”. thelawreviews.co.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 03. 2022. г. Приступљено 2022-06-04. 
  18. ^ „РБК: Telegram блокируют из-за планов Дурова создать криптовалюту”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 2022-06-04. 
  19. ^ „Russia lifts ban on Telegram messaging app after failing to block it”. Reuters (на језику: енглески). 2020-06-18. Приступљено 2022-06-04. 
  20. ^ „Russia unbans Telegram”. ZDNet (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-04. 
  21. ^ Nast, Condé. „This is why Russia's attempts to block Telegram have failed”. Wired UK (на језику: енглески). ISSN 1357-0978. Приступљено 2022-06-04. 
  22. ^ „How the founder of the Telegram messaging app stood up to the Kremlin — and won”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2022-06-04. 
  23. ^ Descalsota, Marielle. „Meet Pavel Durov, the tech billionaire who founded Telegram, fled from Moscow 15 years ago after defying the Kremlin, and has a penchant for posting half-naked selfies on Instagram”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-04. 
  24. ^ „Media: Danya Milokhin receives citizenship of Kazakhstan. His fellow tiktokers confess their love to foreign fans”. The Saxon (на језику: енглески). 2022-05-28. Приступљено 2022-06-04. [мртва веза]
  25. ^ „Павел Дуров | VK”. vk.com (на језику: српски). Приступљено 2022-06-04. 
  26. ^ „Дуров затроллил православных: Теме надо было писать «Бог» с большой буквы”. slon.ru (на језику: руски). Приступљено 2022-06-04. 
  27. ^ „Владелец ВКонтакте Павел Дуров раздает миллионы и ездит по Питеру на метро”. kp.ru (на језику: руски). 2012-02-17. Приступљено 2022-06-04. 
  28. ^ „"Фонтанка" нашла Дурову страну”. fontanka.ru - новости Санкт-Петербурга (на језику: руски). 2014-04-24. Приступљено 2022-06-04. 
  29. ^ Schechner, Sam (2021-03-15). „Telegram App Is Booming but Needs Advertisers—and $700 Million Soon”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-06-04. 
  30. ^ Afisha (на језику: енглески), 2022-01-28, Приступљено 2022-06-04 
  31. ^ „Founder of Facebook for Russia donates $1M to Wikipedia at DLD | VentureBeat”. web.archive.org. 2012-07-22. Архивирано из оригинала 22. 07. 2012. г. Приступљено 2022-06-04. 
  32. ^ „Q&A with Jimmy Wales | C-SPAN.org”. www.c-span.org. Приступљено 2022-06-04. 
  33. ^ „Durov, Activists Adjust Accordingly As Kremlin Cracks Down On Internet Rights”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-04. 
  34. ^ Goldman, Eleonora (2017-10-10). „7 health secrets from the founder of Russian social network VK”. Russia Beyond (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-04. 
  35. ^ „Pavel Durov, Russian Millionaire, Throws Money Paper Planes Onto Passersby In St Petersburg”. web.archive.org. 2012. Архивирано из оригинала 26. 07. 2012. г. Приступљено 2022-06-04. 
  36. ^ „VKontakte’s Founder Pavel Durov the Most Promising Northern European Leader Under the Age of 30, DealDash’s William Wolfram Fourth | News | Nordic Business Forum”. web.archive.org. 2014-08-26. Архивирано из оригинала 26. 08. 2014. г. Приступљено 2022-06-04. 
  37. ^ „Telegram's Durov Awarded In Kazakhstan For Standing Against Censorship”. web.archive.org. 2018-06-22. Архивирано из оригинала 22. 06. 2018. г. Приступљено 2022-06-04. 
  38. ^ „Pavel Durov”. Архивирано из оригинала 08. 03. 2019. г. Приступљено 04. 06. 2022.