Отворите главни мени

Павлиш је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2195 становника.

Павлиш
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 2195
 — густина52/км2
Географске карактеристике
Координате45°06′06″ СГШ; 21°14′16″ ИГД / 45.101666° СГШ; 21.237833° ИГД / 45.101666; 21.237833Координате: 45°06′06″ СГШ; 21°14′16″ ИГД / 45.101666° СГШ; 21.237833° ИГД / 45.101666; 21.237833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина90 м
Површина43,0 км2
Павлиш на мапи Србије
Павлиш
Павлиш
Павлиш на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26333
Позивни број013
Регистарска ознака

Село има основну школу (Ђура Јакшић), пет прехрамбених продавница (дућана), а такође је и инфраструктура села последњих година побољшана, све улице су асфалтиране а двадесетак бунара снабдевају месни водовод кристално чистом водом.

ПрошлостУреди

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Павлиш припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта.Становништво је било претежно српско.[1]

Дана 4. новембра 1942. године у селу је у борби са немачким окупатором погинуо народни херој Жарко Зрењанин.

КултураУреди

Село је познато по плесу банатском мађарцу, што је варијанта мађарца који обично добијају имена по месту настанка, те се овај зове и Павлишки мађарац.

ПољопривредаУреди

Обрадиво земљиште се налази у околини села, око 6000 ланаца, а та околна места су позната по називима: Брест, Дуваниште, Млака, Редун, Средње дужи, Кратке ливаде и међубегејско земљиште.

Од култура које се узгајају најраспространије су жито, кукуруз и сунцокрет.

Животињски светУреди

Такође је позната и Павлишка бара која се простире од реке Караш (река) па до села. Ова бара је веома богата рибом, највише су заступљени Барски караш, бела риба, шаран и банатски кедер.

Од птица, на ливадама и у риту се могу видети бела чапља, црна чапља и дивља патка.

ДемографијаУреди

У насељу Павлиш живи 1750 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,2 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 677 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.356
1953. 2.300
1961. 2.246
1971. 2.188
1981. 2.137
1991. 1.999 1.954
2002. 2.237 2.381
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.958 87,52 %
Роми
  
156 6,97 %
Мађари
  
58 2,59 %
Југословени
  
12 0,53 %
Румуни
  
10 0,44 %
Македонци
  
8 0,35 %
Муслимани
  
7 0,31 %
Хрвати
  
5 0,22 %
Словаци
  
3 0,13 %
Чеси
  
2 0,08 %
Бугари
  
2 0,08 %
Црногорци
  
1 0,04 %
непознато
  
8 0,35 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди