Павлиш је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2195 становника.

Павлиш
Павлиш
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 2.195
 — густина51/km2
Географске карактеристике
Координате45° 06′ 18″ С; 21° 14′ 23″ И / 45.104976° С; 21.239638° И / 45.104976; 21.239638
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина90 m
Површина43,0 km2
Павлиш на карти Србије
Павлиш
Павлиш
Павлиш на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26333
Позивни број013
Регистарска ознака

Село има основну школу (Ђура Јакшић), пет прехрамбених продавница (дућана), а такође је и инфраструктура села последњих година побољшана, све улице су асфалтиране а двадесетак бунара снабдевају месни водовод кристално чистом водом.

Прошлост

уреди

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Павлиш припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта.Становништво је било претежно српско.[1]

Дана 4. новембра 1942.. године у селу је у борби са немачким окупатором погинуо народни херој Жарко Зрењанин. Овде се налази Кућа у Ул. Жарка Зрењанина бр. 27а.

Култура

уреди

Село је познато по плесу банатском мађарцу, што је варијанта мађарца који обично добијају имена по месту настанка, те се овај зове и Павлишки мађарац.

Пољопривреда

уреди

Обрадиво земљиште се налази у околини села, око 6000 ланаца, а та околна места су позната по називима: Брест, Дуваниште, Млака, Редун, Средње дужи, Кратке ливаде и међубегејско земљиште.

Од култура које се узгајају најраспространије су жито, кукуруз и сунцокрет.

Животињски свет

уреди

Такође је позната и Павлишка бара која се простире од реке Караш (река) па до села. Ова бара је веома богата рибом, највише су заступљени Барски караш, бела риба, шаран и банатски кедер.

Од птица, на ливадама и у риту се могу видети бела чапља, црна чапља и дивља патка.

Демографија

уреди

У насељу Павлиш живи 1750 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,2 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 677 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.356
1953. 2.300
1961. 2.246
1971. 2.188
1981. 2.137
1991. 1.999 1.954
2002. 2.237 2.381
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.958 87,52%
Роми
  
156 6,97%
Мађари
  
58 2,59%
Југословени
  
12 0,53%
Румуни
  
10 0,44%
Македонци
  
8 0,35%
Муслимани
  
7 0,31%
Хрвати
  
5 0,22%
Словаци
  
3 0,13%
Чеси
  
2 0,08%
Бугари
  
2 0,08%
Црногорци
  
1 0,04%
непознато
  
8 0,35%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди