Палмира (грч. Παλμυρα) је антички град у централном делу данашње Сирије. Његово оригинално име потиче из арамејског језика и значи Белмира (П у српском прелази у Б), јер је град био посвећен богу Белом, чији храм је најимпозантнији део града. Локално становништво данас користи назив Тадмор.

Палмира
Palmyra, view from Qalaat Ibn Maan, Temple of Bel and colonnaded axis.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеПалмира
МестоСиријска пустиња, Tadmur, Сирија Уреди на Википодацима
Координате34°33′01″ СГШ; 38°16′11″ ИГД / 34.550381° СГШ; 38.269791° ИГД / 34.550381; 38.269791
Површина1.640, 16.800 ha (177.000.000, 1,808×109 sq ft)
Укључује
  • Great Colonnade at Palmyra
  • Roman Theatre at Palmyra
  • Temple of Baalshamin
  • Temple of Bel
  • Temple of Nabu
  • Valley of the Tombs Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: i, ii, iv
Референца23
Упис1980. (4. седница)
Угроженост2013 Edit this on Wikidata

Палмира се налази у Сиријској пустињи, око 200 километара североисточно од Дамаска. Овај град је некада био један од најбитнијих центара у региону и важна раскрсница трговачких путева. Оаза у којој се Палмира налази са изворима пијаће и топле воде је свакако доста допринела да овај град буде један од значајних на Путу свиле од Кине до Медитерана.

Познат је као град богате историје и врло очуваних античких грађевина из различитих историјских периода. Управо због тога је једна од најпосећенијих туристичких дестинација Сирије. Град су у мају 2015. заузели припадници Исламске Државе, што је изазвало забринутост за судбину древних споменика, а многе статуе су измештене на друге локације.[1]

Свитање у Палмири

ИсторијаУреди

Период пре доласка РимљанаУреди

 
Белов храм

Јапанска археолошка експедиција је у пећинама источно Палмире пронашла доказе постојања палеолитског човека на том тлу. Такође, надомак извора су пронађени и материјали који потичу из неолита. Верује се да је прво стално насеље на том подручју основано око 3000. п. н. е. Докази о томе су пронађени испод касније изграђеног Беловог храма. Као Тадмор се први пут спомиње у асирским списима у раном другом миленијуму п. н. е.

Помиње се и у Старом завету, где се наводи као део Соломонових територија. Такође, јеврејски историчар Флавије Јосиф у свом делу Јеврејске старине наводи да је управо Соломон основао Палмиру.

Касније (323. п. н. е.), Сирија је постала део Селеукидског царства. Ипак, Селеукиди нису показивало велику заинтересованост за Палмиру, те је она временом постала и независна. Уследио је период грчке окупације о чему нема значајнијих података.

Римска властУреди

 
Улица из римског периода

Римљани су још 41. п. н. е. покушали да освоје Палмиру под вођством Марка Антонија. Ипак, становници града, који су унапред били обавештени о доласку римске војске, су бегом на другу страну Еуфрата измакли пред римским трупама чиме је и римски поход завршен као неуспешан. То наводи на закључак да је у то доба Палмира и даље била претежно номадско насеље чије су главне драгоцености лако могле бити транспортоване и на веће удаљености.

Римско освајање је уследило за време Тиберијеве владавине (14—37) када је град ушао у састав провинције Сирије. Нагли раст Палмира доживљава почетком 2. века н. е. стицајем других геополитичких околности. Наиме, тада је Трајан анектирао краљевство Петру које је контролисало главне караванске путеве. Такође, све више на значају добијао је северни град Антиохија. То је утицало да се каравански путеви помере ка северу, чиме Палмира у великој мери добија на значају. Томе је погодовао и успон суседног Парћанског царства. Велика понуда Партије и велика потражња Рима (наравно, преко Палмире) је трговину учинила још важнијом и стабилнијом у то доба. Трговци из Палмире су поседовали и бродове у водама око Италије, где су довозили индијску свилу. Сам град је 129. посетио цар Хадријан који га је прогласио за слободни град и преименовао га у Палмира Хадријана (Palmyra Hadriana).

Палмира је уживала повлашћен положај у оквиру царства. У њој је био стациониран само лаки гарнизон римске војске, а Палмира је имала свој порески систем из кога је финансирала одржавање и изградњу града и (ређе) неке трговачке подухвате.

Зенобијино краљевствоУреди

Смена династија у Персији (Сасаниди уместо парћанских Арсакида) довела је до погоршања односа између Персије и Рима. Већ 212, Сасаниди су заузели ушће Тигра и Еуфрата, чиме су ограничили трговину палмирских трговаца.

Током кризе 3. века, римски цареви су истовремено морали да воде борбу и са агресивним Сасанидима на Истоку и са разнородним варварским племенима на Рајни и Дунаву. Цар Валеријан је 257. одбрану европских провинција поверио свом сину Галијену, док се сам упутио у рат са Персијом. Валеријан је 258. поставио за намесника Сирије владара Палмире Одената. Најзад, Валеријан је 259. катастрофално поражен у бици код Едесе и заробљен од стране персијског краља Шапура I који га је одвео у сужањство у своју престоницу Ктесифон. Тада је одбрану римског истока успешно преузео Оденат који је у неколико наврата поразио и Персијанце и узурпаторе. због тога му је Валеријанов син Галијен поверио заповедништво над читавим истоком. Оденат је тиме постао владар читавог римског истока и носио је различите титуле и римске и источњачке, мада никада званично није раскинуо своје везе са Римљанима. Када је Оденат пао као жртва атентата 266. или 267. власт је наследио његов малолетни син Вабалат у чије име је владала удовица Зенобија.

За разлику од супруга, Зенобија није оклевала да иступи као самостална владарка и релативно лако је успела да заузме чак и Египат. Убрзо, својем краљевству је припојила и целокупну Сирију, тада римску провинцију, чиме је стигла и далеко на север. Поједине армије су чак зашле дубоко у Малу Азију чиме је под своју контролу ставила све битне трговачке путеве. Зенобијина владавина, иако просвећена и пуна толеранције, није трајала дуго. Већ 272. године, искусни војсковођа, цар Аурелијан је кренуо да поврати своје територије. Прво је повратио Египат, затим Малу азију. У бици код Емесе је поразио целокупну Зенобијину армију и заузео Палмиру. Сама Зенобија је била одведена у заробљеништво. Док је њен син Вабалат умро током пута у Рим, Зенобија је доцније вођена у златним ланцима приликом прославе Аурелијанових тријумфа. Ипак, цар јој је поштедео живот и удао је за једног римског сенатора са којим је живела у Тибуру.

И поред заробљавања њихове владарке, житељи Палмире су се 273. поново побунили против римске власти. Аурелијан је предузео још један поход на Палмиру и овога пута је разорио град до темеља. После овог освајања, Палмира се више никада није опоравила.

Пад ПалмиреУреди

 
Калат ибн Манова тврђава ноћу

После Зенобијине владавине, значај Палмире опада. Томе је допринела и ратоборност владајуће персијске династије, због чега је Палмира претворена у војну базу. Град је додатно утврдио Диоклецијан. Византијска и арапска владавина (од 636. године) нису оставиле већег трага на градску инфраструктуру, осим неколико богомоља. Око 800. године започело је константно осипање становништва узроковано миграцијама, а сам град је коначно напуштен после земљотреса 1089. године.

ТуризамУреди

Становништво овог града се издржава и, уопште, живи претежно од туризма. Милиони страних и домаћих туриста сваке године посећују ову пустињску лепотицу. Мештани на сваком кораку покушавају да продају нешто из великог избора сувенира, разгледница, а нуде се и водичке услуге. Стога не би требало да чуди и велики број оних који настоје да чак и на моторима превезу туристе до најудаљенијих делова археолошког парка, гробница-кула, гробнице Три брата, Ибн Манове тврђаве итд.

Галерија сликаУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Addison, Charles Greenstreet (1838). Damascus and Palmyra: a journey to the East. 2. Richard Bentley. OCLC 833460514. 
  • al-Asaad, Khaled; Chatonnet, Françoise Briquel; Yon, Jean-Baptiste (2005). „Reflections on the tokens found in the Arsu temple”. Ур.: Cussini, Eleonora. A Journey to Palmyra: Collected Essays to Remember Delbert R. Hillers. Brill. ISBN 978-90-04-12418-9. 
  • al-ʻAsqalānī, Aḥmad ibn ʻAlī Ibn Ḥajar (1969) [1446]. Ḥabashī, Ḥasan, ур. Inbāʼ al-ghumr bi-anbāʼ al-ʻumr (на језику: арапски). 2. Majlis al-Aʻlá lil-Shuʼūn al-Islāmīyah: Lajnat Iḥyāʼ al-Turāth al-Islāmī. OCLC 22742875. 
  • al-Maqdissi, Michel (2010). „Matériel pour l'Étude de la Ville en Syrie (Deuxième Partie): Urban Planning in Syria during the SUR (Second Urban Revolution) (Mid-third Millennium BC)”. Al-Rāfidān (Journal of Western Asiatic Studies). Institulte for Cultural studies of Ancient Iraq, Kokushikan University. Special Issue. ISSN 0285-4406. 
  • al-ʻUmarī, Aḥmad ibn Yaḥyá Ibn Faḍl Allāh (2002) [1348]. al-Sarīḥī, ʻAbd Allāh ibn Yaḥyá, ур. Masālik al-abṣār fī mamālik al-amṣār (مسالك الأبصار في ممالك الأمصار) (на језику: арапски). 3. Abū Dhabī : al-Majmaʻ al-Thaqāfī. OCLC 4771042475. 
  • al-Ziriklī, Khayr al-Dīn (2002) [1927]. al-Aʻlām : qāmūs tarājim li-ashhar al-rijāl wa-al-nisāʼ min al-ʻArab wa-al-mustaʻribīn wa-al-mustashriqīn (на језику: арапски). 7 (15 изд.). Dār al-ʻIlm lil-Malāyīn. OCLC 78683884. 
  • Ando, Clifford (2012). Imperial Rome AD 193 to 284: The Critical Century. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-5534-2. 
  • Andrade, Nathanael J. (2013). Syrian Identity in the Greco-Roman World. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01205-9. 
  • Bacharach, Jere L. (1996). „Marwanid Umayyad Building Activities: Speculations on Patronage”. Ур.: Necipoğlu, Gülru. Muqarnas: An Annual on the Visual Cultures of the Islamic World. 13. Brill. ISBN 978-90-04-25933-1. ISSN 0732-2992. 
  • Ball, Warwick (2002) [1999]. Rome in the East: The Transformation of an Empire. Routledge. ISBN 978-1-134-82387-1. 
  • Ball, Warwick (2009). Out of Arabia: Phoenicians, Arabs, and the Discovery of Europe. Asia in Europe and the making of the West. 1. East & West Publishing. ISBN 978-1-56656-801-2. 
  • Barnard, Anne; Saad, Hwaida (31. 8. 2015). „Palmyra Temple Was Destroyed by ISIS, U.N. Confirms”. The New York Times. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Beattie, Andrew; Pepper, Timothy (2001). The Rough Guide to Syria (2 изд.). Rough Guides. ISBN 978-1-85828-718-8. 
  • Belnap, R. Kirk; Haeri, Niloofar (1997). Structuralist Studies in Arabic Linguistics: Charles A. Ferguson's Papers, 1954–1994. Studies in Semitic Languages and Linguistics. 24. Brill. ISBN 978-90-04-10511-9. ISSN 0081-8461. 
  • Ben-Yehoshua, Shimshon; Borowitz, Carole; Hanus, Lumír Ondøej (2012). „Spices: Frankincense, Myrrh, and Balm of Gilead: Ancient Spices of Southern Arabia and Judea”. Ур.: Janick, Jules. Horticultural Reviews. Horticultural Reviews. 39. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-10058-5. 
  • Benzel, Kim; Graff, Sarah B.; Rakic, Yelena; Watts, Edith W. (2010). Art of the Ancient Near East: A Resource for Educators. Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-1-58839-358-6. 
  • Beyer, Klaus (1986) [1984]. The Aramaic Language, Its Distribution and Subdivisions. Превод: Healey, John F. Vandenhoeck & Ruprecht. ISBN 978-3-525-53573-8. 
  • Bielińska, Dorota (1997). „Small finds from pre-Classical Palmyra”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 10. ISSN 0081-6787. 
  • Brauer, George C. (1975). The Age of the Soldier Emperors: Imperial Rome, A.D. 244–284. Noyes Press. ISBN 978-0-8155-5036-5. 
  • Browning, Iain (1979). Palmyra. Noyes Press. ISBN 978-0-8155-5054-9. 
  • Bryce, Trevor (2009). The Routledge Handbook of the Peoples and Places of Ancient Western Asia: The Near East from the Early Bronze Age to the fall of the Persian Empire. Routledge. ISBN 978-1-134-15907-9. 
  • Bryce, Trevor (2014). Ancient Syria: A Three Thousand Year History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-100292-2. 
  • Bubeník, Vít (1989). Hellenistic and Roman Greece as a Sociolinguistic Area. Current Issues in Linguistic Theory Series. 57. John Benjamins Publishing. ISBN 978-9-027-23551-0. 
  • Burns, Ross (2009) [1992]. Monuments of Syria: A Guide (revised изд.). I.B.Tauris. ISBN 978-0-85771-489-3. 
  • Burns, Ross (2007) [2005]. Damascus: A History. Routledge. ISBN 978-1-134-48849-0. 
  • Busta, Hallie (23. 10. 2015). „An Open-Source Project to Rebuild Palmyra”. The Journal of the American Institute of Architects. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Butcher, Kevin (2003). Roman Syria and the Near East. The British Museum Press. ISBN 978-0-7141-2235-9. 
  • Byliński, Janusz (1995). Gawlikowski, Michał; Daszewski, Wiktor A., ур. „Palmyra: Arab Castle”. Polish Archaeology in the Mediterranean. Warsaw University Press. 7. ISSN 1234-5415. 
  • Byliński, Janusz (1999). „Qal'at Shirkuh at Palmyra: A Medieval Fortress Reinterpreted”. Bulletin d'Études Orientales. l'Institut français d'archéologie du Proche-Orient. 51. ISBN 978-2-901315-56-8. ISSN 2077-4079. 
  • Cameron, Christina; Rössler, Mechtild (2016) [2013]. Many Voices, One Vision: The Early Years of the World Heritage Convention. Routledge. ISBN 978-1-317-10102-4. 
  • Carissimo, Justin (4. 7. 2015). „Isis propaganda video shows 25 Syrian soldiers executed by teenage militants in Palmyra”. The Independent. Приступљено 4. 3. 2017. 
  • Carter, Terry; Dunston, Lara; Thomas, Amelia (2008). Syria & Lebanon. Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-609-0. 
  • Casule, Francesca (2008). Art and History: Syria. Превод: Boomsliter, Paula Elise; Dunbar, Richard. Casa Editrice Bonechi. ISBN 978-88-476-0119-2. 
  • Cave, Terry (2012) [2003]. The Battle Honours of the Second World War 1939–1945 and Korea 1950–1953: British and Colonial Regiments. Andrews UK Limited. ISBN 978-1-781-51379-8. 
  • Çelebi, Evliya (1834) [1681]. Narrative of Travels in Europe, Asia, and Africa in the Seventeenth Century. 1. Превод: von Hammer-Purgstall, Freiherr. Oriental Translation Fund. OCLC 754957231. 
  • Chamberlain, Michael (2005). „Military Patronage States and the Political economy of the Frontier, 1000–1250”. Ур.: Choueiri, Youssef M. A Companion to the History of the Middle East. Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-5204-4. 
  • Chapot, Victor (2014) [1928]. Ogden, Charles Kay, ур. The Roman World. The History of Civilization. Превод: Parker, Edward Adams. Routledge. ISBN 978-1-134-73140-4. 
  • Charnock, Richard Stephen (1859). Local Etymology: A Derivative Dictionary of Geographical Names. Houlston and Wright. OCLC 4696115. 
  • Cline, Eric H.; Graham, Mark W. (2011). Ancient Empires: From Mesopotamia to the Rise of Islam. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88911-7. 
  • Cobb, Paul M. (2001). White Banners: Contention in 'Abbasid Syria, 750–880. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-4880-9. 
  • Colledge, Malcolm Andrew Richard (1976). The Art of Palmyra. Studies in Ancient Art and Archaeology. 4. Thames & Hudson. ISBN 978-0-89158-617-3. 
  • Colledge, Malcolm Andrew Richard (1986). van Baaren, Theodoor Pieter; van den Bosch, Lourens Peter; Kippenberg, Hans Gerhard; Leertouwer, Lammert; Leemhuis, Fred; te Velde, Henk; Witte, Hans Antonius; Buning, H., ур. The Parthian Period. Iconography of Religions. Section XIV: Iran (Institute of Religious Iconography, State University Groningen). 3. Brill. ISBN 978-90-04-07115-5. ISSN 0169-9873. 
  • Colledge, Malcolm Andrew Richard; Wiesehöfer, Josef (2014) [1998]. „Palmyra”. Ур.: Hornblower, Simon; Spawforth, Antony; Eidinow, Esther. The Oxford Companion to Classical Civilization (2 изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-870677-9. 
  • Cooke, George Albert (1903). A Text-Book of North-Semitic Inscriptions: Moabite, Hebrew, Phoenician, Aramaic, Nabataean, Palmyrene, Jewish. The Clarendon Press. ISBN 978-5-87188-785-1. 
  • Cotterman, William W. (2013). Improbable Women: Five who Explored the Middle East. Contemporary Issues in the Middle East. Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-5231-1. 
  • Crawford, J. Stephens (1990). The Byzantine Shops at Sardis. Monograph / Archaeological Exploration of Sardis. 9. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-08968-6. ISSN 0066-5975. 
  • Curry, Andrew (20. 7. 2012). „Mystery of Lost Roman City Solved: Ancients Greened the Desert?”. National Geographic News. Приступљено 11. 12. 2016. 
  • Dąbrowa, Edward (1979). „Les Troupes Auxiliaires de L'armée Romaine en Syrie au Ier Siècle de Notre ère”. Dialogues d'Histoire Ancienne. Annales littéraires de l'Université de Besançon (Volume 239). les Presses universitaires de Franche-Comté. 5. ISBN 978-2-251-60239-4. ISSN 0755-7256. doi:10.3406/dha.1979.1387. 
  • Dąbrowa, Edward (1993). Legio X Fretensis. A Prosopographical Study of its Officers (I–III c. AD) . Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. Historia Einzelschriften. 66. Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-05809-4. 
  • Darke, Diana (2006). Syria. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-162-3. 
  • Darke, Diana (2010) [2006]. Syria (2 изд.). Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-314-6. 
  • Dearden, Lizzie (2. 3. 2017). „Isis driven out of ancient Syrian city of Palmyra for second time”. The Independent. Приступљено 4. 3. 2017. 
  • De Blois, Lukas (1976). The Policy of the Emperor Gallienus. Dutch Archaeological and Historical Society: Studies of the Dutch Archaeological and Historical Society. 7. Brill. ISBN 978-90-04-04508-8. 
  • De Laborde, Leon (1837). „Journey Through Arabia Petraea, To Mount Sinai, And The Excavated City Of Petra, The Edom Of The Prophecies 1836”. The Quarterly Christian Spectator. New Haven : A. H. Maltby. 9. OCLC 176276638. 
  • Dignas, Beate; Winter, Engelbert (2007) [2001]. Rome and Persia in Late Antiquity: Neighbours and Rivals. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84925-8. 
  • Dirven, Lucinda (1998). „The Palmyrene diaspora in East and West : a Syrian community in the diaspora in the Roman period”. Ур.: ter Haar, Gerrie. Strangers and sojourners: religious communities in the diaspora. Peeters Publishers. ISBN 978-90-429-0663-1. 
  • Dirven, Lucinda (1999). The Palmyrenes of Dura-Europos: A Study of Religious Interaction in Roman Syria. Religions in the Graeco-Roman World. 138. Brill. ISBN 978-90-04-11589-7. ISSN 0927-7633. 
  • Dixon, Karen R.; Southern, Patricia (2005) [1992]. The Roman Cavalry. Routledge. ISBN 978-1-135-11407-7. 
  • Downey, Susan (1977). „"Temples a Escaliers": The Dura Evidence”. Ур.: Stroud, Ronald S.; Levine, Philip. California Studies in Classical Antiquity. 9. University of California Press. ISBN 978-0-520-09565-6. 
  • Downey, Susan (1996). „Funerary sculptures of Palmyra; Review of A. Sadurska and A. Bounni, Les sculptures funéraires de Palmyre”. Journal of Roman Archaeology. 9. ISSN 1047-7594. 
  • Drijvers, Hendrik Jan Willem (1976). van Baaren, Theodoor Pieter; Leertouwer, Lammert; Leemhuis, Fred; Buning, H., ур. The Religion of Palmyra. Iconography of Religions. Section XV Mesopotamia and the Near East (Institute of Religious Iconography, State University Groningen). Brill. ISBN 978-0-585-36013-3. ISSN 0169-8036. OCLC 714982019. 
  • Drijvers, Hendrik Jan Willem (1980). Cults and Beliefs at Edessa. Études préliminaires aux religions orientales dans l'Empire romain. 82. Brill. ISBN 978-90-04-06050-0. 
  • Drijvers, Hendrik Jan Willem (1990). „The Syrian Cult Relief”. Ур.: Kippenberg, Hans G.; van den Bosch, Lourens P.; Leertouwer, Lammert; Witte, Hans Antonius. Genres in Visual Representations: Proceedings of a Conference Held in 1986 by Invitation of the Werner-Reimers-Stiftung in Bad Homburg (Federal Republic of Germany). Visible Religion. Annual for Religious Iconography (Institute of Religious Iconography, State University Groningen). 7. Brill. ISBN 978-90-04-09094-1. 
  • Drinkwater, John (2005). „Maximinus to Diocletian and the 'crisis'”. Ур.: Bowman, Alan K.; Garnsey, Peter; Cameron, Averil. The Crisis of Empire, AD 193–337. The Cambridge Ancient History. 12. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-30199-2. 
  • Dubnov, Simon (1968) [1916]. History of the Jews From the Roman Empire to the Early Medieval Period. 2. Превод: Spiegel, Moshe. Thomas Yoseloff. OCLC 900833618. 
  • Dupont-Sommer, André (1970). „Une Nouvelle Inscription Araméenne d'Asoka Trouvée Dans la Vallée du Laghman (Afghanistan)”. Comptes Rendus des Séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. 114 (1). ISSN 0151-0509. 
  • Edwell, Peter (2008). Between Rome and Persia: The Middle Euphrates, Mesopotamia and Palmyra Under Roman Control. Routledge. ISBN 978-1-134-09573-5. 
  • Ehrenkreutz, Andrew S. (1972). Saladin. State University of New York Press. ISBN 978-0-87395-095-4. 
  • Élisséeff, Nikita (2007). „Homs”. Ур.: Bosworth, Clifford Edmund. Historic Cities of the Islamic World. EI Reference Guides. 1. Brill. ISBN 978-90-04-15388-2. 
  • Elton, Hugh (1996). Frontiers of the Roman Empire. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-33111-3. 
  • Evans, Jean M.; Kevorkian, Hagop (2000). „Palmyra”. Ур.: Milleker, Elizabeth J. The Year One: Art of the Ancient World East and West. Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-961-1. 
  • Fellmann, Rudolf (1987). „Der Palast der Königin Zenobia”. Ур.: al-Asaad, Khaled; Ruprechtsberger, Erwin Maria. Palmyra, Geschichte, Kunst und Kultur der Syrischen Oasenstadt: Einführende Beiträge und Katalog zur Ausstellung. Linzer Archäologische Forschungen (на језику: немачки). 16. Gutenberg. ISBN 978-3-900-40115-3. 
  • Fields, Nic (2008). The Walls of Rome. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-198-4. 
  • Fowden, Elizabeth Key (1999). The Barbarian Plain: Saint Sergius between Rome and Iran. Transformation of the Classical Heritage. 28. University of California Press. ISBN 978-0-520-92220-4. 
  • Fowden, Garth (2004). Qusayr 'Amra: Art and the Umayyad Elite in Late Antique Syria. Transformation of the Classical Heritage Series. 36. University of California Press. ISBN 978-0-520-92960-9. 
  • Gambino, Lauren (28. 3. 2016). „Damages to Palmyra ruins in Syrian recapture less than feared, experts say”. The Guardian. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Gates, Charles (2003). Ancient Cities: The Archaeology of Urban Life in the Ancient Near East and Egypt, Greece and Rome. Routledge. ISBN 978-1-134-67662-0. 
  • Gawlikowski, Michal (2005). „The City of the Dead”. Ур.: Cussini, Eleonora. A Journey to Palmyra: Collected Essays to Remember Delbert R. Hillers. Brill. ISBN 978-90-04-12418-9. 
  • Gawlikowski, Michał (2011). Zych, Iwona; Szymczak, Agnieszka, ур. „Palmyra: reexcavating the site of the Tariff (fieldwork in 2010 and 2011)”. Polish Archaeology in the Mediterranean. Warsaw University Press. 23 (1). ISSN 1234-5415. 
  • Gawlikowski, Michał (2013). „Preface”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 12: Fifty Years of Polish Excavations in Palmyra 1959–2009, International Conference,Warsaw, 6–8 December 2010. ISSN 0081-6787. 
  • Gibb, Hamilton Alexander Rosskeen (2002) [1932]. The Damascus Chronicle of the Crusades: Extracted and Translated from the Chronicle of Ibn Al-Qalanisi (Dover изд.). Dover publications. ISBN 978-0-486-42519-1. 
  • Grabar, Oleg; Holod, Reneta; Knustad, James; Trousdale, William (1978). City in the Desert. Qasr al-Hayr East. Harvard Middle Eastern Monographs. 23–24. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-13195-8. 
  • Graf, David F. (1989). „Zenobia and the Arabs”. Ур.: French, David H.; Lightfoot, Chris S. The Eastern frontier of the Roman Empire: proceedings of a colloquium held at Ankara in September 1988 (Volume 1). British Archaeological Reports. 553. BAR Publishing. ISBN 978-0-86054-700-6. 
  • Grainger, John D. (1997). A Seleukid Prosopography and Gazetteer. Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batava. Supplementum. 172. Brill. ISBN 978-9-004-10799-1. ISSN 0169-8958. 
  • Grainger, John D. (2013). The Battle for Syria, 1918–1920. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-803-6. 
  • Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2005) [2002]. The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars, part 2, AD 363–628. Routledge. ISBN 978-1-134-75646-9. 
  • Greenberg, Andy (21. 10. 2015). „A Jailed Activist's 3-D Models Could Save Syria's History From ISIS”. Wired. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Greene, Joseph A. (2001). „Aram”. Ур.: Metzger, Bruce Manning; Coogan, Michael David. The Oxford Guide to People & Places of the Bible. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517610-0.  Непознати параметар |chapter-url-access= игнорисан (помоћ)
  • Guntern, Gottlieb (2010). The Spirit of Creativity: Basic Mechanisms of Creative Achievements. University Press of America. ISBN 978-0-7618-5053-3. 
  • Hachlili, Rachel (1998). Ancient Jewish Art and Archaeology in the Diaspora. Handbook of Oriental Studies. Section 1 the near and Middle East Series. 35. Brill. ISBN 978-90-04-10878-3. 
  • Halsberghe, Gaston H. (1972). The Cult of Sol Invictus. Études Préliminaires aux Religions Orientales dans l'Empire Romain. 23. Brill. ISBN 978-9-004-30831-2. 
  • Hamilton, Bernard (2005) [2000]. The Leper King and His Heirs: Baldwin IV and the Crusader Kingdom of Jerusalem (Digitally Printed First Paperback Version изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01747-3. 
  • Hanne, Eric J. (2007). Putting the Caliph in His Place: Power, Authority, and the Late Abbasid Caliphate. Fairleigh Dickinson University Press. ISBN 978-0-8386-4113-2. 
  • Harris, William (2012). Lebanon: A History, 600–2011. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-021783-9. 
  • Hartmann, Udo (2001). Das palmyrenische Teilreich (на језику: немачки). Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-07800-9. 
  • Hartmann, Udo (2016). „What was it Like to be a Palmyrene in the Age of Crisis? Changing Palmyrene Identities in the Third Century AD”. Ур.: Kropp, Andreas; Raja, Rubina. The World of Palmyra. Palmyrenske Studier. 1. The Royal Danish Academy of Sciences and Letters- Specialtrykkeriet Viborg a-s. ISBN 978-8-773-04397-4. ISSN 1904-5506.  Непознати параметар |chapter-url-access= игнорисан (помоћ)
  • Hawting, Gerald R. (1991). „Marwan II”. Ур.: Bosworth, Clifford Edmund; van Donzel, Emeri J.; Lewis, Bernard; Pellat, Charles. The Encyclopaedia of Islam (New Edition/EI-2). 6. Brill. ISBN 978-90-04-08112-3. 
  • Healey, John F. (1990). The Early Alphabet . Reading the Past. 9. University of California Press. ISBN 978-0-520-07309-8. ISSN 1754-7989. 
  • Healey, John F. (2009). Aramaic Inscriptions and Documents of the Roman Period. Textbook of Syrian Semitic Inscriptions. 4. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925256-5. 
  • Hijmans, Steven Ernst (2009). Sol: The Sun in the Art and Religions of Rome. University Library Groningen. ISBN 978-9-036-73931-3. 
  • Hillenbrand, Robert (1999). „'Anjar and Early Islamic Urbanism”. Ур.: Brogiolo, Gian Pietro; Perkins, Bryan Ward. The Idea and Ideal of the Town Between Late Antiquity and the Early Middle Ages. The Transformation of the Roman World. 4. Brill. ISBN 978-90-04-10901-8. ISSN 1386-4165. 
  • Hoffmann-Salz, Julia (2015). „The Local Economy of Palmyra: Organizing Agriculture in an Oasis Environment”. Ур.: Erdkamp, Paul; Verboven, Koenraad; Zuiderhoek, Arjan. Ownership and Exploitation of Land and Natural Resources in the Roman World. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-872892-4. 
  • Holmes, Oliver (3. 4. 2013). „Syria's ancient oasis city of Palmyra threatened in fighting”. Reuters. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Holt, Peter Malcolm (2013) [1986]. The Age of the Crusades: The Near East from the Eleventh Century to 1517. Routledge. ISBN 978-1-317-87152-1. 
  • Holt, Peter Malcolm (1995). Early Mamluk Diplomacy, 1260–1290: Treaties of Baybars and Qalāwūn with Christian Rulers. Islamic History and Civilization. Studies and Texts. 12. Brill. ISBN 978-90-04-10246-0. 
  • Hourani, George Fadlo (1995) [1951]. Carswell, John, ур. Arab Seafaring in the Indian Ocean in Ancient and Early Medieval Times. Khayats Oriental Reprints. 3 (expanded изд.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00032-9. 
  • Howard, Michael C. (2012). Transnationalism in Ancient and Medieval Societies: The Role of Cross-Border Trade and Travel. McFarland. ISBN 978-0-7864-9033-2. 
  • Hoyland, Robert G. (2001). Arabia and the Arabs. From the Bronze Age to the Coming of Islam. Routledge. ISBN 978-0-415-19535-5. 
  • Hudson, Leila G. (2008). Transforming Damascus: Space and Modernity in an Islamic City. Tauris Academic Studies. ISBN 978-1-84511-579-1. 
  • Humphreys, R. Stephen (1977). From Saladin to the Mongols: The Ayyubids of Damascus, 1193–1260. State University of New York Press. ISBN 978-0-87395-263-7. 
  • Ibn al-ʻAdīm, Kamāl al-Dīn ʻUmar ibn Aḥmad (1988) [1262]. Zakkār, Suhayl, ур. Bughyat al-ṭalab fī tārīkh Ḥalab (на језику: арапски). 7. Dār al-Fikr (دار الفكر). OCLC 30968859. 
  • Ibn al-Qalanisi, Abū Yaʻlā Ḥamzah ibn Asad ibn ʻAlī ibn Muḥammad al-Tamīmī (1983) [1160]. Zakkār, Suhayl, ур. Tārīkh Dimashq (на језику: арапски). Dār Ḥassān. OCLC 23834177. 
  • Ibn Arabshah, Ahmad ibn Muhammad (1986) [1437]. Ḥimṣī, Fāyiz, ур. ʻAjāʼib al-maqdūr fī nawāʼib Tīmūr (на језику: арапски). Muʼassasat al-Risālah. OCLC 19942469. 
  • Ibn 'Asakir, Ali ibn al-Hasan ibn Hibat Allah ibn 'Abd Allah, Thiqat al-Din, Abu al-Qasim (1995) [1174]. ʻAmrawī, ʻUmar ibn Gharāmah, ур. Tarikh Madinat Dimashiq (تاريخ مدينة دمشق) (на језику: арапски). 57. Dār al-Fikr (دار الفكر). OCLC 4770667638. 
  • Ibn Battuta, Muhammad (1997) [1355]. Tāzī, ʻAbd al-Hādī, ур. Riḥlat Ibn Baṭūṭah al-musammāh Tuḥfat al-nuẓẓār fī gharāʼib al-amṣār wa-ʻajāʼib al-asfār. Silsilat al-turāth (на језику: арапски). 1. Akādīmīyat al-Mamlakah al-Maghribīyah. OCLC 37241892. 
  • Ibn Khaldūn, ʻAbd al-Raḥmān (1988) [1375]. Zakkār, Suhayl; Šaḥāda, Ḫalīl, ур. Muqaddima (al-ʻibar wa-dīwān al-mubtadaʼ wa-al-khabar f̣ī ayyām al-ʻArab wa-al-ʻAjam ẉa-al-Barbar wa-man ʻāṣarahum min dhawī al-sulṭān al-al-akbar wa-huwa tarīkh waḥīd ʻaṣrih) (на језику: арапски). 5 (2 изд.). Dār al-Fikr (دار الفكر). OCLC 912572900. 
  • Ibn Šaddād, Bahā' ad-Dīn Yūsuf Ibn-Rāfiʿ (1732) [1228]. Vita et res gestae sultani Almalichi Alnasiri Saladini (на језику: латински). Превод: Schultens, Albert. Samuel Luchtmans. OCLC 716049041. 
  • Intagliata, Emanuele E. (2018). Palmyra after Zenobia AD 273–750: An Archaeological and Historical Reappraisal. Oxbow Books. ISBN 978-1-785-70945-6. 
  • Irwin, Robert (2003). „Tribal Feuding and Mamluk Factions in Medieval Syria”. Ур.: Robinson, Chase F. Texts, Documents, and Artefacts: Islamic Studies in Honour of D.S. Richards. Islamic History and Civilization. Studies and Texts. 45. Brill. ISBN 978-90-04-12864-4. 
  • Ismail, Farouk (2002). „Relations between Misherfeh-Qatna and the Middle Euphrates Region in the Middle Bronze Age (2000–1600 B.C.)”. Ур.: Maqdissi, Michel; Abdulkarim, Maamoun. The Syrian Djezireh: Cultural Heritage and Interrelations. International Colloquium: Deir ez-Zor, April 22–25, 1996. Documents d'Archéologie Syrienne. 1. Dimashq: Wizārat al-Thaqāfah, al-Mudīrīyah al-ʻĀmmah lil-Āthār wa-al-Matāḥif. OCLC 192118525. 
  • Izumi, Takura (1995). „The Remains of Palmyra, the City of Caravans, and an Estimation of the City's Ancient Environment”. Silk Roadology: Bulletin of the Research Center for Silk Roadology. Research Center for Silk Roadology. 1. OCLC 174059209. 
  • Jeffries, Stuart (2. 9. 2015). „Isis's destruction of Palmyra: 'The heart has been ripped out of the city'. The Guardian. Приступљено 4. 3. 2017. 
  • Juchniewicz, Karol (2013). „Late Roman fortifications in Palmyra”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 12: Fifty Years of Polish Excavations in Palmyra 1959–2009, International Conference,Warsaw, 6–8 December 2010. ISSN 0081-6787. 
  • Kaizer, Ted (2005). „Kingly Priests in the Roman Near East?”. Ур.: Hekster, Olivier; Fowler, Richard. Imaginary Kings: Royal Images in the Ancient Near East, Greece and Rome. Oriens et Occidens. 11. Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-08765-0. 
  • Kaizer, Ted (2017). „Trajectories of Hellenism at Tadmor-Palmyra and Dura-Europos”. Ур.: Chrubasik, Boris; King, Daniel. Hellenism and the Local Communities of the Eastern Mediterranean: 400 BCE–250 CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-192-52819-3. 
  • Kennedy, David; Riley, Derrick (2004) [1990]. Rome's Desert Frontiers. Routledge. ISBN 978-1-135-78269-6. 
  • Kennedy, Hugh N. (2006). The Byzantine and Early Islamic Near East. Variorum Collected Studies Series. 860. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-5909-9. 
  • Kitto, John (1837). The Pictorial Bible – being the Old and New Testaments according to authorized versions. 2. Charles Knight & Co. OCLC 729755279. 
  • Lamb, Franklin (31. 5. 2017). „Palmyra Update: Major Restorations Ready to Launch as Global Partners Await Security”. CounterPunch. Приступљено 1. 6. 2017. 
  • Le Strange, Guy (1890). Palestine under the Moslems, a description of Syria and the Holy Land from A.D. 650 to 1500. Translated from the works of the medieval Arab geographers. Houghton, Mifflin and Co. OCLC 5965873. 
  • Levick, Barbara (2007). Julia Domna: Syrian Empress. Routledge. ISBN 978-1-134-32351-7. 
  • Limet, Henri (1977). „Permanence et changement dans la toponymie”. Ур.: Fahd, Toufic. La Toponymie Antique (actes du colloque de Strasbourg, 12–14 juin 1975). Travaux du Centre de recherche sur le Proche-Orient et la Grèce antiques (на језику: француски). 4. Brill. OCLC 629792501. 
  • Liverani, Mario (2013). The Ancient Near East: History, Society and Economy. Routledge. ISBN 978-1-134-75084-9. 
  • Loewe, Herbert Martin James (1923). „The Seljuqs”. Ур.: Bury, John Bagnell; Tanner, Joseph Robson; Previté-Orton, Charles William; Brooke, Zachary Nugent. The Eastern Roman Empire. The Cambridge Medieval History. 4. Cambridge University Press. OCLC 650498400. 
  • Loveluck, Louisa (16. 6. 2015). „Syrian regime 'launches air strike on world famous ancient city of Palmyra'. The Telegraph. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Luxenberg, Christoph (2007) [2000]. The Syro-Aramaic Reading of the Koran: A Contribution to the Decoding of the Language of the Koran. Verlag Hans Schiler. ISBN 978-3-89930-088-8. 
  • MacDowall, David w.; Taddei, Maurizio (1978). „The Early Historic Period: Achaemenids and Greeks”. Ур.: Allchin, Frank Raymond; Hammond, Norman. The Archaeology of Afghanistan from Earliest Times to the Timurid Period. Academic Press. ISBN 978-0-120-50440-4. 
  • Mackay, Christopher S. (2004). Ancient Rome: A Military and Political History. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80918-4. 
  • Mackay, Mairi (18. 5. 2015). „Palmyra: Will ISIS bulldoze ancient Syrian city?”. CNN. Приступљено 2. 12. 2016. 
  • Majcherek, Grzegorz (2013). „Excavating the basilicas”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 12 (Fifty Years of Polish Excavations in Palmyra 1959–2009: International Conference, Warsaw, 6–8 December 2010). ISSN 0081-6787. 
  • Major, Balázs (2001). „Al-Malik Al-Mujahid, Ruler of Homs, and the Hospitallers (The Evidence in the Chronicle of Ibn Wasil)”. Ур.: Hunyadi, Zsolt; Laszlovszky, József. The Crusades and the Military Orders: Expanding the Frontiers of Medieval Latin Christianity. Central European University Medievalia Series. 1. Central European University Press. ISBN 978-963-9241-42-8. ISSN 1587-6470. 
  • Makieh, Kinda (4. 10. 2015). „Islamic State militants blow up ancient Arch of Triumph in Palmyra”. Reuters. Приступљено 2. 12. 2016. 
  • Makieh, Kinda (2. 4. 2016). „Palmyra's dynamited temple can be restored, de-miners use robots”. Reuters. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Makieh, Kinda; Francis, Ellen (3. 3. 2017). „Less damage to ancient Palmyra than feared, Syrian antiquities chief says”. Reuters. Приступљено 6. 3. 2017. 
  • Makieh, Kinda; Perry, Tom; Merriman, Jane (1. 10. 2017). „Palmyra statue damaged by Islamic State goes on display in Damascus”. Reuters. Приступљено 3. 10. 2017. 
  • Maqdisi, Firas (5. 3. 2017). „Expert says Islamic State has badly damaged major Palmyra monument”. Reuters. Приступљено 6. 3. 2017. 
  • Markowski, Bartosz (2005). Gawlikowski, Michał; Daszewski, Wiktor A., ур. „The Lion of Allat in Palmyra New Museum Display Project”. Polish Archaeology in the Mediterranean. Warsaw University Press. 16. ISSN 1234-5415. 
  • Matthiae, Paolo (30. 6. 2017). „Archeaologist says '70% of Palmyra can be rebuilt'. Agenzia Nazionale Stampa Associata (ANSA). Приступљено 4. 7. 2017. 
  • Macdonald, Michael C. A. (2009). „On Saracens, the Rawwāfah Inscription and the Roman Army”. Literacy and Identity in Pre-Islamic Arabia. Variorum Collected Studies Series. Ashgate Variorum. ISBN 978-0-754-65965-5. 
  • McGirk, Tim (10. 7. 2015). „Syrians Race to Save Ancient City's Treasures from ISIS”. National Geographic News. Приступљено 2. 12. 2016. 
  • McLaughlin, Raoul (2010). Rome and the Distant East: Trade Routes to the ancient lands of Arabia, India and China. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-1-4411-6223-6. 
  • Meier, Christian (1990) [1980]. The Greek Discovery of Politics. Превод: McLintock, David. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-36232-1. 
  • Mennen, Inge (2011). Power and Status in the Roman Empire, AD 193–284. Impact of Empire. 12. Brill. ISBN 978-90-04-20359-4. 
  • Métral, Francoise (2000). „Managing Risk: Sheep-Rearing and Agriculture in the Syrian Steppe”. Ур.: Mundy, Martha; Musallam, Basim. The Transformation of Nomadic Society in the Arab East. University of Cambridge Oriental Publications. 58. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77057-6. ISSN 0068-6891. 
  • Meyer, Jørgen Christian (2013). „City and Hinterland. Villages and Estates North of Palmyra. New Perspectives”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 12. ISSN 0081-6787. 
  • Meyer, Jørgen Christian (2017a). Palmyrena: Palmyra and the Surrounding Territory from the Roman to the Early Islamic Period. Archaeopress Publishing. ISBN 978-1-784-91708-1. 
  • Meyer, Jørgen Christian (2017b). „The Bride of the Dry Steppe: Palmyra and the Surrounding Territory”. Ур.: Aruz, Joan. Palmyra: Mirage in the Desert. Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-1-588-39631-0. 
  • Michalska, Julia (21. 10. 2016). „The man who spent 40 years preserving Palmyra's past”. The Art Newspaper. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2016. Приступљено 15. 12. 2016. 
  • Millar, Fergus (1993). The Roman Near East, 31 B.C.–A.D. 337 . Harvard University Press. ISBN 978-0-674-77886-3. 
  • Millar, Fergus (2006). Cotton, Hannah M.; Rogers, Guy M., ур. The Greek World, the Jews & the East. Rome, the Greek World, and the East. 3. University of North Carolina Press. ISBN 978-0-807-87665-7. 
  • Millar, Fergus (2007). „Theodoret of Cyrrhus: A Syrian in Greek Dress?”. Ур.: Amirav, Hagit; ter Haar Romeny, Bas. From Rome to Constantinople: Studies in Honour of Averil Cameron. Late Antique History and Religion. 1. Peeters Publishers. ISBN 978-90-429-1971-6. ISSN 2030-5915. 
  • Moubayed, Sami (2012). Syria and the USA: Washington's Relations with Damascus from Wilson to Eisenhower. Library of International Relations. 56. I.B.Tauris. ISBN 978-1-780-76768-0. 
  • Mukherjee, Bratindra Nath (2000) [1984]. Studies in Aramaic Edicts of Aśoka (2 изд.). Kolkata: Indian Museum. OCLC 62327000. 
  • Murtonen, Aimo Edvard (1986). Hospers, Johannes Hendrik, ур. Hebrew in its West Semitic Setting. A Comparative Survey of Non-Masoretic Hebrew Dialects and Traditions. Part 1. A Comparative Lexicon. Studies in Semitic Languages and Linguistics. 13. Brill. ISBN 978-90-04-08899-3. 
  • Neep, Daniel (2012). Occupying Syria Under the French Mandate: Insurgency, Space and State Formation. Cambridge Middle East Studies. 38. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-00006-3. 
  • O'Connor, Michael Patrick (1988). „The etymologies of Tadmor and Palmyra”. Ур.: Arbeitman, Yoël L. A Linguistic Happening in Memory of Ben Schwartz: Studies in Anatolian, Italic, and Other Indo-European Languages. Bibliothèque des Cahiers de l'Institut de linguistique de Louvain (BCILL). 42. Peeters Publishers. ISBN 978-90-6831-143-3. ISSN 0779-1666. 
  • O'Connor, Roisin (30. 8. 2015). „Isis in Syria: Militants 'severely damage' ancient Bel Temple in Palmyra using explosives”. The Independent. Приступљено 4. 3. 2017. 
  • Peters, John Punnett (1910). „Deir”. The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. 7 (11 изд.). Cambridge University Press. OCLC 630332011. 
  • Petersen, Andrew (1996). Dictionary of Islamic Architecture . Routledge. ISBN 978-1-134-61365-6. 
  • Plets, Gertjan (2017). „Violins and Trowels for Palmyra: Post-Conflict Heritage Politics”. Anthropology Today. Royal Anthropological Institute. 33 (4). ISSN 1467-8322. 
  • Pollard, Nigel (2000). Soldiers, Cities, and Civilians in Roman Syria. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-11155-8. 
  • Potter, David S. (2010). „The Transformation of the Empire: 235–337 CE”. Ур.: Potter, David S. A Companion to the Roman Empire. Blackwell Companions to the Ancient World. 32. Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-9918-6. 
  • Purcell, Nicholas (1997). „Rome's New Kings (31 BC – AD 476)”. Ур.: Jones, Peter V.; Sidwell, Keith C. The World of Rome: An Introduction to Roman Culture. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38600-5. 
  • Qaddūrī, Zubayr Sulṭān (2000). al-Thawrah al-mansīyah (на језику: арапски). Ittiḥād al-Kuttāb al-ʻArab. OCLC 45642553. 
  • Qassim, Abdul-Zahra (24. 8. 2015). „IS destruction of ancient Syrian temple erases rich history”. CNS News. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2016. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Qīṭāz, ʻAdnān (2007). „Muhana Family”. Ур.: Shukrī, Muḥammad ʻAzīz. al-Mawsūʻah al-ʻArabīyah (на језику: арапски). 19. al-Jumhūrīyah al-ʻArabīyah al-Sūrīyah, Riʼāsat al-Jumhūrīyah, Hayʼat al-Mawsūʻah al-ʻArabīyah. OCLC 46672427. 
  • Raja, Rubina (2012). Urban Development and Regional Identity in the Eastern Roman Provinces, 50 BC-AD 250: Aphrodisias, Ephesos, Athens, Gerasa. Museum Tusculanum Press. ISBN 978-87-635-2606-7. 
  • Raschke, Manfred G. (1978). „New Studies in Roman Commerce with the East”. Ур.: Temporini, Hildegard; Wolfgang, Haase. Geschichte und Kultur Roms im Spiegel der neueren Forschung, II Principat. Aufstieg und Niedergang der römischen Welt (ANRW). 9. De Gruyter. ISBN 978-3-11-001885-1. 
  • Ricca, Simone (2007). „Palmyra”. Ур.: Dumper, Michael; Stanley, Bruce E. Cities of the Middle East and North Africa: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-919-5. 
  • Richardson, Peter (2002). City and Sanctuary: Religion and Architecture in the Roman Near East. SCM Press. ISBN 978-0-334-02884-0. 
  • Robinson, David M (1946). Baalbek, Palmyra. J.J. Augustin. OCLC 426276. 
  • Romano, Irene Bald (2006). Classical Sculpture: Catalogue of the Cypriot, Greek, and Roman Stone Sculpture in the University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. University Museum Monograph. 125. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-1-934536-29-2. 
  • Rosenthal, Franz (1978). „The Second Laghmân Inscription”. Eretz-Israel: Archaeological, Historical and Geographical Studies. Israel Exploration Society. 14: H.L. Ginsberg Volume. ISSN 0071-108X. 
  • Rostovtzeff., Michael Ivanovitch (1932). Harmon, Austin M., ур. „Seleucid Babylonia : Bullae and Seals of Clay with Greek Inscriptions”. Yale Classical Studies. Yale University Press. 3. ISSN 0084-330X. 
  • Rostovtzeff, Michael Ivanovitch (1971) [1932]. Out of the Past of Greece & Rome. Biblo and Tannen's Graeco Life and Times Series. 6. Biblo & Tannen Publishers. ISBN 978-0-8196-0126-1. 
  • Rostovtzeff, Michael Ivanovitch (1932). Caravan Cities. Превод: Rice, David Talbot; Rice, Tamara Talbot. The Clarendon Press. OCLC 2153578. 
  • Sader, Hélène (2014). „History”. Ур.: van Soldt, Wilfred; Beckman, Gary; Leitz, Christian; Michalowski, Piotr; Miglus, Peter A.; Gzella, Holger. The Aramaeans in Ancient Syria. Handbook of Oriental Studies. Section 1 The Near and Middle East. 106. Brill. ISBN 978-9-004-22845-0. ISSN 0169-9423. 
  • Sartre, Maurice (2005). „The Arabs and the Desert Peoples”. Ур.: Bowman, Alan K.; Garnsey, Peter; Cameron, Averil. The Crisis of Empire, AD 193–337. The Cambridge Ancient History. 12. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-30199-2. 
  • Saul, Heather (28. 5. 2015). „Isis in Palmyra: Civilians forced to watch execution of 20 men at amphitheatre”. The Independent. Приступљено 4. 3. 2017. 
  • Schlumberger, Daniel (1939). „Bornes frontières de la Palmyrène”. Syria (на језику: француски). l'Institut Français du Proche-Orient. 20 (1): 43—73. ISSN 0039-7946. doi:10.3406/syria.1939.4166. 
  • Schmidt-Colinet, Andreas (1997). „Aspects of 'Romanization': The Tomb Architecture at Palmyra and Its Decoration”. Ур.: Alcock, Susan E. The Early Roman Empire in the East. Oxbow Monographs in Archaeology. 95. Oxbow Books. ISBN 978-1-900188-52-4. 
  • Seland, Eivind Heldaas (2013). „Networks and Social Cohesion in Ancient Indian Ocean Trade: Geography, Ethnicity, Religion”. Journal of Global History. Cambridge University Press. 8: 373—390. ISSN 1740-0228. doi:10.1017/S1740022813000338 . 
  • Seyrig, Henri (1939). „Antiquités Syriennes 29: A propos du culte de Zeus à Séleucie”. Syria (на језику: француски). Institut français du Proche-Orient. 20 (4). ISSN 0039-7946. 
  • Seyrig, Henri (1959). „Antiquités Syriennes 76: Caractères de l'histoire d'Émèse”. Syria (на језику: француски). l'Institut Français du Proche-Orient. 36 (3–4). ISSN 0039-7946. 
  • Shaheen, Kareem; Swann, Glenn; Levett, Cath (5. 10. 2015). „Palmyra – what the world has lost”. The Guardian. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Shaheen, Kareem (21. 5. 2015). „Palmyra: historic Syrian city falls under control of Isis”. The Guardian. Приступљено 13. 12. 2016. 
  • Shaheen, Kareem (20. 1. 2017). „Isis destroys tetrapylon monument in Palmyra”. The Guardian. Приступљено 20. 1. 2017. 
  • Shahîd, Irfan (1984). Rome and the Arabs: A Prolegomenon to the Study of Byzantium and the Arabs. Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-115-5. 
  • Shahîd, Irfan (1995). Byzantium and the Arabs in the Sixth Century (Part1: Political and Military History). 1. Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-214-5. 
  • Shahîd, Irfan (2002). Byzantium and the Arabs in the Sixth Century (Part1: Toponymy, Monuments, Historical Geography, and Frontier Studies). 2. Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-284-8. 
  • Sidebotham, Steven E.; Hense, Martin; Nouwens, Hendrikje M. (2008). The Red Land: The Illustrated Archaeology of Egypt's Eastern Desert. American University in Cairo Press. ISBN 978-977-416-094-3. 
  • Sivertsev, Alexei (2002). Private Households and Public Politics in 3rd–5th Century Jewish Palestine. Texte und Studien zum antiken Judentum. 90. Mohr Siebeck. ISBN 978-3-16-147780-5. ISSN 0721-8753. 
  • Smith, Sidney (1956). „Ursu and Ḫaššum”. Anatolian Studies. Cambridge University Press on Behalf of the British Institute of Archaeology at Ankara. 6: 35—43. ISSN 0066-1546. JSTOR 3642395. doi:10.2307/3642395. 
  • Smith II, Andrew M. (2013). Roman Palmyra: Identity, Community, and State Formation. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-986110-1. 
  • Sommer, Michael (2018). Palmyra: a History. Cities of the Ancient World. 6. Routledge. ISBN 978-0-415-72002-1. 
  • Southern, Patricia (2008). Empress Zenobia: Palmyra's Rebel Queen. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-1-4411-4248-1. 
  • Speake, Graham (1996). „Palmyra (Homs, Syria)”. Ур.: Berney, Kathryn Ann; Ring, Trudy; Watson, Noelle. International Dictionary of Historic Places. 4 (Middle East and Africe). Fitzroy Dearborn Publishers. ISBN 978-1-884964-03-9. 
  • Squires, Nick (16. 2. 2017). „Stone Sculptures Smashed by ISIL in Ancient City of Palmyra Restored to Former Glory by Italian Experts”. The Telegraph. Приступљено 16. 6. 2017. 
  • Stoneman, Richard (1994) [1992]. Palmyra and Its Empire: Zenobia's Revolt Against Rome. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08315-2. 
  • Strong, Donald Emrys (1995) [1976]. Toynbee, Jocelyn Mary Catherine; Ling, Roger, ур. Roman Art. Pelican History of Art. 44. Yale University Press. ISBN 978-0-300-05293-0. ISSN 0553-4755. 
  • Teixidor, Javier (1979). The Pantheon of Palmyra. Études préliminaires aux religions orientales dans l'Empire romain. 79. Brill. ISBN 978-90-04-05987-0. 
  • Teixidor, Javier (2005). „Palmyra in the third century”. Ур.: Cussini, Eleonora. A Journey to Palmyra: Collected Essays to Remember Delbert R. Hillers. Brill. ISBN 978-90-04-12418-9. 
  • Terpak, Frances; Bonfitto, Peter Louis (2017). „The Legacy of Ancient Palmyra”. The Getty Research Institute. Приступљено 10. 2. 2017. 
  • Tharoor, Kanishk; Maruf, Maryam (1. 3. 2016). „Museum of Lost Objects: The Temple of Bel”. BBC News. Приступљено 29. 6. 2017. 
  • Tomlinson, Richard A. (2003) [1992]. From Mycenae to Constantinople: The Evolution of the Ancient City. Routledge. ISBN 978-1-134-92894-1. 
  • Tuck, Steven L. (2015). A History of Roman Art. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4443-3025-0. 
  • van der Toorn, Karel (2019). Becoming Diaspora Jews: Behind the Story of Elephantine. Yale University Press. ISBN 978-0-300-24949-1. 
  • van Koppen, Frans (2015). Pfälzner, Peter, ур. „Qaṭna in altsyrischer Zeit”. Qaṭna Studien Supplementa: Übergreifende und vergleichende Forschungsaktivitäten des Qaṭna-Projekts der Universität Tübingen (на језику: немачки). Harrassowitz Verlag. 2: Qaṭna and the Networks of Bronze Age Globalism. Proceedings of an International Conference in Stuttgart and Tübingen in October 2009. ISBN 978-3-447-10350-3. ISSN 2195-4305. 
  • Vasudevan, Aruna (1995). „Athens (Attica, Greece): Agora”. Ур.: Ring, Trudy; Salkin, Robert M.; La Boda, Sharon. International Dictionary of Historic Places. 3 (Southern Europe). Fitzroy Dearborn Publishers. ISBN 978-1-884964-02-2. 
  • Veyne, Paul (2017) [2015]. Palmyra: An Irreplaceable Treasure. Превод: Fagan, Teresa Lavender. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-42782-9. 
  • Waardenburg, Jacques (1984). „Changes of Belief in Spiritual Beings, Prophethood, and the Rise of Islam”. Ур.: Kippenberg, Hans Gerhard; Drijvers, Hendrik Jan Willem; Kuiper, Yme B. Struggles of Gods: Papers of the Groningen Work Group for the Study of the History of Religions. Religion and Reason. 31. Walter de Gruyter. ISBN 978-90-279-3460-4. ISSN 0080-0848. 
  • Waardenburg, Jean Jacques (2002). Islam: Historical, Social, and Political Perspectives. Religion and Reason. 40. Walter de Gruyter. стр. 405—436. ISBN 978-3-11-017178-5. ISSN 0080-0848. doi:10.1515/9783110200942.bm. 
  • Watson, Alaric (2004) [1999]. Aurelian and the Third Century. Routledge. ISBN 978-1-134-90815-8. 
  • Watson, William E. (2003). Tricolor and Crescent: France and the Islamic World. Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-97470-1. 
  • Wheeler, Everett L (2011). „The Army and the Limes in the East”. Ур.: Erdkamp, Paul. A Companion to the Roman Army. Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4443-9376-7. 
  • Whittow, Mark (2010). „The late Roman/early Byzantine Near East”. Ур.: Robinson, Chase F. The formation of the Islamic World. Sixth to Eleventh Centuries. The New Cambridge History of Islam. 1. Cambridge University Press. ISBN 978-1-316-18430-1. 
  • Williams, Sara Elizabeth (11. 12. 2016). „Isil retakes historic city of Palmyra”. The Telegraph. Приступљено 13. 12. 2016. 
  • Winter, Stefan (2010). The Shiites of Lebanon under Ottoman Rule, 1516–1788. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-48681-1. 
  • Withnall, Adam (19. 8. 2015). „Isis executes Palmyra antiquities chief and hangs him from ruins he spent a lifetime restoring”. The Independent. Приступљено 12. 12. 2016. 
  • Wolfensohn, Israel (2016) [1914]. تاريخ اللغات السامية (History of Semitic Languages) (на језику: арапски). دار القلم للطباعة و النشر و التوزيع. OCLC 929730588. 
  • Wood, Robert (1753). The ruins of Palmyra, otherwise Tedmor, in the desart. London, Robert Wood. OCLC 642403707. 
  • Wright, David P. (2004). „Syria and Canaan”. Ур.: Johnston, Sarah Iles. Religions of the Ancient World: A Guide. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01517-3. 
  • Yarshater, Ehsan (1998). Hovannisian, Richard G.; Sabagh, Georges, ур. The Persian Presence in the Islamic World. Giorgio Levi della Vida Conference. 13. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59185-0. 
  • Yon, Jean-Baptiste (2002). Les notables de Palmyre (на језику: француски). l'Institut français d'archéologie du Proche-Orient. ISBN 978-2-912738-19-6. 
  • Young, Gary K. (2003) [2001]. Rome's Eastern Trade: International Commerce and Imperial Policy 31 BC – AD 305. Routledge. ISBN 978-1-134-54793-7. 
  • Zahran, Yasamin (2003). Zenobia between Reality and Legend. BAR (British Archaeological Reports) International Series. 1169. Archaeopress. ISBN 978-1-84171-537-7. ISSN 0143-3067. 
  • Zuchowska, Marta (2008). „Wadi al Qubur and Its Interrelations with the Development of Urban Space of the City of Palmyra in the Hellenistic and Roman Periods”. Ур.: Kühne, Hartmut; Czichon, Rainer Maria; Kreppner, Florian Janoscha. Proceedings of the 4th International Congress of the Archaeology of the Ancient Near East, 29 March – 3 April 2004, Freie Universität Berlin. 1. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-05703-5. 

Спољашње везеУреди

Историјат и друге информацијеУреди

ФотографијеУреди