Панонски Словени

Панонски Словени су Словени који су се током раног средњег века населили на ширем подручју тада већ бивше римске покрајине Паноније (западни део данашње Мађарске и северни делови данашње Хрватске и Србије). Досељавање словенских племена на панонске просторе започело је у 6. веку, односно у време када је највећи део Панонске низије потпао под власт Аварског каганата.[1] У првој половини 7. века, део Панонских Словена нашао се у саставу Самове државе, која се распала под ударима Франака и Авара. Све до краја 8. века, већина Панонских Словена остала је под врховном влашћу Авара, а потом су током франачко-аварских ратова потпали под врховну власт Франачког царства.[2]

Сеобе Словена у раном средњем веку
Четири покрајине у римској Панонији, пре Велике сеобе народа

Током 9. века, на ширем подручју Паноније су изван подручја под непосредном франачком влашћу створене и посебне словенске државе, које су биле у вазалном односу према франачким владарима.[3] Тако је у јужним панонским областима, око средњег тока реке Саве створена Посавска кнежевина, док је у областима северно од реке Драве створена Балатонска кнежевина. Средином 9. века, Панонски Словени су били обухваћени деловањем Моравско-панонске мисије, када је довршен и процес њихове христијанизације.[4] Најпознатији владари Панонских Словена били су кнезови Људевит, Ратимир, Прибина, Коцељ и Браслав.

Панонија у склопу словенског етничког простора током раног средњег века

Средином друге половине 9. века, на северни део Панонских Словена накратко се проширила власт Великоморавске кнежевине. Крајем 9. века, у Панонију су почели да продиру Мађари, који су временом успоставили своју власт на ширем простору Панонске низије.[5] Током 10. и 11. века, већина Панонских Словена је постепено потпала под мађарску власт. У то време је започео и процес њихове постепене мађаризације, који је био посебно изражен у северним областима Паноније, док је на подручјима јужно од реке Драве био знатно слабији. На том простору је почетком 13. века у оквиру Краљевине Угарске створена Бановина Славонија, која је временом уздигнута на степен краљевине (лат. Regnum Sclavoniae).[6][7]

Средишње подручје словенске Балатонске кнежевине

Трагови племенске и језичке посебности Панонских Словена очувани су у културном и лингвистичком наслеђу становништва Панонске низије.[8] Као потомци Панонских Словена, становници средњовековне Славоније (стари Славонци) очували су своју народну посебност све до раног нововековног раздобља,[9] када су потпали под удар хрватизације.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Живковић 1997, стр. 227-236.
  2. ^ Gračanin 2011.
  3. ^ Goldberg 2006.
  4. ^ Vlasto 1970, стр. 24-26, 66-69.
  5. ^ Bowlus 1995.
  6. ^ Szoldos 1998, стр. 287-296.
  7. ^ Zett 2013, стр. 489-495.
  8. ^ Richards 2003.
  9. ^ Fine 2005.

Литература

уреди