Пантанал
Пантанал (порт. Pantanal - мочвара) је једно од највећих континенталних мочварних подручја на свету. Налази се на југозападу Бразила, у центру јужноамеричког континента. Простире се на површини од око 230.000 km², на просечно 95 метара надморске висине.
Пантанал pântano | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Пантанал заштићено подручје |
Место | Мато Гросо, Мато Гросо до Сул, Боливија, Бразил, Боливија |
Координате | 17° 24′ Ј; 57° 30′ З / 17.4° Ј; 57.5° З |
Површина | 87.871, 187.818 ha (9,4584×109, 2,02166×1010 sq ft) |
Критеријум | природна: vii, ix, x |
Референца | 999 |
Упис | 2000. (24. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/999 |
Иако је ово заштићено подручје богато биљним и животињским врстама, и од 2000. на УНЕСКО листи Светске баштине, оно је услед крчења вегетације и индустријализације у опасности.
Географија
уредиПантанал се налази на југозападу Бразила у његовим савезним државама: Мату Гросу и Мату Гросу ду Сул. Мањи делови ове области се налазе у суседним државама на западу: Парагвају и Боливији.
Најзначајније насеље ове области, Пуерто Суарез, је на северу.
Дефиниција
уредиПантанал је још увек слабо истражена и насљена мочварна равница са бројним слатководним језерима (на југу постоје и изолована слана језера – под именом Салинас) и рекама од којих је највећа река Парагвај. На овом влажном подручју се развило велико богатство биосфере.
Транспантанеира
уредиУ месту Поконе почиње „транспантанеира“, пут дуг 145 км, који води у Пантанал. На њему постоји 127 већих или мањих дрвених мостова, који су често у лошем стању и стално се поправљају. Године 1973. почела је изградња пута север-југ који је требало да пресече ову област. Пројекат је реализован само у држави Мату Гросу. То је земљани пут, који се сваке године мора поправљати и учвршћивати. Завршава се на граници државе Мату Гросу до Сул код места Порто Жофре[1].
Плавно подручје
уредиРека Парагвај тече дужином од 600 километара дуж равница Пантанала и притом јој је пад свега 30 метара. Стога вода која падне у висоравнима на северу и рекама и потоцима стигне у низију веома споро истиче ка југу. Током кишне сезоне (од новембра до марта), велики простори равнице (приближно 80% површина) буду под водом. Дубина воде иде до једног метра. Тако је настао комплексни систем савана, плавних подручја, степенастих мочварних шума и сувих шума, као и мозаик река, језера и лагуна, који се значајно мења у складу са сменом кишне и сушне сезоне.
Флора и фауна
уредиУ овом јединственом резервату живих врста регистровано је 665 биолошких врста птица, што је више него у целој Европи. Орнитолози нису сигурни да ли су успели да попишу све врсте у Пантаналу. Пантанал је највеће станиште хијацинтних ара у Бразилу и постало је уточиште угрожене врсте дивовска видра. Од 123 врсте сисара, ту су звери: јагуар, пума и оцелот, и врсте којима се оне хране: мочварни јелен, пекари и капибара, највећи глодари на свету, који теже до 70 килограма. Поред тога, ту је најмање 2000 биљних врста, 269 врста риба, огроман број рептила и водоземаца као и инсеката.[2] Птица јабиру је симбол Пантанала. У овој области живи 35 милиона кајмана.
Значај
уредиЈедан део ове области је заштићен као Национални парк Пантанал. Са 1350 km² то је највеће заштићено подручје обухваћено рамсарском конвенцијом из 1993. Године 2000. УНЕСКО је прогласио овај национални парк и 3 друга приватна заштићена подручја (укупна површина 1878 km²) делом Светске природне баштине. Исте године је целокупно подручје Пантанала у Бразилу проглашено резерватом биосфере.
Туризам
уредиВећ деценијама Пантанал је омиљени циљ љубитеља природе и еко-туриста. Област је могуће упознати боравећи у локалним фазендама (сеоским имањима). До њих се у јужном делу области може доћи само авионом, док у северни део води пут „транспантанеира“.
Референце
уреди- ^ PantanalPortal: Транспантанеира Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2010)
- ^ Brandão, Leopoldo (2001). Information Sheet for a New Ramsar Wetland in the Pantanal (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 06. 2007. г.