Петар Богуновић (учитељ)

Петар М. Богуновић је рођен 1883. године у Зрмањи (Лика) у српском братству Богуновића од оца Михајла-Милоша (1854—1937) и мајке Марије (1858—192?), из старе српске племићке породице Синобад.

Петар М. Богуновић
Petar M. Bogunovic (1883-1944) oko 1918.jpg
Биографија
Датум рођења1883.
Место рођењаЗрмања

АустроугарскаАустроугарска монархија
Датум смрти1944.
Место смртиСарајево

Краљевина ЈугославијаКраљевина Југославија
Религијаправославна
СупружникДаница Будисављевић
ДецаМарија Богуновић, Недјељка Богуновић, Ковиљка Богуновић и Угљеша Богуновић
Професијаучитељ
Политичка
странка
Југословенска радикална заједница

Његов много познатији брат је Душан М. Богуновић (1888—1944).

ШколовањеУреди

После завршетка четири разреда гимназије, похађао је Учитељску школу у Загребу до 1902. године.

Одмах затим ради као привремени учитељ у Зрмањи, а од 1904. године, добија „оспособљенице“ за учитељску службу у нижим пучким школама, те потом почиње да ради у Дебелом Брду и Осреднику (око 1913. године).

Војни рок је служио у аустроугарској војсци од 1915. до 1918. године.

Радна каријераУреди

После Првог светског рата (1914—1918) наставља са учитељском службом најпре у Прибнићу (1919—1923), потом у Теслићу (1923—1933) и на крају у Сарајеву 1934. године.

Исте године краљевским указом постављен је за чиновника у Просветном одељењу Краљевске банске управе, а већ 1938. године и за просветног референта при Просветном одељењу Краљевске банске управе, где ће остати на служби све до пензионисања 1940. године.

Издавачки радУреди

Списак важнијих радова (библиографија):

  • „Iz usorskog kraja i okoline: istorija, tradicija, značaj, položaj“ (Sarajevo: 1937)
  • „Сокол: почетна књига за соколске чете Краљевине Југославије“ (Београд: Савез Сокола Краљевине Југославије, 19?? )
  • „Седиште манастира Ступље“

Живот је изгубио приликом савезничког бомбардовања у Сарајеву 1944. године, а сахрањен је на Кошеву.

Био је као и његов брат Душан, активни члан Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ Милана Стојадиновића) и вођа соколског покрета (био је попут брата[1] у конфронтацији са Аустроугарском монархијом)[2]
.

ПородицаУреди

Петар се оженио 18. јануара 1911. године у Дебелом Брду са Даницом (1893—19??) из Мекињара (Зрмања), ћерком Јове Будисављевића, попа из Врела, који је добио племићка обележја за одбрану Војне крајине (1435—1881), тј. нем. Militärgrenze од Турака и његове жене Добриле (рођене Петровић) из Мекињара.

Са Даницом је имао четворо деце Марију (1913—19??), Недељка (1914—19??), Ковиљку (1914—19??) и Угљешу (1922—1994), чувеног београдског архитекту.

ПризнањеУреди

У Теслићу су у част овог националног радника једну улицу назвали његовим именом ( ул. Петра Богуновића).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Беатовић, Ђорђе и Милановић, Драгољуб: „Велеиздајнички процеси Србима у Аустроугарској“, Библиотека Изворници (Београд: НИРО Књижевне новине, 1989, стр. 16)
  2. ^ Bogunović Dušan M.: „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski glasnik” Br. 10, 31. maj 1924. (Ljubljana: Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca, 1924, стр. 118, 119, 120)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди