Отворите главни мени

Бранко Богуновић

четнички војвода

Бранко Богуновић (19111945) је четнички борац, који је поникао из великог српског братства Богуновића.

Бранко Богуновић
Vojvoda Branko-Brane Bogunovic (1911-1945).jpg
Бранко Богуновић
НадимакБране
Датум рођења(1911-11-24)24. новембар 1911.
Место рођењаДрвар
 Аустроугарска
Датум смрти1945
Место смртиШибеник
 Краљевина Југославија
РодПешадија
Године службе19411945.
ЈединицаДинарска четничка дивизија

За време Другог светског рата био је помоћник команданта Динарске дивизије, а због својих ратничких подвига и заслуга, добио је од српске православне цркве „Светог Петра“ у Доњем Тишковцу старо и веома престижно одело (види фотографију), које је (пре њега) најпре носио војвода/сердар Милован Павасовић у устанку 1715. године, односно касније и војвода Голуб Бабић у устанку 1875. године.

Поп Момчило Р. Ђујић (1907—1999) је управо на предлог (на самом почетку устанка у Крајини) Богуновића предложен за команданта Динарске четничке дивизије, а том приликом је од стране присутних народних првака сам Богуновић изабран за помоћника команданта Динарске дивизије.

Бранко Богуновић и мајор Марко Цјетићанин са Италијанима у Босанском Грахову 1942.

Бранко Богуновић је рођен 24. октобра 1911. године у Дрвару, где је одрастао и завршио основну школу. Средње образовање добио је у Бањој Луци, потом је војни рок одслужио у ваздухопловству у Сарајеву и после тога постао чувар државних шума у шумској дирекцији у Дрвару. Његови родитељи, Илија и Јованка, доселили су у Дрвар из Лике, из села Суваје код Срба. Имао је четири брата и три сестре: Љубу, Миту, Уроша, Николу, Милеву, Наталију и Душанку. Био је ожењен са Милком Башић, из села Каменице са којом је имао сина Душка. Урош Богуновић (1914-2006), његов рођени брат, био је партизански генерал, који је чак проглашен и за народног хероја.

Велику породицу Илије Богуновића рат је потпуно распарчао. Бранко је био командант четничког корпуса Гаврило Принцип, брат Урош, командант Шесте крајишке партизанске бригаде, а Мита, за време устанка против усташа, командант Гламочког устаничког фронта. Кад је дошло до сукоба између четника и партизана, Мита се потпуно неутралисао. Пошто је познавао људе и пределе Грахова, ишао је по селима, саветовао народ, окупљао и организовао чете у борби против усташа и комуниста.

Бранко Богуновић је рањен приликом пробоја блокаде у Пађенима, 4. децембра 1944. године, пошто је покушао убацивање у партизанску позадину на Динари. Убрзо по рањавању, 1945. године, партизани су га заробили и убили.

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди