Branko Bogunović
Branko Brane Bogunović (Drvar, 24. novembar 1911 — Šibenik, 1945) bio je četnički borac, koji je ponikao iz velikog srpskog bratstva Bogunovića.
| Branko Bogunović | |
|---|---|
 Branko Bogunović | |
| Lični podaci | |
| Nadimak | Brane |
| Datum rođenja | 24. novembar 1911. |
| Mesto rođenja | Drvar, Austrougarska |
| Datum smrti | 1945. (33/34 god.) |
| Mesto smrti | Šibenik, DF Jugoslavija |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1941 — 1945 |
| Rod | Pešadija |
| Jedinica | Dinarska četnička divizija |
Drugi svetski rat uredi
Za vreme Drugog svetskog rata bio je pomoćnik komandanta Dinarske divizije, a zbog svojih ratničkih podviga i zasluga, dobio je od srpske pravoslavne crkve „Svetog Petra“ u Donjem Tiškovcu staro i veoma prestižno odelo (vidi fotografiju), koje je (pre njega) najpre nosio vojvoda/serdar Milovan Pavasović u ustanku 1715. godine, odnosno kasnije i vojvoda Golub Babić u ustanku 1875. godine.
Pop Momčilo R. Đujić (1907—1999) je upravo na predlog (na samom početku ustanka u Krajini) Bogunovića predložen za komandanta Dinarske četničke divizije, a tom prilikom je od strane prisutnih narodnih prvaka sam Bogunović izabran za pomoćnika komandanta Dinarske divizije.
Branko Bogunović je rođen 24. oktobra 1911. godine u Drvaru, gde je odrastao i završio osnovnu školu. Srednje obrazovanje dobio je u Banjoj Luci, potom je vojni rok odslužio u vazduhoplovstvu u Sarajevu i posle toga postao čuvar državnih šuma u šumskoj direkciji u Drvaru. Njegovi roditelji, Ilija i Jovanka, doselili su u Drvar iz Like, iz sela Suvaje kod Srba. Imao je četiri brata i tri sestre: Ljubu, Mitu, Uroša, Nikolu, Milevu, Nataliju i Dušanku. Bio je oženjen sa Milkom Bašić, iz sela Kamenice sa kojom je imao sina Dušana (Duška). Uroš Bogunović (1914-2006), Brankov rođeni brat, bio je partizanski general, koji je čak proglašen i za narodnog heroja.
Veliku porodicu Ilije Bogunovića rat je potpuno rasparčao. Branko je bio komandant četničkog korpusa „Gavrilo Princip“, brat Uroš, komandant Šeste krajiške partizanske brigade, a Mita, za vreme ustanka protiv ustaša, komandant Glamočkog ustaničkog fronta. Kad je došlo do sukoba između četnika i partizana, Mita se potpuno neutralisao. Pošto je poznavao ljude i predele Grahova, išao je po selima, savetovao narod, okupljao i organizovao čete u borbi protiv ustaša i komunista.
Branko Bogunović je ranjen prilikom proboja blokade u Pađenima, 4. decembra 1944. godine, pošto je pokušao ubacivanje u partizansku pozadinu na Dinari. Ubrzo po ranjavanju, 1945. godine, partizani su ga zarobili i ubili.
Njegova žena Milka preminula je 6. maja 2016. godine[1] a njihov sin Dušan preminuo je 12. novembra 2020. godine.[2]
Galerija uredi
-
Vojvoda Golub I. Babić (1824-1910) na fotografiji iz 1898. godine, u kraljevsko plavom odelu, koje će posle njega nositi vojvoda Brane Bogunović -
Četnički vojvoda Branko I. Bogunović (1911-1945) u kraljevsko plavom odelu (sa kraja 17. veka), koje je pre njega nosio vojvoda Golub Babić
.jpg)
.jpg)
Reference uredi
- ^ „U sećanje: Milka Bogunović (1921-2016)”. Arhivirano iz originala 11. 07. 2020. g. Pristupljeno 16. 11. 2020.
- ^ Čitulja Dušana Bogunovića
Literatura uredi
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
- Jelić-Butić, Fikreta (1986). Četnici u Hrvatskoj. Zagreb: Globus. ISBN 978-86-343-0010-9. Arhivirano iz originala 25. 09. 2010. g. Pristupljeno 07. 05. 2013.
- Popović, Jovo; Marko Lolić, Branko Latas (1988). Pop izdaje. Zagreb: Stvarnost. ISBN 978-86-7075-039-5. Arhivirano iz originala 24. 04. 2013. g. Pristupljeno 07. 05. 2013.
- Dr. Đurić, Veljko Đ.: „Vojvoda Đujić“ (Nova Srbija, Beograd, 1998)
- Miloslav Samardžić: Draža i opšta istorija četničkog pokreta. Knjiga 1. (UNA Press: Београд). 2005. ISBN 978-86-906611-1-4..
- Miloslav Samardžić: Draža i opšta istorija četničkog pokreta. Knjiga 2. (UNA Press: Београд). 2005. ISBN 978-86-906611-2-1..
- Miloslav Samardžić: Draža i opšta istorija četničkog pokreta. Knjiga 3. (UNA Press: Београд). 2005. ISBN 978-86-906611-3-8..
- Miloslav Samardžić: Draža i opšta istorija četničkog pokreta. Knjiga 4. (UNA Press: Београд). 2006. ISBN 978-86-906611-5-2..
