Петар Димић

Петар Д. Димић (чика Пера Димић; Панчево, 16. јун 1837Београд, 24. јануар 1898) био је учитељ, хоровођа и композитор. Дао је допринос развоју музичке културе у Срба у 19. веку.

Петар Димић
Petar D Dimić (1837-1898) muzičar i prosvetnik.jpg
Петар Д. Димић (1837—1898)
Лични подаци
Датум рођења(1837-06-16)16. јун 1837.
Место рођењаПанчево, Аустријско царство
Датум смрти24. јануар 1898.(1898-01-24) (60/61 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

БиографијаУреди

Петар Димић рођен је 1837. године у Панчеву од оца Дамјана Димића, кројача војних одела, и мајке Каролине. Радио је као учитељ српских основних школа у Угарској, између осталог у Чакову[1]. По преласку целе породице у Београд радио је у теразијској, палилулској и у дорћолској основној школи, чији је био и управитељ[2][3], а школске 1886-87. године и на Првој београдској гимназији[4]. Такође је предавао почетницима на „Правитељственој школи певања” коју су покренули Милан Миловук и Корнелије Станковић 1863/64. године.[5]

У време настајања првих певачких друштава у Србији, Димић је дириговао неколико хорова: Српско-јеврејско певачко друштво од његовог оснивања 1879. године[6][7], затим 1881. године Београдско певачко друштво, и од исте године, опет као оснивач, Црквену певачку дружину „Корнелије”[8], коју је Бранислав Нушић овековечио у Дарданелима[9] заједно са њеним хоровођом, чика Пером Димићем. Такође је био почасни члан и диригент Академског певачког душтва „Обилић”[10]. Сматра се следбеником националног стила у српској музици и блиско је сарађивао са његовим покретачем Корнелијем Станковићем.[11] Био је ментор младог Стевана Мокрањца који му је посветио шаљиву песму Чика Пера лаже.[12]

Димић је компоновао духовну и световну хорску музику. Најпознатија му је музика за драму у три чина Ајдук Вељко Јована Драгашевића, комад са певањем написан 1861. а први пут изведен 1862. године, који је био врло популаран на српским позорницама тога времена.[13] Поред тога је написао или приредио низ песама за мушки и мешовити хор и збирку дечијих песама.[14]

По њему је названа улица у нишкој општини Црвени крст.[15]

ПородицаУреди

Петар Димић је са својом женом Персидом имао шест синова од којих су тројица умрла пре 1900. године. Сахрањен је у породичној гробници на Топчидерском гробљу. Иначе, разграната породица Димић води порекло од Диме Путника, Цинцарина који се из Егејске Македоније доселио у Војводину у време сеоба средином XVIII века[16][17], и дала је бројне научно-просветне раднике, укључујући Теофила, Аксентија, Тодора, Ђуру Б., Платона Димића и Емилију Димић, жену Богољуба Јовановића.[18] [19]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Бикицки 1985, стр. 217–
  2. ^ Просветни гласник, год. I (1880), III (1882), IV (1883)
  3. ^ Ђорђевић (1940)
  4. ^ Ђорђевић 1950, стр. 8–
  5. ^ Перковић Радак (2007), стр.209
  6. ^ Frühauf 2018, стр. 296–
  7. ^ Хофман 2004, стр. 25–, 46
  8. ^ Музичка школа „Станковић” 1911–2019. Школски развојни план за период 2019-2024. Београд 2019, стр. 7
  9. ^ Нушић: Дарданели
  10. ^ Хофман 2004, стр. 46–
  11. ^ Манојловић 1942, стр. 102–, 105
  12. ^ Манојловић 1923, стр. 45–, 77
  13. ^ Енциклопедија СНП: Димић Петар Д.
  14. ^ Ђорђевић (1950) стр. 8
  15. ^ Службени лист града Ниша, бр. 64/2019 и 3/2020
  16. ^ Поповић 1937, стр. 356–
  17. ^ Ердељановић, Јован (1992). Срби у Банату. Нови Сад. стр. 34. 
  18. ^ www.poreklo.rs: види допринос Јована Димића од 21.9.2017. о пореклу породице Димић из Баваништа
  19. ^ Српски биографски речник (2007) Књига 3, Д-З.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди