Топчидерско гробље

Топчидерско гробље једно је од београдских гробља. Налази се у општини Савски венац, а основано је 1850. године.

Топчидерско гробље
 Србија
Део Топчидерског гробља
Сахрањени у периоду:
Основано1850.
Локација44° 46′ 48.775″ N 20° 25′ 53.186″ E / 44.78021528° С; 20.43144056° И / 44.78021528; 20.43144056
општина Савски венац, Београд

Опште информације

уреди

Верује се да је Топчидерско грбаље настало спонтано на још старијем локалитету, а као година оснивања узима се 1850. према записима на споменицима, што га убраја у једно од настаријих почивалиша у Београду.[1] [2] У почетку, ово гробље служило је као место сахрањивања становника Чукарице, Топчидерског брда и Дедиња. У састав београдских гробаља и надлежност тадашњег „Отсека за гробље Општине београдске”, ушло је тек 1931. године.[2]

Топчидерско гробље није плански формиран комплекс, већ је настало као почивалиште једног дела Београда, а налази се на простору парк-шуме Топчидер. Веће проширење гробље је доживело 1986. године када је Топчидер проглашен за културно добро, просторну културно-историјску целину.[2] Површина гробља је око 6 хектара, а у оквиру њега налази се и црква Светог Трифуна, коју је 1905. године подигнуо српски велетрговац, добротвор задужбинар Никола Спасић у спомен на супругу Станку - Цају која је преминула 5. јануара 1903. године.[2][3]

На гробљу се налази низ стилских и уметничких споменика као и гробова знаменитих личности. Године 1907. са Ташмајданског гробља пренет је споменик војводе Стевана Книћанина, који својој монументалношћу и израдом заслужује пажњу.[2] На Топчидерском гробљу такође су очувани споменици породица Димић и Милановић, који датирају са краја 19. века, а начињени су у облику једноставних витких камених пирамида и представљају једина два очувана споменика из тог доба. Из периода између два светска рата пажњу заслужује и гробница Арчибалда Рајса, како због чињенице да се ради о знаменитој личности, тако и због стилских одлика гробнице.[2] Са одликама националног стила из периода између два светска рата на Топчидерском гробљу могу се издвојити и гробнице породица Ђорђевић, Томашевић и Матић-Зрнић.[4] Такође се истиче гроб књижевнице Исидоре Секулић, који је изведен по пројекту архитеката Олге Дивац и Синише Вуковића.[2][5]

Сахрањени на гробљу

уреди

Неки од знаменитих личности сахрањених на Топчидерском гробљу су:

Галерија

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Topčidersko groblje”. beogradskagroblja.com. Приступљено 5. 4. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Серијал „Политике”: Топчидерско гробље” (PDF). zaduzbinanspasica.rs. Приступљено 5. 4. 2021. 
  3. ^ „Патријарх освештао нови црквени дом Светог Трифуна”. spc.rs. 30. 4. 2015. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 05. 04. 2021. 
  4. ^ 011info.com. „Topčidersko groblje u Beogradu - istorija isklesana u kamenu”. 011info (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31. 
  5. ^ „Програм за урбанистички план Просторно културно-историјске целине Топчидер” (PDF). urbel.com. Приступљено 5. 4. 2021. 

Спољашње везе

уреди