Моца Вукотић

Момчило Вукотић (Београд, 2. јун 1950 — Београд, 3. децембар 2021) био је југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер.

Моца Вукотић
Momčilo Vukotić crop.jpg
Моца Вукотић, 1975. године
Лични подаци
Пуно име Момчило Вукотић
Надимак Моца
Рођење (1950-06-02)2. јун 1950.
Београд, ФНР Југославија
Смрт 3. децембар 2021.(2021-12-03) (71 год.)
Београд, Србија
Позиција везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1968—1978
1978—1979
1979—1984
Партизан
Бордо
Партизан
257
36
138
(79)
(8)
(33)
Репрезентативна каријера
1972—1978 Југославија 14 (4)
Тренерска каријера
1988—1989
1989—1992
1992—1994
1994–1996
1996—1999
2001—2004
2006
2006—2007
2008—2009
2011
Партизан
Паниониос
Аполон Лимасол
Неа Саламис
Етникос Акна
Кипар
Фарул Констанца
ПАОК
Левадијакос
Пансераикос

Уз Стјепана Бобека, један је од најбољих фудбалера у историји ФК Партизан,[1] за којег је одиграо приближно 800 утакмица (рекорд који је био на снази 34 године).

КаријераУреди

Момчило Моца Вукотић рођен је у Београду од оца Александра (1923–1987) и мајке Бисерке (1927–2008) 2. јуна 1950. године. У Партизан је дошао са дванаест година. Прошавши све селекције „црно-белих”, 1968. је постао првотимац, играјући у навалном трију као један од најистакнутијих фудбалера и најзаслужнијих чланова екипе. У дресу „црно-белих” три пута је освајао првенство Југославије: 1976, 1978. и 1983.

Од јула 1978. до јула 1979. играо је за француску прволигашку екипу Бордо. Каријеру је завршио у сезони 1983/84. и 1. јуна 1984. постављен за техничког руководиоца ФК Партизан.

Вукотић је дуго био рекордер по броју одиграних утакмица у „црно-белом” дресу, са укупно 791 одиграних утакмица и 339 голова за Партизан, али га је престигао Саша Илић 2018. године.[2]

РепрезентацијаУреди

 
Моца Вукотић током наступа за Југославију

Уз 11 утакмица (и четири гола) за омладинску (1967—1968) и 12 сусрета (и три гола) за младу репрезентацију (1969—1974), одиграо је и 14 утакмица и постигао четири гола за сениорску репрезентацију Југославије. Дебитовао је 20. септембра 1972. против Италије (1 : 3) у Торину постигавши једини гол за Југославију, а од дреса с државним грбом опростио се 4. октобра 1978. на утакмици против Шпаније (1 : 2) у Загребу.

Тренерска каријераУреди

Спада у ред најбољих и најзаслужнијих фудбалера који су носили дрес Партизана, па је тако добио прилику да буде први стручњак „црно-белих“ у сезони 1988-89. Након тога три сезоне, као стручњак предводио је грчки Панионис, да би се 1992. отиснуо на Кипар и водио Аполон, Саламину и Етникос, а затим и национални тим Кипра. У јануару 2006. преузео је румунски Фарул, али је након лоших резултата на почетку сезоне 2006/07. добио отказ, да би од октобра 2006. до јануара 2007. био тренер солунског ПАОК-а. Од 2008. до 2009. је водио грчки Левадијакос.

СмртУреди

Преминуо је 3. децембра 2021. године у Београду, након кратке и тешке болести.[3] Сахрањен је 7. децембра на Топчидерском гробљу.[4]

ТрофејиУреди

Партизан (као играч)Уреди

Партизан (као тренер)Уреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди