Википедија

Петар Талетов

српски писац

Петар Талетов (Београд, 1875 – Београд, 1955), у јавности познатији као Пера Талетов, био је српски новинар, писац, преводилац и позоришни критичар.[1] Током 1921. године кратко време је био председник Српског новинарског удружења.[2]

Пера Талетов
Лични подаци
Пуно имеПетар Талетов
Датум рођења(1875-00-00)1875.
Место рођењаБеоград,  Кнежевина Србија
Датум смрти1955.(1955-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (79/80 год.)
Место смртиБеоград,  ФНРЈ

Биографија уреди

Пера Талетов био је син кафеџије Талета Стефановића, власника Талетове кафане, која се налазила на углу улица Краља Петра и Цара Душана у Београду.[3][4] Није познато када се и где школовао. У периоду пре Првог светског рата, од 1910. до 1912. године, радио је као чиновник прес-бироа у владином листу „Трибуна“. Током рата је боравио у Француској.[1]

Новинарски рад уреди

Пера Талетов био је дугогодишњи професиоиални београдски новинар. Песме, позоришне критике, приказе и огледе објављивао је у многим листовима и часописима, међу којима су: „Искра“ (1898), „Звезда“ (1899-1900, 1912), „Зора“ (1900), „Позориште“ (1901), „Бранково коло“ (1901-1902), „Летопис Матице српске“ (1901-1902), „Нада“ (1901-1902), „Босанска вила“ (1907-1909), „Народ“ (1907), „Трибуна“ (1910-1912), „Дело“ (1913-1915), „La Serbie“ (1918), „Листићи“ (1920), „Младост“ (1928), „Дачићеве народне новине“ (1936) и др.[1]

Већ почетком 20. века Талетов гради озбиљну новинарску каријеру, па се 2012. године налази на месту председника Друштва новинарских сарадника.[5] После Првог светског рата био је уредник дневног листа „Трибуна” и листа Радикалне странке „Нови живот”, шеф политбироа (1926) и новинар агенције Авала. Кратко време, током 1921. године, био је председник Српског новинарског удружења, после избора Душана Николајевића за председника Југословенског новинарског удружења.[2]

Позоришне критике уреди

Пера Талетов спада међу плодније рецензенте свог времена. Писао је рецензије у мостарској “Зори” (1900), “Позоришту” (1901), сарајевској “Нади” (1901–2). “Босанској вили” (1908, 1909–10), “Звезди” (1912–13) и у “Делу” (1913–15). Његове рецензије су претежно позоришне. Осим позоришних рецензија, објавио је два исцрпна глумачка портрета, о Софији-Цоци Ђорђевић („Босанска вила“, 1908)[6] и о Чича Илији Станојевићу („Дело“, 1915).[1] Био је добар познавалац позоришта, али се у његовим текстовима често осећа полемички тон, лична нота и неодмерен суд, обично преоштар. Он је, на пример, одрекао дар Михаилу Исаиловићу и Ани Паранос. О глумцима је у својим рецензијама често писао безобзирно, чак и неправично. Међу онима које је нарочито оштро и неправично критиковао били су глумица Вукосава Јурковић[7] и млади глумац Хајим Теста.[8] Ипак, неки глумци су од њега добијали и позитивне критике. Међу њима је, осим Чича Илије Станојевића и Цоце Ђорђевић и Љубица Теодосијевић-Спиридоновић.[9]

Талетов није критиковао само глумце и њихов рад, већ и само позориште: услове, опрему, управу и друго.[10] Драматургу Ристи Одавићу оспоравао је заслуге за Народно позориште док је овај био на месту управника.[11] Његове критике имале су значајан утицај на рад глумаца и самог Позоришта.[12]

Књижевни рад уреди

Као писац Пера Талетов залагао се за неговање социјалне драме са темама из сеоског и градског живота.[11] Написао је два социолошка романа и једну драму:

  • Новац (роман, Мостар 1906)
  • Нови људи (роман, Београд, 1920)
  • Београдска трилогија (драма, Загреб, 1932)[1]

Његова драма „Београдска трилогија” приказивала се у Српском народном позоришту. Изведена је четири пута, а премијера је била 21. фебруара 1931.[13]

Осим као позоришни, Талетов се истакао и као књижевни критичар. Своје критике је објављивао у многим угледним часописима свог времена.[14]

Преводилачки рад уреди

Талетов се бавио и преводилачким радом. Преводио је дела немачких писаца, међу којима су:

Радови из области друштвених наука уреди

Пера Талетов објавио је и неколико књига из социологије и политике:

  • Савремени политичари (Београд, без године издања)
  • Социологија и литература (Београд, 1921)
  • Франц Јозеф – Владавина личног апсолутизма, I део (Београд, 1927)
  • Демократизам (Београд, 1928)[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е „ТАЛЕТОВ Петар”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 28. 1. 2020. 
  2. ^ а б „Predsednici od 1882. do 1944. godine”. zvanična prezentacija. Udruženje novinara Srbije. Приступљено 28. 1. 2020. 
  3. ^ Нушић, Бранислав (2014). „Зерек”. Стари Београд. Београд: 3D+. стр. 15. ISBN 978-86-6367-033-4. 
  4. ^ Нушић, Бранислав. „Зерек”. Стари Београд. Архивирано из оригинала 15. 03. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2020. 
  5. ^ „Историјат”. zvanična prezentacija. Udruženje novinara Srbije. Приступљено 30. 1. 2020. 
  6. ^ Стојковић 2013, стр. 153
  7. ^ Стојковић 2013, стр. 145
  8. ^ Стојковић 2013, стр. 349
  9. ^ Стојковић 2013, стр. 632
  10. ^ Стојковић 2013, стр. 177
  11. ^ а б Стојковић 2013, стр. 603, 452
  12. ^ Стојковић 2013, стр. 594
  13. ^ „БЕОГРАДСКА ТРИЛОГИЈА (Борац, Аве Марија, Живела правда)”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 29. 1. 2020. 
  14. ^ „Autor: PERA S.TALETOV”. Digitalni arhiv Infobiro. Mediacentar Sarajevo. Приступљено 30. 1. 2020. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Талетов&oldid=26973318”