Подпорожје

Подпорожје
Подпорожје; Подпорожье
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Лењинградска област
Рејон	Подпорошки рејон
Основан	први помен 1563.
Статус града	1956.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	18.177
— густина	8,98 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	60°55′00″ СГШ; 34°10′00″ ИГД / 60.916667° СГШ; 34.166667° ИГДКоординате: 60°55′00″ СГШ; 34°10′00″ ИГД / 60.916667° СГШ; 34.166667° ИГД
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	50 m
Површина	2.025 km2
	Подпорожје Подпорожје на мапи Русије
	Подпорожје Подпорожје на мапи Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број	187750
Позивни број	(+7) 81365
Регистарска ознака	47
ОКАТО код	41 442
ОКТМО код	41 636 101 001
Веб-сајт
	admpodporgp.ru/

Подпорожје (рус. Подпорожье) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем североистоку Лењинградске области и административно припада Подпорошком рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 18.177 становника. Насеље има административни статус града од 1956. године.

ГеографијаУреди

Град Подпорожје смештен је на североистоку Лењинградске области, на око 265 километара североисточно од града Санкт Петербурга. Налази се на левој обали реке Свир.

Кроз град пролази деоница железничке пруге на релацији Санкт Петербург–Мурманск, те регионални магистрални друм Р37 на линији Лодејноје Поље–Витегра.

ИсторијаУреди

Подпорожје на фотографији из 1940их

Насеље Подпорожје у писаним изворима први пут се помиње у летописима из 1563. године.

Према статистичким подацима из 1933. године тада село Подпорожје је имало 1.675 становника. До интензивнијег развоја насеља долази након што су 1936. започели радови на градњи Горњосвирске хидроелектране (у рад пуштена тек 1951). Паралелно са радовима на хидроелектрани у селу су почели да се подижу стамбени објекти намењени радницима на електрани. Већ наредне године дотада село Подпорожје добија званични статус урбаног насеља у рангу радничке варошице (рус. рабочий посёлок).

Године 1938. Подпорожје постаје административним центром Подпорошког рејона. Насељу је 1956. додељен званични статус града.

ДемографијаУреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 18.733 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 18.177 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
16.147	17.638	21.545	23.901	23.295^[2]	20.312^[3]	18.733^[4]	18.177

Партнерски градовиУреди

Град Подпорожје има потписане уговоре о сарадњи и партнерству са следећим градовима:

Стејген (Норвешка)

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везеУреди

[1] Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]