Помоћне историјске науке

Помоћне историјске науке баве се критичким проучавањем историјских извора. Највећи број помоћних историјских наука је развијен између 16. и 19. века. Задатак помоћних историјских наука јесте да утврди аутентичност и оригиналност историјског извора. Неке од помоћних историјских наука су самосталне науке као што су нпр. археологија, филологија, историја уметности и сл.

Историјат

уреди

Као предисторија помоћних историјских наука могу се посматрати истраживања италијанског хуманисте Лоренца Вале. Он је 1440. године издао своје дело De falso credita et ementita Constantini Donatione declamatio у коме је изожио доказе да је Константинова даровница фалсификат. У другим истраживањима је доказао да је Христово писмо Авгару такође фалсификат.

У 17. веку воде се Дипломатички ратови (Bella diplomatica). Језуити Жан Боланд и Данијел Папеброх воде расправе са редом бенедиктинаца, пре свега са Жаком Мабијеном. Године 1821. у Француској је основана Школа повеља (École de chartes), а четири година касније у Немачкој је основана збирка историјских извора германских народа од пада Западног римског царства до 1500. године (Monumenta Germaniae Historica).

Науке

уреди

Неке од помоћних историјских наука:

Извори

уреди
  • Помоћне повијесне знаности - Јаков Стипишић, Школска књига, Загреб, 1972. година