Отворите главни мени

Понављање историје

Марк Твен: „моја омиљена теорија [је] да нема појаве [која] је једина и сама, него је пуко понављање ствари која се дешавала пре, а можда често”;[1] супротна мисао непознатог извора приписује се такође Твену: „Историја се не понавља, него се сриче.”[2]

Понављање историје или историјски рецидив јесте репетиција сличних или истих догађаја у историји.[1] Концепт историјског понављања различито се примењује на целокупну историју света (нпр. на успоне и пропасти царстава), на понављајуће узорке у историји државних уређења, те на два специфична догађаја који имају упадљиву сличност.[3] Хипотетски, у екстремном случају, концепт понављања историје подразумева облик доктрине вечног повратка, о којој се писало од антике и коју су у 19. веку описали Хајнрих Хајне (цитирао га Валтер Кауфман)[4] и Фридрих Ниче (Весела наука и Тако је говорио Заратустра).[5]

Концепт се често означава фразом „Историја се понавља”. Ово, међутим, у циклусима краћим од космолошког трајања не може да буде стриктно тачно (према Г. В. Тромпфу).[6] У овој интерпретацији понављања, насупрот ничеовској интерпретацији, нема метафизике. Понављање се дешава због докучивих околности и ланаца узрочности.[7] Сличан поглед је и 1763. представио Руђер Бошковић.[8] Пример механизма је свеприсутни феномен вишеструког независног открића у науци и технологији, који су описали Роберт К. Мертон и Харијет Закерман.

Тромпф, у својој књизи Идеја историјске рекуренције у западњачкој мисли, бележи историјски понављане узорке политичке мисли и понашања на Западу од времена антике (стари век).[9] Ако историја има лекције које треба да се науче, исте се парекселанс могу наћи у овим узорцима (примена концепта).

Понављања историје „упадљиве сличности” могу понекад да изазову осећај „склађивања”, „резонанце” или дежаву ефекта (о овоме се у популарној култури говорило у филму Дан мрмота).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Mark Twain, The Jumping Frog: In English, Then in French, and Then Clawed Back into a Civilized Language Once More by Patient, Unremunerated Toil, illustrated by F. Strothman, New York and London, Harper & Brothers, Publishers, 1903, p. 64. »a favorite theory of mine [is] that no occurrence is sole and solitary, but is merely a repetition of a thing which has happened before, and perhaps often.«
  2. ^ „History Does Not Repeat Itself, But It Rhymes”. Quote Investigator. 12. 1. 2014. 
  3. ^ G.W. Trompf, The Idea of Historical Recurrence in Western Thought, passim.
  4. ^ Walter Kaufmann, Nietzsche: Philosopher, Psychologist, Antichrist, 1959, p. 276.
  5. ^ Walter Kaufmann, Nietzsche: Philosopher, Psychologist, Antichrist, 1959, p. 276.
  6. ^ G.W. Trompf, The Idea of Historical Recurrence in Western Thought, p. 3.
  7. ^ Pierre-Simon Laplace, A Philosophical Essay, New York, 1902, p. 4.
  8. ^ Carlo Cercignani, chapter 2: "Physics before Boltzmann", in Ludwig Boltzmann: The Man Who Trusted Atoms, Oxford University Press, 1998, ISBN 0-19-850154-4, p. 55.
  9. ^ G.W. Trompf, The Idea of Historical Recurrence in Western Thought, passim.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

  енглески Викицитати имају цитате везане за чланак: Historic recurrence