Роберт Лансинг

Роберт Лансинг (енгл. Robert Lansing; Вотертаун, 17. октобар 1864 — Њујорк, 30. октобар 1928) је био амерички адвокат и политичар који је служио као правни саветник Државном секретаријату САД након почетка Другог светског рата, а потом као државни секретар у администрацији Вудра Вилсона од 1915. до 1920. године. Пре усласка САД у рат, Лансинг се залагао у корист принципа мора и права неутралних народа. Касније је подржао учешће САД у Првом светском рату, учествовао у преговорима Лансинг-Иши споразума са Јапаном 1917, и био је члан Америчке комисије за преговоре о миру у Паризу 1919. године.

Роберт Лансинг
Лични подаци
Име при рођењу	Роберт Лансинг
Датум рођења	17. октобар 1864
Место рођења	Вотертаун, Њујорк, САД
Датум смрти	30. октобар 1928
Место смрти	Њујорк, Њујорк, САД
Универзитет	Амхерст колеџ
Професија	Адвокат, политичар
Породица
Супружник	Еленор Фостер Лансинг (1890 - 1928)
Политичка каријера
Политичка странка	Демократска странка
Мандати 42. Државни секретар Сједињених Америчких Држава 24. јун 1864. — 13. фебруар 1920. Председник Вудро Вилсон Претходник Вилијам Џенингс Брајан Наследник Бејнбриџ Колби

Каријера

Лансинг је рођен у Вотертауну 17. октобра 1864. као син Џона Лансинга (1832-1907) и Марије Леј Лансинг. Дипломирао је права на Амхерст колеџу, а у адвокатску комору је примљен 1889.

Од тада па до 1907. радио је у Лансинг и Лансинг адвокатској фирми у Вотертауну. Као стручњак за међународна права, радио је као помоћник савета за неспоразум око Беринговог мора од 1892. до 1893, као заступник комисије САД за Берингово море од 1896 до 1897, као владин адвокат пре спора око Аљаске границе 1903, као заступник Северно-атланског риболова за арбитражу у Хагу од 1909 до 1910, и као агент САД у Америчкој и Британској арбитражи од 1912 до 1914. године. 1914. године Лансинг је постављен као саветник државног секретара од стране председника Вилсона.

Први светски рат

Потапањем брода РМС Лузитанија 7. маја 1915. од стране немачке подморнице У-20, Лансинг је подржао Вудра Вилсона у слању три писма протеста немачкој влади. Вилијам Џенингс Брајан је поднео оставку као државни секретар након Вислоновог другог писма протеста, које је Брајан окарактерисао као сувише непријатељски. Лансинг је заменио Брајана, а у својим мемоарима је рекао да je након трагедије Лузитанија увек имао "убеђење да смо коначно постали савезници са Британијом".

1916. године Лансинг је запослио неколико људи који су постали први агенти државног секретаријата у новом Централном обавештајном бироу. Ови агенти су првобитно служили за посматрање активности Централне силе у Америци. Мала група агената запослена од стране Лансинга ће касније постати Дипломатска безбедносна служба.

Победом српске војске у Колубарско бици над аустроугарском, Роберт Лансинг је изјавио:

„ Када се буде писала историја овога рата, најславнији део те историје носиће назив: Србија. Српска војска учинила је чудо од јунаштва, а српски народ претрпео нечувене муке. Такво пожртвовање и истрајност не могу проћи незапажено - они се морају признати и наградити. ”