Шиљкан — разлика између измена
Нова страница: {{speciesbox | name = Шиљкан | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref name=IUCN>{{IUCN|id=22680301 |title=''Anas acuta'' |assessor=BirdLife Int… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 24. септембар 2017. у 19:45
Шиљкан (Anas acuta) је патка са широким ареалом распрострањења. Гнезди се на северу Европе, Азије и Северне Америке. То је птица селица која зимске месеце проводи од југа ареала гнежђења до екваторијалног појаса. Иако има широк ареал распрострањења, ова врста је без географских поврста, а могућа конспецијска врста, Итанов шиљкан (Anas eatoni) се сматра одвојеном вртсом.
| Шиљкан | |
|---|---|
_I_IMG_0911.jpg)
| |
Мужјак и женка (лево-десно) Оглашавање (помоћ·инфо)
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Anseriformes |
| Породица: | Anatidae |
| Род: | Anas |
| Врста: | A. acuta
|
| Биномно име | |
| Anas acuta Linnaeus, 1758
| |
| |
Ареал гнежђења Ареал распострањења Ареал зимовања X Ареал скитања
| |
| Синоними | |
|
Dafila acuta | |
Ово је већа патка, а избачена средња пера репа код мужјака су разлог добијања овог имена, како на српском, тако и на латинском. Оба пола имају плаво-сиве кљунове и сиве ноге. Обојеност мужјака је упечатљивија, код кога се уочава танка бела линија од задње стране чоколадно обојене главе низ врат. Мужјак такође има атрактивније обојено перје, сиве, браон и беле боје, а на боковима и леђима се могу уочити црно обојени делови. Обојеност женке је суптилнија и ублажена, са тамним смеђим перјем сличним оним код женки патака које не зарањају у потрази за храном. Женке имају грубо гакање као начин оглашавања, док мужјаци имају звиждук сличан флаути.
Шиљкан је патка која насељава отворена влажна подручја, где се гнезди на земљи и најчешће на пристојној удаљености од воде. Храни се брботањем у потрази за биљкама, малим бескичмењацима за време гнездеће сезоне. Високо грегарна (воли да се удружује) врста у негнездећем периоду, када формира велика мешовита јата са другим врстама патака. Активност човека, попут пољопривреде, лова и риболова је јако утицао на бројност ове врсте. Међутим, захваљујући великом ареалу распрострањења и великој популацији на сва три континента, није глобално угрожена.
Таксономија
Врсту је први описао Карл Лине у његовој Systema naturae из 1758. године као Anas acuta.[2] Научно име долази од латинских речи: anas, значи "патка, пловка" и acuta, што значи зашиљити од глагола acuere.[3]
Неуобичајено за врсту са великим ареалом распрострањења, ова врста нема географске подврсте.[4] Тврдило се да је исчезли шикљкан са Манра острва једина позната подврста, тристамски шиљкан, A. a. modesta, али не постоји ништа што га одваја од номиналне врсте.[5]
.jpg)
Опис
Шиљкан је патка средње величине са дужином крила од 23.6-28.2 цм и распоном крила између 80-95 цм.[6] Мужјак је 59-76 цм дугачак и тежи између 450-1360 г и тако је значајно већи од женке која је 51-64 цм дугачка и тежи 454-1135 г.[7] Величина шиљкана се поклапа са величином патке глуваре, само је виткија, издужена и грацилна, са дужим вратом и кљуном.
Женка шиљкана је слична осталим женкама паткака истог рода, само и она као и мужјак одаје утисак доста елегантније и виткије птице, са дугачким телом и кљуном.[4]
По земљи се крећу добро, али се чешће срећу на води.[4] Лете јако брзо, са крилима која су помакнута ка задњем делу тела, што је у супротности са летом осталих патака.
Оглашавање мужјака је мекано пруп-пруп звиждук, сличан звуку крджи (Anas crecca), док женка има оглашавање слично женки глуваре.[4]
Распрострањење и станиште
_near_Hodal_I_IMG_9252.jpg)
Гнезди се на северу Евроазије до Пољске и Монголије на југу[7] и Канади, Аљасци и средњем САД-у у Северној Америци. Током зиме се може спустити на југ до Панаме и северне субсахарске Африке и тропске Јужне Азије. Млаи број мигрира до Пацифичких острва, посебно на Хаваје, где неколико стотина птица проводи зиму на малим влажним ливадама и поплављеним пољопривредним пољима.[4] У Србији се среће од септембра месеца, када је само у пролазу а одређени број птица остаје у Војводини током целе зиме на местима која не залеђују.
Гнезди се на отвореним стаништима без шума, као што су водоплавне ливаде, обале језера и тундре. such as wet grassland, lakesides or tundra. Зими користи широк спектар отворених станишта, попут заштићених естуара, бракичних и мочварних лагуна. Изразито је грегарна врста изван сезоне гнежђења и формира веома велика мешовита јата са другим паткама.[4]
Гнежђење
Оба пола достижу сексуалну зрелост за годину дана. Мужјак се пари са женском пливајући близу ње, са спуштеном главом и подигнутим репом, стално звиждући. Ако постоји група мужјака, они ће јурити женску у лету док не преостане само један мужјак. Жена се припрема за копулацију, која се одвија у води, спуштајући тело, а мужјак брзим покретима горе доле помера главу и заскаче женку и хвата њено перје на задњој страни главе кљуном. Након парења, подиже главу и леђа и звижи.[7]
Гнежђење се одвија од средине априла до јуна. Гнездо гради на земљи, сакривено у густој вегетацији на сувој локацији, далеко од воде. Женка полаже до девет јаја прљаво беле боје, једно дневно.[7] Јаја су 55x38 мм дугачка и теже 45 г, од чега 7% отпада на љуску.[8] Само женка инкубира јаја и инкубација траје од 22 до 24 дана.
Око три четвртине пачића преживи до првог митарења и развијања крила за миграционо летење, али не више од половине преживљавају довољно дуго да се репродукује.[7] Максимална забележена старосна доб је 27 година и 5 месеци код птице из Холандије .[8]
Исхрана
Храни се брботањем зарањаем само половине тела у плитким водама у потрази за биљном храном. предвече или увече, па зато током дана најчешће одмара.[4] Дугачак врат јој омогућава да са два купи храну која је сродним паткама, попут глуваре, недоступна.[9]
Зими се храни биљкама и ризомима водених биљака, мада могу укључити и коренове, гранчице и семена пољских биљака, мада јако ређе осталих врста патака из рода Anas.[9] Током сезоне гнежђења се храни бескичмењацима (водени инсекти, мекушци и рачићи).[7]
Статус
Има широк ареал распрострањења, процењен на 28400000 км2 и популацију оцењену на око 5.3–5.4 милиона јединки.[10] Стога се не верује да испуњава критеријум прага црвене листе IUCN-а за смањење бројности за више од 30% за десет година или три генерације и процењује се као врста са најмањом забринутости од нестанка на глобалном нивоу.
Референце
- ^ BirdLife International (2013). „Anas acuta”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ Linnaeus, Carolus (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (на језику: латински). Holmiae [Stockholm]: Laurentii Salvii. стр. 126. „A. cauda acuminata elongata subtus nigra, occipite utrinque linea alba”
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 31, 46. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ а б в г д ђ е Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Wildfowl: An Identification Guide to the Ducks, Geese and Swans of the World (Helm Identification Guides). Christopher Helm. стр. 222—224. ISBN 0-7470-2201-1.
- ^ Hume, Julian P.; Walters, Michael (2012). Extinct Birds. London: Poyser. стр. 50. ISBN 1-4081-5725-X.
- ^ del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J., ур. (1992). Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Barcelona: Lynx Edicions.
- ^ а б в г д ђ Robinson, Jerry (2002). Johansson, Carl, ур. „Anas acuta”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Приступљено 13. 1. 2008.
- ^ а б Robinson, R.A. (2005). „Pintail Anas acuta [Linnaeus, 1758]”. BirdFacts: profiles of birds occurring in Britain & Ireland (BTO Research Report 407). British Trust for Ornithology. Приступљено 13. 1. 2008.
- ^ а б Gooders, John; Boyer, Trevor (1997). Ducks of Britain and the Northern Hemisphere. Collins & Brown. стр. 58—61. ISBN 1-85585-570-4.
- ^ „Northern Pintail Anas acuta”. BirdLife International. Приступљено 16. 4. 2011.
Спољашње везе
- „Шиљкан”. Internet Bird Collection.
- (језик: енглески) Шиљкан на Encyclopedia of Life
- Шиљкан фото галерија на VIREO (Drexel University)