Врата од утробе — разлика између измена
Нова страница: {{Инфокутија Књига | ијекавица = | ширина_инфокутије = | име = | слика =V… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 11. септембар 2020. у 16:15
Врата од утробе су роман југословенског књижевника Мирка Ковача, првобитно објављен 1978. у издању загребачке издавачке куће Напријед. Неретко се сматра његовим најбољим романом.
 Треће издање у издању БИГЗ-а (прва два издања изашла су у издању изд. куће Напријед) | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Мирко Ковач |
| Земља | Југославија |
| Издавање | |
| Издавање | 1978: Напријед |
У овом роману-хроници приповеда се о животима становника малог херцеговачког места Л. Хроничарски елементи везани су за ток имплицитног наратора – испрекидано приповедање обухвата догађаје пре, током и непосредно после Другог светског рата. Иако је приповедач романа, по многим одликама, објективан и неутралан хроничар, он не крије да пише о трагичној судбини своје породице и других ликова које је познавао.
Књижевна критика је роман дочекала похвалама. Награђен је НИН-овом наградом за најбољи роман 1978. године и Наградом Жељезаре Сисак, а потом и наградома Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу 1979. године.[1] Књижевни историчари га сматрају једним од важнијих романа првог таласа постмодернизма у југословенској књижевности. Иако су прва издања штампана на српском језику, а роман је уз дозволу аутора објављен 1981. у Нолитовој едицији 50 најбољих српских романа, Мирко Ковач је након сукоба са српским националистима и пресељењем у Ровињ почетком деведесетих, одлучио да стил романа прилагоди хрватском језику, те је касније и штампан у едицијама најбољих хрватских романа.
Садржај
Условно за главни приповедачки ток у роману може се узети судбина приповедачевих родитеља Росе и Стјепана К. У првом поглављу се приповеда о породичном пореклу и родослову, док су Роси и Стјепану посвећени друго, осмо, једанаесто, дванаесто и тринаесто поглавље. Наравно, они у осталим поглављима нису заборављени већ су индиректно присутни или се спомињу у корелацији са другим јунацима. Отворена структура романа омогућила је Ковачу да унесе већи број ликова, а све личности су обједињене местом збивања – мали град Л. У Херцеговини.
Четири поглавља посвећена су појединим житељима места Л. који су у некој корелацији са породицом Стјепана К. О судбини Димитрија В. комунисти, првоборцу и представнику комунистичке власти, и његовом брату Милутину приповеда се у трећем поглављу, о Стјепановом трговачком помоћнику у дућану Ђурици Мркајићу у шестом, о Паолу Мензеу у седмом, а о Стјепановом брату Томиславу К. у десетом поглављу.
Два поглавља нису написана техником хронике; Четврто поглавље је у виду писама фра Иноћенција свом пријатељу Стјепану, а девето је у виду календара које исписује Стјепан. Ти календраи се могу сагледавати као унутрашња хроника у оквиру хронике јер имају све одлике интимног дневника у коме је записана мудра порука о животу.
Књижевна критика
Хрватски књижевник Миљенко Јерговић сматра:
| „ | Ковач је хиперреалист, квазидокументарист, произвођач чаролија, велики породични и завичајни писац. Оно што он упетља у “Вратима од утробе” не би распетљао ни најспособнији полицијски истражитељ, ни књижевни аналитичар, текстолог, детектив – ако такви још и постоје у овоме језику – али ништа ту није наметљиво, сувишно ни оптерећујуће. Прича тече онако како тече вријеме. Неравно и скоковито.[2] | ” |
Филмска адаптација
Ковач је на основу романа написао сценарио за филм „Вечерња звона” из 1986. Филм је режирао Лордан Зафрановић, а главне улоге играју Раде Шербеџија, Петар Божовић и Миодраг Кривокапић.
Референце
- ^ „Intervju”. .yugopapir.com. Приступљено 11. 9. 2020.
- ^ Miljenko Jergović, “Vrata od utrobe” roman je o Hercegovini, o biblijskom Jobu i o komunizmu, www.jergovic.com, 08. 10. 2016. (Pristupljeno: 11. 9. 2020)
Литература
- Рибникар, Владислава (1981). „Поговор” у Мирко Ковач Врата од уторбе. Београд;: Нолит.
Спољашње везе
