Град Цазин — разлика између измена
Нова страница: {{Општина ФБиХ |име_ћ = Цазин |име_генитив = Цазина | грб = |мапа = Cazin Municipality Location.png | ентите… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 12. април 2013. у 01:03
Општина Цазин је општина на западу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Сједиште општине се налази у Цазину.
| Цазин | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон |  Унско-сански кантон
|
| Становништво | |
| Становништво | 62.741 (процјена 2012)[1] |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 356 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Нермин Огрешевић (А-СДА) |
| Позивни број | (+387) 37 |
| Веб-сајт | www.cazin.net |
Територија Општине Цазин обухвата 356 км², на којој према посљедњим проценама (2012) живи око 62.741 становника, територијално организованих у 22 мјесне заједнице.
Превладава нискобрдовити рељеф између 200 и 400 метара надморске висине. Укупне површине обрадивог земљишта износе 21.331 хектара. Шуме заузимају око 25% територија, док на воде отпада 0,18% површине.
Привреда
Посебно мјесто у пољопривреди заузима сточарство у чему предњачи производња сировог крављег млијека. Општина Цазин је у 2005. години била један од највећих произвођача млијека у БиХ. Поред производње млијека, значајно мјесто заузима и производња поврћа и воћа у кооперантским односима за прерађивачке капацитете „Агрокомерца“, као и производња љековитог и индустријског биља.
Цазин тренутно има нешто више од 7.000 незапослених лица. Сива привреда је присутна и према неким процјенама обухватаа више од 50% укупне привреде Цазина.
Минерални ресурси
На подручју општине Цазин налазе се значајне геолошке резерве гипса, кварцног песка и других минерала. Сјевероисточно од насеља Стијена, на површини нешто мањој од 1 км², откривене су наслаге гипса. Геолошке резерве су релативно велике, па се процењује да постоје услови за даља истраживања ради утврђивања индустријских резерви и његову примјену у грађевинарству. Јужно од Цазина налази се појас кварцних пешчара. Дебљина слојева креће се од 5-20 центиметара. Западно од Цазина, уз главни пут код Ћоралића, постоји циглана у чијој непосредној близини се налази лежиште цигларске глине. Постоје налазишта цигларске глине и на другим локалитетима са знатним резервама. Прерађивање доломита код Ћоралића (Џехверуша) је познато и ван граница Унско-санског кантона.
Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Цазин је имала 63.409 становника, распоређених у 54 насељена мјеста.
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани | 61.693 (97,29%) | 55.401 (97,00%) | 43.880 (96,50%) |
| Срби | 778 (1,22%) | 826 (1,44%) | 1.196 (2,63%) |
| Хрвати | 139 (0,21%) | 122 (0,21%) | 175 (0,38%) |
| Југословени | 430 (0,67%) | 529 (0,92%) | 51 (0,11%) |
| остали и непознато | 369 (0,58%) | 232 (0,40%) | 166 (0,36%) |
| Укупно | 63.409 | 57.110 | 45.468 |
Насељена мјеста
Бајрићи, Брезова Коса, Буковица, Вилењача, Врело, Глоговац, Горња Барска, Горња Копривна, Горња Лучка, Градина, Доња Барска, Доња Копривна, Доња Лучка, Змајевац, Капићи, Кличићи, Ковачевићи, Кракача, Криваја, Лиђани, Лисковац, Љубијанкићи, Мајетићи, Миострах, Мујакићи, Мутник, Осредак, Острожац, Острожац на Уни, Пећиград, Пивнице, Пјанићи, Подгредина, Поље, Поњевићи, Прошићи, Рошићи, Рујница, Скокови, Стијена, Торомани, Тржац, Тржачка Платница, Тржачка Раштела, Ћехићи, Ћоралићи, Урга, Хаџин Поток, Цазин, Црнаја, Чајићи, Чизмићи, Штурлић и Штурлићка Платница
Послије потписивања Дејтонског споразума, Општина Цазин је у цјелини ушла у састав Федерације БиХ.
Извори
- ^ Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.