Анте Гржетић

Анте Гржетић (Шкаљари, код Котора, 28. фебруар 1920 — Београд, 4. децембар 1992) је југословенски вајар.

Анте Гржетић
Лични подаци
Датум рођења	(1920-02-28)28. фебруар 1920.
Место рођења	Шкаљари, код Котора, Краљевство СХС
Датум смрти	4. децембар 1992.(1992-12-04) (72 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија

Биографија

Рођен је 1920. године у Шкаљарима, Бока Которска. Дипломирао је на Академији за ликовне уметности у Београду 1949. године, а затим је био сарадник мајсторске радионице Томе Росандића.

Први пут је излагао 1946. године. Више самосталних изложби приредио је у Београду и Сомбору. Био је учесник скупних изложби Савеза ликовних уметника Југославије, Удружења ликовних уметника Србије, Медитеранског бијенала у Александрији, Октобарског салона у Београду, Тријенала у Београду и другим репрезентативним изложбама југословенске уметности у земљи и иностранству. Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.

Био је припадник групе „Самостални“. Уз вајарство, бавио се и примењеном уметношћу.

Стваралаштво

• Споменик „Бола и Пркоса“, спомен-парк Крагујевачки октобар 1959.
• Споменик ''Палим борцима'', Дрвеник, Хрватска 1961.
• Споменик ''Ношенје ранјеника'' Гнјилане, Србија, 1963.
• Споменик „Отпора и слободе“, спомен-парк Крагујевачки октобар 1966.
• Споменик „Мајци и кћеркама“, Топола 1967.
• Споменик ''Палим борцима'', Беоци, Србија 1973
• Споменик ''Палим борцима у НОБ'' Пећ, Србија, 1979.
• Споменик ''Иван Црнојевић'' Цетинје, Црна гора, 1982.
• Споменик ''Палим борцима у НОБ'' Вранје, Србија, 1985.
• Споменик ''Палом борцу - Крајпуташ'' Бајина башта 19??.
• Рељеф у мермеру у предузећу ''Рад'' (сада ''Државно правобранилаштво'') Београд.

Литература

• Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година, 20. стр.